Zidanova noćna mora ponovo nosi dres Intera

Fudbal ume da bude surov. Alesandro Bastoni je to osetio na svojoj koži, pošto je martovski debakl Italije u Zenici ostavio dubok trag i na reprezentaciji i na njegovom samopouzdanju. Ipak, štoper Intera nije dozvolio da ga taj udarac proguta. Golovi protiv Turske i Francuske, uz zrelu i sigurnu igru u odbrani, doneli su mu priliku da okrene priču u svoju korist. A onda je sinoć na Sen Deniju ispisao i zanimljivu fudbalsku paralelu. Baš kao Marko Materaci pre dve decenije, još jedan centralni bek Nerazura je pokvario veče Zinedinu Zidanu i Trikolorima.

Italija je protiv Francuske izvukla remi 1:1 u utakmici Lige nacija, u kojoj nije bila favorit, ali je pokazala da može da preživi pritisak, primi udarac i nastavi dalje. Za Bastonija je to bilo mnogo više od jednog boda. Postigao je drugi uzastopni gol za nacionalni tim i, pomalo neočekivano za defanzivca, postao najbolji strelac Italije u aktuelnom izdanju takmičenja. Čovek čiji je osnovni posao da zaustavlja protivničke napadače odjednom je postao jedan od glavnih aduta u završnici.

NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!

Martovski poraz u Zenici bio je jedan od onih trenutaka koji ostavljaju ožiljak. Italija je doživela težak udarac od Bosne i Hercegovine i ponovo je propustila Mundijal, a Bastoni se našao u centru priče koja je pratila reprezentaciju posle tog neuspeha. U takvim okolnostima nije lako vratiti se na teren i igrati bez grča, posebno kada svaki naredni nastup postane prilika da se ponovo otvore stare rane.

Bastoni je, međutim, odgovorio na najbolji način. Posle pogotka protiv Turske, zatresao je mrežu i protiv Francuske, potvrđujući da njegov doprinos nije ograničen samo na defanzivne zadatke. Dva gola u dve uzastopne utakmice za reprezentaciju predstavljaju neuobičajen niz za štopera, ali nisu slučajnost kada se pogleda način na koji Italija pokušava da koristi prekide.

Njegov učinak dobija dodatnu težinu zbog protivnika. Francuska raspolaže vrhunskim individualnim kvalitetom, a igrati na Sen Deniju nije isto što i postići gol u duelu u kojoj je Italija potpuni favorit. Azuri su morali da budu disciplinovani i spremni da izdrže periode u kojima je protivnik imao inicijativu.

Posebnu draž celoj priči daje poređenje sa Materacijem. Pre tačno 20 godina, u finalu Svetskog prvenstva u Berlinu, italijanski štoper postigao je gol protiv Francuske, a zatim postao deo jednog od najpoznatijih i najkontroverznijih trenutaka u istoriji Mundijala. Zidan ga je udario glavom u grudi, zbog čega je isključen u produžecima poslednje utakmice svoje karijere. Italija je potom osvojila svetsku titulu posle izvođenja penala.

Materaci je ostao upamćen i po golu i po tom incidentu, mada je scena sa Zidanom vremenom gotovo potpuno zasenila njegov učinak na terenu. Dve decenije kasnije, Bastoni je protiv Francuske bio strelac u dresu Italije, a činjenica da je i on centralni bek Intera daje ovoj paraleli dodatnu simboliku.

Naravno, okolnosti su drugačije. Nije reč o finalu Mundijala, nema produžetaka ni trofeja koji odlučuje sudbinu jedne generacije. Ipak, u fudbalu se ovakve slučajnosti brzo pretvaraju u priče koje žive duže od rezultata. Materaci je 2006. bio deo istorije koja je zauvek obeležila Zidana, a Bastoni je sada u Parizu odigrao važnu ulogu u večeri u kojoj je Francuska očekivala više.

I tu postoji još jedna zanimljiva razlika. Materaci je bio poznat po oštrom karakteru, fizičkoj igri i sposobnosti da uđe rivalu u glavu, dok je Bastoni drugačiji tip defanzivca. Ume da iznese loptu, probije prvu liniju presinga. On je jedan od simbola modernog štopera. Njegov doprinos ne završava se na uklizavanju ili izbijanju lopte, već često počinje upravo onda kada je osvoji.

Bastoni je u Interu već godinama jedan od ključnih igrača, a njegova vrednost posebno dolazi do izražaja u sistemu koji zahteva da štoperi učestvuju u izgradnji napada. Nije dovoljno da samo čuvaju prostor ispred gola. Moraju da prepoznaju trenutak za dodavanje između linija, da pronađu vezistu pod pritiskom i da po potrebi sami iznesu loptu ka protivničkoj polovini. Bastoni je u tome postao veoma pouzdan, zbog čega je već dugo na meti Barselone i drugih velikana.

Golovi protiv Turske i Francuske zato su dodatak njegovoj igri, a ne razlog zbog kojeg je postao važan. Oni, međutim, imaju posebnu vrednost za igrača koji je prethodnih meseci morao da se nosi sa kritikama i pritiskom. Bastoni nije pokušavao da sakrije koliko mu je podrška porodice značila u teškim trenucima. Posle utakmice je priznao da nije izgubio veru u sebe, uprkos lošim iskustvima i kritikama koje su pratile reprezentaciju.

“Zahvaljujući svojoj porodici, uvek sam imao veliko samopouzdanje i uspevao da prevaziđem loše trenutke“, poručio je italijanski defanzivac posle remija sa Francuskom.

U vrhunskom fudbalu loša utakmica često nije samo loša utakmica. Ona postaje tema analiza, društvenih mreža, konferencija i rasprava u kojima se pojedincu zalepi etiketa. Za reprezentativca velike fudbalske nacije pritisak je još veći, jer se svaki neuspeh posmatra kroz očekivanja koja su mnogo veća od jednog ciklusa.

Remi na Sen Deniju imao je značaj i za celu reprezentaciju. Posle lošeg izdanja i poraza od Belgije, Italiji je bio potreban meč u kojem će pokazati da može da se nosi sa kvalitetnim protivnikom i kada stvari ne idu po planu. Francuska je povela iz slobodnog udarca, kad je Olis uspeo da savlada Đanluiđija Donarumu, ali Italijani nisu dozvolili da ih pogodak potpuno izbaci iz ritma. Bastoni je iskoristio grešku Da Kunje, oduzeo mu loptu i zatim savladao Majka Menjana. Bio je to trenutak koji je pokazao da Italija ume da kazni protivnika kada se ukaže prostor, ali i da poseduje dovoljno karaktera da se vrati u meč na teškom gostovanju.

“Znali smo da će gostovanje ovde biti izuzetno teško, s obzirom na to kakve velike igrače imaju. Znali smo da dolazimo ovde da se namučimo i to smo uradili veoma dobro. U prvom poluvremenu, uprkos svim tim problemima, mislim da smo mi imali najizglednije prilike. Primili smo gol, ali smo bili dovoljno dobri da ne odustanemo. Krhka ekipa bi možda poklekla posle takvog udarca, ali mi smo nastavili da igramo, a činjenica da odavde odlazimo sa određenim žaljenjem govori mnogo o tome kakvo smo veče imali“, dodao je štoper.

Defanzivac je dodao da je pred reprezentacijom još dug put i da će biti neophodno zadržati mir i u dobrim i u lošim trenucima. Italija želi da izgradi stil koji neće zavisiti od imena protivnika, već od sopstvenih principa, bilo da igra protiv Francuske ili selekcije sa dna rang-liste.

Sledeći izazov biće duel sa Turskom u Bolonji u ponedeljak od 20.45 časova, u kojem Italija ima priliku da pobedom dodatno popravi položaj na tabeli i završi reprezentativni ciklus na drugom mestu. Posle remija u Francuskoj, raspoloženje u taboru Azura je suprotno nego posle poraza u Zenici.

Bastoni je protiv Francuske pokazao da može da se vrati posle teškog perioda, da njegova igra ostaje stabilna i pod pritiskom, i da je sposoban da doprinese rezultatu i kada se od njega očekuje samo da sačuva sopstvenu mrežu.

Poređenje sa Materacijem i situacije sa Zidanom daju priči istorijsku notu, ali suština je u Bastonijevom odgovoru na probleme. Za štopera Intera ovo može da bude početak novog poglavlja, a za Italiju znak da posle bolnih udaraca još ima prostora za napredak.

Sen Deni nije Berlin, niti je jedan bod isto što i svetska titula. Ipak, u fudbalu se ponekad upravo na ovakvim utakmicama vidi ko je rođen za velika dela.

Bonus video: