Novo izdanje Svetskog klupskog prvenstva, koje FIFA organizuje u Sjedinjenim Američkim Državama, već na početku suočava se sa ozbiljnim izazovima. I to ne na terenu, već na tribinama. Umesto spektakla koji bi okupljao mase, čini se da je akcenat stavljen na vizuelni utisak, dok istinska zainteresovanost publike izostaje. Problem je postao toliko očigledan da su organizatori pribegli nesvakidašnjim rešenjima kako bi stvorili privid popunjenih stadiona.
FIFA je, kako navodi više izvora, počela da premešta gledaoce po sektorima, raspoređujući ih tako da se u televizijskim prenosima stvori utisak da su tribine pune. Zvanično, iz FIFA navode da je ovakva praksa “standardna” i da “doprinosi atmosferi”, ali u stvarnosti sve deluje kao pokušaj da se izbegnu neugodne slike praznih sedišta, posebno uoči prenosa širom sveta.
U praksi, gledaoci su zadržani u okviru istih cenovnih kategorija, a u nekim slučajevima čak unapređeni na bolje pozicije, sve kako bi se ublažile potencijalne kritike. Pored toga, deo onih koji su ranije kupili karte dobio je delimičan povraćaj novca, jer su cene karata naknadno snižene kako bi se privukli dodatni posetioci.
Uvodna utakmica između Intera iz Majamija Lionela Mesija i egipatskog Al Ahlija, koja je završena bez pogodaka, igrana je na stadionu Hard Rock u Majamiju, čiji kapacitet iznosi 65.326 mesta. Međutim, karte su studentima sa lokalnog koledža ponuđene u paketu od pet za svega 20 dolara, odnosno četiri dolara po karti, daleko ispod inicijalne cene od čak 349 dolara.
Kada se pogleda statistika poseta na prvih pet utakmica, jasno je zašto je FIFA bila prinuđena da interveniše:
Inter Majami – Al Ahli (Hard Rock): Kapacitet – 65.326, poseta – 60.927
PSŽ – Atletiko Madrid (Rose Bowl): Kapacitet – 89.000, poseta – 80.000
Palmeiras – Porto (MetLife Stadium): Kapacitet – 82.000, poseta – 46.275
Sijetl Sounders – Botafogo (Lumen Field): Kapacitet – 62.000, poseta – 30.000
Bajern Minhen – Okland Siti (TQL Stadium): Kapacitet – 26.000, poseta – 21.000
FIFA i dalje insistira da će novi format turnira “ujediniti najbolje svetske klubove”, ali početni signali sugerišu da se mnogo više pažnje posvećuje režiji kadrova nego kvalitetu fudbalske predstave. Kako se bliži nokaut faza, jasno je da će za privlačenje globalne pažnje biti potrebna ozbiljnija sportska ponuda, a ne samo veštački stvoreni vizuelni efekti.
Reklama za Mundijal kakav niko ne želi
Bonus video:
