Putuj Evropo, nemoj više čekati na nas...

“Vide li što onaj mali postade trener Radničkog?”

“A, videh. Neće on dugo, paz’ šta sam ti rek’o…”

Nekada sinonim za uspeh, danas predmet defetizma i nipodaštavanja – srpski fudbalski treneri.

Kao što izmišljeni, ali slikoviti i veoma čest dijalog iz lokalnih birtija, kazuje, malo ko više veruje u trenere u Srbiji, a nažalost, taj trend se polako širi gotovo čitavom planetom – o čemu smo nedavno pisali povodom 50. jubilarnog otkaza u najjačim ligama Evrope.

Radnički preskočen, poklon Partizana iskorišćen – Kanga i Katai vratili Zvezdu na prvo mesto

Primer otkaza za Vladimira Ivića u Krasnodaru pri i dalje otvorenoj trci za titulu, možda pokazuje ruski mentalitet slični našem, da je za lošu formu ekipe uvek krivac upravo trener i samo on, međutim, njegovim odlaskom iz ruskog prvenstva – dolazimo do toga da stručnjaci iz Srbije više ne postoje na mapi ozbiljnog fudbala.

Slaviša Jokanović, Veljko Paunović, Ivan Jovanović– završili su epizode (nepravedno) sa svojim klubovima još prošle godine i od tada nemaju angažman, pa su trenutno samo Dejan Stanković (Ferencvaroš), Saša Ilić (Atromitos), Srđan Blagojević (Debrecin) i Milan Rastavac “vidljivi” domaćoj javnosti, dok u Dubaiju rade Marko Nikolić i Miloš Milojević.

Ipak, u ovom momentu nije fudbal iz Abu Dabija ni približno dobar ili kako god – onom iz Saudijske Arabije, ali doskorašnji trener Zvezde je za sada u odličnoj poziciji da se već prve sezone okiti peharom.

Što se tiče Stankovića i Ilića, svako na svoj način daje doprinos, pogotovo legenda Partizana, koja je uspela da od tima koji se bori za titulu uđe u “mirnu luku” prevashodno strašnoj seriji od nekoliko mečeva bez poraza, dok je popularni Deki uspeo da prezimi sa Fradijem u Evropi i dobro “gazi” u prvenstvu, gde je i favorit za titulu.

Ostatak – ništa.

Slična, da ne kažemo gora situacija je i u srpskom fudbalu. Ne prođe nedelja ili kolo, a da neki klub ne smeni trenera, ili trener bude taj koji podnese ostavku.

Samo u ovoj nedelji, dve ekipe su ostale bez menadžera, a “nogu” je posle sporne utakmice u Pančevu i poraza Radničkog povukao Nikola Trajković rečima da je za njega srpski fudbal gotova stvar i da nema nameru da se vraća u Srbiju.

Zatim, Gordan Petrić je nakon ispuštene pobede Čukaričkog nad Spartakom (2:2), završio misiju na Banovom Brdu, pa će Dragan Obradović morati da postavi trećeg trenera ove sezone, a totalno paradoksalno zvuči podatak da je u jesenjem delu Dušan Kerkez dobio otkaz posle 10 od mogućih osvojenih bodova 12 bodova.

Tu i dolazimo do problema koji muči naš već dovoljno izmučeni fudbal, a to je vreme. Zbog čega čelnici klubova ili uprava nemaju strpljenja za proces, nemaju poverenja u trenere i “seku” posle svega par utakmica? Ono što je u inostranstvu očigledan primer uspeha, ne instant, ali u budućnosti – u Srbiji se gleda namrštenih obrva i odmahuje glavom.

I zimski primer iz Novog Pazara gde je Siniša Dobrašinović posle perfektne jeseni i sjajnih rezultata, postao bivši, da bi na njegovo mesto došao Igor Matić, koji uz svo poštovanje, nije napravio razliku u Čukaričkom po odlasku pomenutog Kerkeza – ostaje misterija i prkos logičnom razmišljanju.

Tom i Džeri kao Partizan i Napredak – Duljaj ušao u kožu Stanojevića

Od jula do polovine marta, čak 12 klubova je menjalo trenere u Superligi, a ukupno ih je 19 prodefilovalo domaćim terenima. Mnogo.

Situacija nije dobra, čak je i alarmirajuća. Struka gubi na kredibilitetu, a problema je sve više. Pre samo nekoliko godina, pa i decenija, bili smo prepoznatljivi po uspešnim, nadasve i čuvenim trenerima, dok je sada to u domenu naučne fantastike. Ko je kriv i postoji li uopšte krivac – ili je to, jednostavno, realnost srpskog fudbala?

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

BONUS VIDEO: