Povratak Partizanove škole na željenu stazu označen je kao jedan od prioriteta nove uprave, a zahtevan zadatak prepušten je novim snagama na čelu sa nekadašnjim crno-belim biserima iz generacije 1988.
Posle Miralema Sulejmanija i Nenada Marinkovića koji su preuzeli komandnu palicu fabrike talenata, u SC Partizan Teleoptik pre nekoliko nedelja je stigao još jedan njihov vršnjak i saigrač iz juniorskih dana – Ivan Radovanović. Novi trener omladinaca Partizana brzo se uklopio u dobro poznatu sredinu i već je potvrdio da najtalentovanijim igračima u školi kluba iz Humske ima šta da prenese.
“Miralem Sulejmani, Nenad Marinković i ja smo proveli oko deset godina zajedno. Tu je i Marko Jovanović koji je isto naša generacija. Gledamo se u kancelariji direktora omladinske škole i pitamo da li smo mi stari ovoliko ili šta se dogodilo jer nam je utisak da smo nedavno tuda prolazili kao deca. Provodili smo po turnirima i mesec dana zajedno. U poslednje vreme se možda nismo redovno čuli, ali smo stvroili drugarstvo takvo da i kad smo se videli posle nekoliko godina ništa se nije promenilo”, rekao je Radovanović i prisetio se igračkih početaka:
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
“Sa 11 godina sam došao u Partizan, kod trenera Igora Spasića i prošao sam sve mlađe selekcije. Potom sam kod pokojnog gospodina Ješića bio priključen prvom timu i debitovao protiv ČSK Čelareva. Uporedo sam igrao za Teleoptik u Srpskoj ligi. Došao je potom trener Miroslav Đukić, šest meseci sam proveo pod njegovom komandom, a zatim samo otiao u italijansku Atalantu. Bio je plan da igram godinu dana u omladincima, pa godinu dana u Seriji B, što sam i uradio, a cilj mi je bio da zatim odigram 15 sezona u Seriji A, ali sam odigrao 13 i po. Pogrešili su tadašnji menadžer Serđo Berti i direktor Atalante Karlo Osti, sadašnji čelnik Palerma.”
Dubok trag bivši vezista je ostavio na apeninskom poluostrvu gde je danas niz Srba, ali strateg omladinaca crno-belih ističe da je važno da igrači ne preskaču korake na fudbalskom putu.
“Iskreno, mladi igrači nisu spremni za ligu kakva je Serija A. Nažalost, mnogo rano odemo. Partizan je ogroman klub i veoma se ceni u Evropi, a to shvatiš tek kada odeš. Veći je klub i od Đenove, Atalante, Salernitane, nabrajam ekipe u kojima sam bio… Ipak, finansijska situacija u Srbiji je takva da gledaš samo da odeš, glavom bez obzira. Povuče te novac, što je normalna stvar, ali Italijani drugačije razmišljaju. Ako nisi prošao neki seniorski fudbal, onda ti pred potpisivanje ugovora kažu – nisi igrao seniorski fudbal i naše mišljenje je da put treba da bude takav i takav. Kao što je to sa Vanjom Vlahovićem i kao što je to prošao Dušan. Alatanta je napravila drugi tim koji se takmiči u Seriji C i to je veoma dobar put. Ljudi koji su rukovodioci pametno rade i samo je potrebno biti strpljiv što danas mnogima manjka, pogotovo među igračima”.
Govoreći o aktuelnim učenicima, Radovanović ističe da je važno da savladaju svaku lekciju, te da ostave trag i u prvim timovima Teleoptika i Partizana.
“Danas je mnogo lakše ući u prvi tim nego u moje vreme. Kada sam bio priključen prvom timu u njemu su bili Ivica Kralj, Milivoje Ćirković, Albert Nađ, Ivan Tomić, Bata Mirković… Zaista je bila čast samo ručati sa njima, a kamoli da treniraš. Ovim momcima danas je mnogo lakše. Nisu ni svesni koliko je lakše doći do prvog tima, bilo gde. Kada odu u inostranstvo malo se izgube jer nije tako kako su zamišljali. Da, dobiju novac, možda ih on i malo povuče pa izgube volju i želju. Onda je zaista teško, počneš da lutaš, da ideš po pozajmicama, posebno ako nemaš podršku najbližih ljudi.”
Danas, odlazak na pozajmicu u Teleoptik iz perspektive mnogih mladih igrača predstavlja degradaciju, umesto da ga shvate kao važan međukorak.
“Ovdašnja omladina je nestrpljiva. Kada sam otišao u Italiju, retko koji klub je imao sportski centar, a opet – sada, kada sam se vratio i tu sam svakodnevno u crno-beloj bazi i shvatam koliko je to bitna stvar. Kada uđeš na onu kapiju i u one prostorije… Znam svaku svlačionicu i onaj miris sportskog centra. Puno mi je bilo srce kad sam se vratio, a dugo nisam bio. Danas omladina shvata Teleoptik kao kaznu i direktno bi u prvi tim, ali tu greše igrači i ljudi koji vode računa o njihovim karijerama. Možda današnja Srpska liga nije kao nekada, ali postoji vizija Partizana i ako Teleoptik uđe u Prvu ligu to će biti iskustvo približnije Superligi.”
Mnogi omladinci već su priključeni crno-beloj filijali ili izabranicima Srđana Blagojevića, ali Radivojević ističe da i među preostalim omladincima postoje igrači vredni Partizanovog dresa. Da dokažu reči učitelja, juniori iz Humske imaju još oko dva meseca.
“Prva stvar kada sam došao i preuzeo omladince Partizana je da ni na trenutak nisam posumnjao u te momke što sam im rekao na sastanku ovde – ne bih bio tu da ne verujem u njih. Pričao sam sa svakim od njih po desetak minuta ponaosob. Govorili su mi na kojim pozicijama igraju i slično, a ja sam im pričao koliko je Partizan veliki klub. Tek kada odeš shvatiš koliko je Partizan veliki klub. Pogotovo ako odeš u neku lošiju sredinu, u neki klub u kojem nema ni uslova za treniranje. Tu su momci koji nisu otišli u prvi tim Partizana ili Teleoptika, ali sam im objasnio da je moj put bio sličan. Rekao sam im da imaju dva meseca, da moraju da izgaraju i da ih svi gledaju.”
S obzirom na bogato iskustvo iz Italije neizbežno je bilo poređenje tamošnjeg i ovdašnjeg omladinskog fudbala.
“Tehnički smo dobri, ali smo taktički iza Italijana. Ide vreme, dolazi nešto novo i sa igračima se trudim da što više pričam, da ih pripremim za ono što može da se desi danas-sutra. Radio sam u Jedinstvu, sa seniorima, kada smo ušli u Superligu i sada sa omladincima Partizana. Nema velike razlike. Kada smo na terenu ,radi se kao da su prvotimci. Partizan je uvek bio prepoznatljiv samom svojom pojavom. Pričao sam igračima da kada obučeš tej dres, drugačije je i svako će dati 50% više protiv tebe. Taktika ubija talenat donekle. I sami sistemi igre imaju uticaj jer nema više prave desetke. Nema više Totija, nema više Del Pijera jer je svaka utakmica takmičarska što je ubilo talenat kod nas. Treneri već u mlađim kategorijama komentarišu – dodaj, nemoj da driblaš.”
Radovanovića je u Humskoj dočekao Zubairu sa kojim je sarađivao u Jedinstvu iz Uba.
“Sa Zubairuom sam igrao šest meseci, a potom mu postao trener. Ima jak karakter, dobar je dečko i on je jedan od onih sa kojima sam radio na taktičkoj disciplini. Kada odete u inostranstvo morate da ste taktički potkovani jer vas neće čekati. Želim Zubairuu mnogo sreće i siguran sam da će se vratiti još jači.”
Trener omladinaca istakao je da mu je puno srce kada vidi koliko je Partizanove dece u prvom timu.
“Bilo bi lepo da ovi igrači ostave trag u Partizanu, a potom se dokažu i u najboljim ligama Evrope. Finansijska situacija sa strane Partizana, ali i igrača je takva da rano odlaze i to nije slučaj samo u klubu već u Srbiji generalno, ali sam siguran da će se i to okrenuti i da će prioritet biti Partizan. Zamislite ovu generaciju da igra sledeće godine i možda još jedne… Kakvi bi to transferi bili”, kazao je Radovanović i osvrnuo se na izazoe sa kojima se na seniorskoj sceni suočavaju golobradi prvotimci Partizana:
“Veliki uspeh za mene je bio sama ta pobeda posle TSC-a, u Kragujevcu, na veoma teškom terenu, sa pregršt igrača iz škole. Mladi igrači su pokazali da mogu. Nadam se da će u plej-ofu što više naših momaka dobiti šansu, što je i realna stvar jer smo drugi i to ne može da se promeni. Uveren sam da trener Blagojević ima jasnu viziju.”
Bonus video:
