U trenutku kada je delovalo da francuski fudbal ide ka stabilizaciji, Lion je doživeo jedan od najmračnijih trenutaka. Klub koji je godinama predstavljao simbol uspeha, discipline i kontinuiteta, suočava se sa potpunim raspadom, i to ne samo na terenu, već pre svega u organizacionom i upravljačkom smislu.
Pošto je zvanično administrativno prebačen u Ligu 2, ceo grad okrenuo se protiv američkog vlasnika Džona Tekstora, čoveka koji je donedavno obećavao svetlu budućnost, a sada je postao glavna meta gneva navijača, bivših igrača i javnosti.
Tekstor se možda još ne nalazi u istoj poziciji kao Žerar Lopes u Bordou ili Rani Asaf u Nimu, ali je jasno da su simpatije u Lionu nestale. Poverenje javnosti srozalo se do tačke bez povratka, a transparenti sa porukama poput “Tekstor napolje” preplavili su grad, od stadiona Grupama, preko mostova na Roni, pa sve do bazilike Furvijer.
Organizovani navijači Olimpika Bad Gones jasno su izrazili nezadovoljstvo, objavivši saopštenje u kojem poručuju:
“Ovaj navijač Botafoga mora da nestane iz lionskog pejzaža“.
Jedan od prvih koji je javno reagovao bio je Sidni Govu, bivši reprezentativac Francuske i legenda kluba.
“Još jednom nas je Džon Tekstor obmanuo. To ne može da prođe. Lepo priča, uvek lepo govori, ali na kraju, dela izostaju“.
Ovo osećanje izdaje i razočaranja deli veliki broj bivših igrača i klupskih veličina. Među njima je i Žan Mark Šanel, šampion Francuske iz 2002. i 2003. godine.
“Bio sam veoma iznenađen što kauboj Tekstor nije uspeo da obezbedi potrebne garancije. Gospodin Ola je godinama gradio ovaj klub i doveo ga do visokog evropskog nivoa, a onda se odjednom pojavio strani investitor i srušio sve što je mukotrpno stvarano“.
Jedan od najglasnijih kritičara Tekstorove politike bio je i Rejmond Domenek, bivši selektor Francuske i čovek koji je učestvovao u razvoju Liona tokom 1980-ih.
“Ugasili su omladinsku školu, prodali ženski fudbal, prodali dvoranu pored stadiona. Sve što je donosilo prihod isečeno je na komade…“.
Ni navijači nisu ostali nemi. Jedan od njih je u izjavi za L’Équipe poručio:
“Kad bi Tekstor prošao ovuda, ne znam šta bih mu skinuo s tela, ali sigurno ne bi izašao ceo“.
Drugi navijač je pozvao na dostojanstvenije rešenje:
“Tekstor mora sam da ode“.
Šamari nestašnim klubovima koji se pamte: Kalčopoli, Rendžersov restart i debeli dosije Francuza
Simbolično, tokom sahrane Bernara Lakomba, još jedne legende Liona, obratio se i bivši predsednik Žan Mišel Ola, čiji rad danas mnogi vide kao svetionik u poređenju sa haosom koji je nastupio.
“Ti, Bernare, nikada nisi igrao ulogu, ti si predstavljao vrednosti. A te vrednosti su danas potrebne Lionu. Potrebne su i francuskom fudbalu. U Lionu su nam potrebni ljudi koji okupljaju, iskreni glasovi, snažne posvećenosti. Ne podele“.
Iako klub ima pravo žalbe na odluku o administrativnom izbacivanju u drugu ligu, šteta na relaciji vlasnik-navijači-identitet već je učinjena. Čak iako se presuda poništi, pitanje je da li će ikada biti moguće povratiti ono što je izgubljeno, a to je poverenje.
U međuvremenu, cela fudbalska Francuska svedoči potpunom urušavanju nekadašnjeg velikana. Džon Tekstor, umesto da bude figura preporoda, sve više liči na simbol propasti.
Bonus video:
