Bajke se dešavaju daleko od velikih fudbalskih pozornica. Kada se iz računice isključi novac, i kapitalizam stavi na stranu – tada scenu preuzimaju emocije i strast.
Idemo u Nevesinje. U Prvoj ligi Republike Srpske – Velež je tokom januara bio prežaljen. Na poslednjoj poziciji, kao da su svi samo čekali da se i matematički desi to ispadanje…
Svi, osim fudbalera Veleža. Takav scenario za njih nije dolazio u obzir. Niz od sedam pobeda, uspeo je da održi Velež u ligi, iako se u rang ispod preselilo pet klubova.
Dolaskom Uroša Brankovića koji je tokom proleća bio prva violina kluba iz Nevesinja sa četiri gola i pet asistencija – se sve promenilo. Kao da je dribler iz Kraljeva bio taj delić puzle koji je falio…
“Volim da se borim. Došao sam izuzetno motivisan u Nevesinje, svestan da će biti veoma teško izboriti opstanak. Otpisali su nas već u januaru, pričalo se da ne možemo da pobedimo nikog i da su u Nevesinju – “laki” bodovi za sve goste. Na kraju – niz od sedam pobeda i izboren opstanak u poslednjem kolu. Pokazali smo im da su se preračunali. Tu moram da spomenem trenera Adina Mulaosmanovića koji nas je držao sve na okupu i prvi verovao u “nemoguće”. Sve to je preneo na nas”, počeo je Branković razgovor za Meridian sport i nastavio:
“Poslednje kolo na Palama je bila utakmica sezone za nas. Baš teška i napeta. Naravno – išli smo na pobedu, ali ni u jednom trenutku nije postojao pritisak od ljudi iz kluba. Kao da nam je prijalo to što nas niko nije pritiskao, već su verovali da ćemo pobediti. Poveli smo pred kraj prvog poluvremena, zatim udvostručili prednost…Na kraju su oni smanjili, ali smo mi slavili.”
I trajalo je to – do dugo u noć.
“Baš smo proslavili kako dolikuje. Do kasno u noć…Najbolji momenat je svakako bio kada je sportski direktor uzeo mikrofon i zapevao “Ne može nam niko ništa”. Porodična atmosfera.”
Nema dilemu kada je u pitanju najdraži gol ovog proleća.
“Izdvojio bih utakmicu protiv Željezničara…Pretposlednje kolo, u tom momentu baš bitan meč za nas. Lepo sam otvorio utakmicu golom iz slobodnog udarca u 12. minutu. Eto, taj gol bih izdvojio. I to smo na krilima inata uspeli da uradimo. Nismo smeli da dozvolimo da ispadnemo iz lige.”
Povratak na fudbalsku mapu i to na najbolji mogući način. Polusezona u kojoj je disao punim plućima.
“Dobra polusezona za mene, ali ima još mnogo prostora za napredak. Vratio sam se u ritam, uhvatio kontinuitet, o čemu svedoče i ponude koje sam dobio po završetku sezone, iz ranga više. Nadam se da je najteži period moje karijere ostao iza i da me sada čekaju mnogo lepše stvari. Zahvalio bih se ljudima u klubu, predsedniku, sportskom direktoru, stručnom štabu, ekonomu, saigračima, navijačima i ljudima iz grada koji su mi omogućili da – uživam. Kako na terenu, tako i van njega. Iz sveg srca im želim da nikada više ne dođu u situaciju da se bore za opstanak. Svi ti ljudi zaslužuju samo da pobeđuju. Ko zna – možda nam se putevi ponovo ukrste, ali Nevesinje će mi zauvek ostati u srcu”, rekao je Branković.
BONUS VIDEO:
