Aktuelna sezona je nastavila trend po kojem su u domaćem fudbalu makar jednako sadržajna dešavanja van terena kao i ona na njemu. Praksa čestih promena trenera, sudske parnice između klubova i igrača, ali i kazne usled nediscipline ili lošeg učinka, teme su koje su u prethodnim nedeljama privukle praktično veću pažnju sportske javnosti nego sami rezultati.
Svi ovi postupci reflektuju se na stabilnost i reputaciju srpskog fudbala, a u kojoj meri su oni popularni i adekvatni, kao i koje su alternative i preventivne mere za Meridian sport je govorio sportski pravnik i potpredsednik Veća za rešavanje sporova FSS Boris Miletić.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
"Pravo zahteva egzaktnost, zato ne bih komentarisao pompezne medijske naslove, a da ne znamo suštinu predmeta. Ono što mogu da kažem na osnovu pozitivnih propisa je da su premije i bonusi motivacioni alat, ali ne bi trebalo sa se koriste kao kazna prilikom rezultata ispod očekivanih. Istovremeno, potrebno je da disciplina bude jasno definisana i da bude primenjena u skladu sa zakonom i FIFA pravilnikom jer bi ignorisanje tih principa moglo da dovede do skupih sudskih sporova i gubitka reputacije. Preporuka je zato da osnovna plata i premije budu razgraničeni u ugovorima, kao i da budu jasno definisane disciplinske procedure", rekao je Miletić povodom nedavnih reakcija Crvene zvezde i Partizana usled nediscipline i rezultata ispod očekivanih, uz napomenu da su takvi potezi češći u drugim klubovima, ali da ne dospeju u javnost.
Jedna od uvek aktuelnih tema u srpskom fudbalu je i česta promene trenera.
"Ugovorna stabilnost je potpuno narušena. Prava i obaveze dve strane više se ni ne prepoznaju u praksi. Treneri odavno ne razmišljaju o dugoročnom planu i programu rada, već o tome koliko plata mogu da izvuku u tekućoj sezoni. U sistemu gde jedan trener može da radi u samo dva kluba u sezoni, dolazimo do apsurda – da isti trener biva smenjen i vraćen u isti klub i po nekoliko puta tokom iste sezone. Stratezi razmišljaju o egzistenciji, ne o razvoju. Svest se svela na formulu: ako bude tri plus tri – super! Tri meseca ugovora, pa još tri ako preživiš na osnovu rezultata... Srpsko društvo je preokupirano problemima, a malo ko govori o rešenjima."
Aktuelna sezona je donela već dvocifren broj promena na klupama.
"Treneri su postali glineni golubovi – prva meta kada rezultat izostane. Publika kritikuje od prvog minuta, a retko ko zna šta se zaista dešava iza kulisa. Ako pogledamo unazad, napredovali su samo oni treneri koji su imali hrabrosti da stvaraju igrače i istrpe trenutni pad rezultata, jer su znali da će pravi rezultat doći kasnije, kao posledica rada, a ne pritiska. Lek za aktuelnu situaciju je ujedinjenje trenerskog esnafa - ne kao nezadovoljnog sindikata, već kao zajednice koja sedne za sto sa Savezom i klubovima i radi na rešavanju problema u interesu srpskog fudbala. Dokle god su treneri prvi krivi, zatim igrači, a nikada nijedan funkcioner, mi ćemo živeti u apsurdu. Kao da su se sami zaposlili, sami angažovali, sami ocenili – i naravno, sami sebi oprostili."
Kao pozitivan primer Miletić navodi Srđana Blagojevića.
"Preuzeo je Partizan u trenutku kada niko nije želeo klupu, uključujući legende kluba. Uprkos pritiscima i haotičnom okruženju, fokusirao se na ekipu i razvoj mladih igrača. Generaciju koja je bila 'za otpis' pretvorio je u pobednike, pokazujući da plan, strpljenje i poverenje u sopstvenu bazu donose rezultate. Tokom njegove sezone, javnost i kritičari osporavali su gotovo svaku odluku: od taktičkih rešenja – "igra sa pet pozadi" – do svake zamene i postavke na terenu. I pored svega, Srđan je ostao fokusiran na struku i razvoj igrača, a ne na isprazne kritike i kratkoročne ocene. Ovaj slučaj potvrđuje da treneri mogu da napreduju i razvijaju fudbal samo ako imaju stabilnost, podršku i mogućnost da rade strukovno, a ne u funkciji kratkoročnih interesa, medijskih pritisaka i površnih osporavanja."
Finansijska nestabilnost nije bila povod samo za kritiku, naprotiv - sportski radnik dao je predlog rešenja.
"Fudbaler u Srbiji često, čak i kada dobije spor, ne dobije novac jer klub ugase, a presuda ostaje mrtvo slovo na papiru. Primer za to je slučaj RFK Novi Sad, gde su desetine igrača i trenera dobile pravnosnažnu odluku, ali sredstva nisu isplaćena. To je treći put da klub izvrgava ruglu zakon i propise, čime je direktno oštetio više desetina porodica. Ako uzmemo da prosečna porodica ima tri člana, ovi postupci su uticali na egzistenciju najmanje 1.000 života. Zato predlažem osnivanje Fonda solidarnosti FSS, koji garantuje isplatu plata i naknada igračima u takvim situacijama. Fond obezbeđuje da igrač odmah dobije ono što mu pripada, a klub kasnije refundira iznos i snosi posledice neizvršenja. To nije trošak, već ulaganje u poverenje, stabilnost i profesionalizam srpskog fudbala."
Na spisku prepreka sa kojima se suočavaju sportisti između ostalog su i povrede.
"U profesionalnom sportu, povreda često znači ne samo prekid karijere, već i gubitak egzistencije. Iako klubovi formalno ispunjavaju ugovorne obaveze, ljudskost često izostaje kada је igraču najpotrebnija podrška. Zakonsko produženje ugovora za šest meseci u slučaju teže povrede bio bi minimum zaštite. Da se sportista oporavi i vrati na teren. Sport mora ostati prostor fer-pleja, i na terenu i van njega."
Često smo iz različitih razloga svedoci raskida ugovora, a među poslednjima u nizu je rastanak Partizana i Alda Kalulua.
"Veliku pažnju javnosti je privukao slučaj Kalulu. Ne volim da komentarišem predmete koje ne poznajem, ali na osnovu medijskih informacija, slučaj očigledno ukazuje na kršenje discipline od strane igrača. Da je klub kasnio sa isplatama zarada i drugih naknada, igrač bi, po pravilima o "just cause", već raskinuo ugovor."
Odgovornu ulogu u ovakvoj i sličnim situacijama ima Veće za rešavanje sporova u kojem je Miletić.
"Veće je prošlo kroz turbulentna vremena, ali je rad izuzetno stabilizovan otkako je Stefan Lj. Jokić postavljen za predsednika. Njegov autoritet i odnos sa rukovodiocima Saveza omogućili su Veću da funkcioniše u miru i blagostanju, sa fokusom na pravično i efikasno rešavanje predmeta – makar u predmetima u kojima ja postupam."
Sportski pravnik koji je pred Većem postupao i izradio stotine odluka na osnovu bogatog iskustva je ukazao na probleme i segmente koje je moguće unaprediti.
"Srpski fudbal može da postane jedna od najjačih privrednih grana – ako napravimo jasnu strategiju i obrazujemo kadrove. Fudbal ne trpi površnost i proizvoljnost, jer rezultat zavisi od toga kakva je svlačionica koja dočekuje igrače. Ako razmišljamo samo od danas do sutra, nema nam ni sadašnjosti, a kamoli budućnosti. Kada vidite kolaps ili nemoć na terenu, igrača ili trenera, znajte da problem gotovo uvek leži van zelenog pravougaonika. Ukoliko Srbija živi od doznaka, niko nije izmerio koliki je doprinos sportista. Verujem da je ogroman. Kao nacija smo sposobni da preživljavamo, ali retko smo spremni da radimo i stvaramo dugoročno. Ipak, ima nade. Nedavno sam imao kontakt sa fudbalskim savezom Indije, gde su, verovatno prvi put, suočeni sa određenim problemom, i njihova želja i volja da uče i čuju iskustva drugih ostavila je na mene utisak – mi i dalje sve znamo, a često ništa konkretno ne preduzimamo. Fudbalski klubovi više ne mogu opstati samo na tradiciji i lokalnoj popularnosti. Da bi srpski fudbal bio konkurentan, potrebna je kombinacija kapitala, profesionalnog upravljanja i strateškog planiranja, uz modernizaciju struktura i agilnost u donošenju odluka. Klubovi koji se budu držali starog modela kluba naroda rizikuju da ostanu zaostali, dok oni koji prihvate profesionalizaciju i otvorenost za investicije imaju priliku da vode novu eru domaćeg fudbala", rekao je Miletić.
BONUS VIDEO:
