Sunce grane i van Marakane

Često je najlakše suditi igračima kad napuste veliki klub i pronađu svoj mir i uspeh negde drugde. I baš zato Crvena zvezda ima poseban slučaj gde – pojedini igrači postanu najbolja verzija sebe tek kad ostave dres na pruge u ormaru. Ovaj fenomen već godinama bode oči, ali iznova pokazuje da fudbal, posebno u Srbiji, nije samo teren, već pritisak i okruženje.

Zašto baš u Zvezdi, klubu sa istorijom i poslednjih godina izuzetnom infrastrukturom – pogodnom za brži razvoj – mnogi ne dobiju minut više? Da li su u pitanju visoka očekivanja, nedostatak strpljenja ili jednostavno, prebrz fudbalski život koji ne čeka ničiji razvoj? Čini se da je istina negde na sredini…

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Tema je sada dobila idealan tajming zbog poslednjih informacija o Kingsu Kangvi za čiji potpis se pominje i cifra od 7.000.000 evra. Zambijac je primer igrača koji je imao i kvalitet i energiju, ali nije dobio kontinuitet. Tek je u Izraelu dobio prostor i postao lider, dok su ga u Zvezdi gledali kao još jednog stranca za rotaciju, iako mu je statistika bila više nego solidna.

Miloš Pantović je kao dete Zvezde odlazio na pozajmice i šansu dobio tek kada je napustio Marakanu – sada je jedan od najstandardnijih napadača Superlige sa ozbiljnim utiskom partija na evropskoj sceni. Takođe, Marko Dmitrović – možda i najveća greška uprave i stručnog štaba bez ijednog minuta na Marakani je godinama bio na margini u Beogradu, a danas je ime i prezime u Primeri, sa karijerom kakvu mnogi iz Zvezde mogu samo da sanjaju.

Crvena zvezda živi u posebnom svetu, svetu velikih klubova sa nultom tolerancijom strpljenja ni čekanja… Ambicije su ogromne, navijači nestrpljivi, a rezultat se traži odmah. Treneri, često pod imperativom, retko se odlučuju za strpljenje sa mladima ili onima koji “„”tek treba da sazre“. Zato ni ne čudi što igrači poput Đorđa Despotovića ili Nikole Krstovića pravu afirmaciju dobiju u Rusiji ili Italiji, umesto u Beogradu.

Patent sa Marakane – nada Partizana

Pogledajmo i slučaj Petra Stanića, momka koji je bio etiketiran kao „perspektivan“, ali mu je vreme u Zvezdi prolazilo kroz prste. Tek kad je otišao – video se njegov puni potencijal, pa se sada ponovo akutelizovala priča o njegovom povratku. Imamo i primer – Ognjena Vranješa, koji je postao igrač za Ligu šampiona i napravio ozbiljnu karijeru posle napuštanja Ljutice Bogdana, gde je odigrao svega nekoliko desetina minuta.

Ovaj trend otvara ozbiljna pitanja i za upravu kluba: Da li su svi ti igrači zaista bili nedovoljno dobri za Zvezdu ili je model poslovanja postao suviše okrutan? U eri brzih transfera i menadžerskih kombinacija, često se dogodi da klub precrta momka sa potencijalom zbog jednokratne koristi ili dovođenja stranog igrača na istoj poziciji. Dugoročno, to klubu donosi stabilnost samo na papiru, dok istovremeno pravi propuštene šanse za pravu fudbalsku priču.

Falko ne može da pronađe izlaz iz tunela

Možda je vreme za malo više strpljenja i drugačiji pogled na razvoj fudbalera. Možda je vreme da Zvezda počne da gradi sopstvenu vrednost upravo na ovakvim primerima – da podigne svoj standard u radu sa mladima, pruži šansu i onima koji su na ivici, a ne samo sigurnim kartama. Ipak, kako se vidi na ovim sudbinama, često baš ti „otpisani“ zablistaju kad odu.

Na kraju, nije sramota što im „Sunce grane i van Marakane“- problem je ako to klub više ne može da prepozna na vreme. A kada bi taj mehanizam zaista proradio, to bi bila druga priča…

BONUS VIDEO: