Dušan Alimpijević, trener zbog kojeg odbijaju evroligaše, o iskoraku sa Bešiktašom i sezoni u Zvezdi: Nije samo poslednja sekunda, još čuvam zapisnik iz Madrida

Marljivim radom, strpljenjem, uz veru u svoj tim i uspeh, Dušan Alimpijević je došao do pozicije da se njegovo ime ponovo nađe na listi predavača najvećeg trenerskog skupa u evropskoj košarci – Kongresa trenera u organizaciji Udruženja trenera Evrolige. Podeliće u Atini svoje znanje sa nadolazećim generacijama, a podijum sa stručnjacima poput Željka Obradovića, Dimitrisa Itudisa, Pabla Lasa, Janisa Sferopulosa, Ćavija Paskvala, Darka Rajakovića, Saše Obradovića…

Bez sumnje, još jedno veliko, ali i posebno priznanje za srpskog stratega, koji već godinama beleži sjajne rezultate u Turskoj. A činjenica da će prisutnima u OAKA Areni (preko 500 trenera iz više od 100 zemalja) govoriti na temu “Prilagođavanje načina treniranja košarci budućnosti”, govori da su najbolje godine tek pred njim.

Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

U završnici sezone za nama, u kojoj je nastavio da podiže lestvicu sa ekipom Bešiktaša, bio je glavna tema u turskim košarkaškim krugovima. Doveo je svoj tim do velikog finala, pritom pobedivši evroligaša Anadolu Efes u polufinalu posle preokreta (1-2 u 3-2).

Ipak, aktuelni šampion Evrope, Fenerbahče, ispostavio se kao nepremostiva prepreka, ali Alimpijević je pokupio simpatije ljubitelja košarke iz raznih krajeva Evrope, ne samo iz Turske i Srbije. Čak mu je i šef struke istanbulskog rivala, osvajač Aleksandar Gomeljski nagrade za najboljeg trenera Evrolige u sezoni 2024/25, Šarunas Jasikevičijus, skinuo kapu.

Ne treba zaboraviti da je Bešiktaš sezonu pre njegovog dolaska jedva preživeo u elitnom rangu turske košarke. Za dve godine, doveo ga je na prag istorijske titule.

“Najvažnija stvar u te dve godine je vraćanje poverenja navijača Bešiktaša u košarku. To je ogroman klub, sa ogromnim ulaganjima u sve sportove. U prvoj sezoni smo imali tri polufinala, ove dva finala i plej-of Evrokupa. Publika se spontano vraćala, dvorane smo rasprodavali za 24 časa, pa je došao i značajan prihod od karata… To je možda i najvažnije od svega. Navijači cene ako se rezultat pravi iznad ulaganja, znaju veoma dobro da izmere“, rekao je Dušan Alimpijević za Meridian sport tokom Kongresa trenera u OAKA Areni.

Od dolaska u Tursku 2020. godine, kada je preuzeo Bursu,  koja je takođe bila u nezavidnom položaju, postao je poznat kao trener koji pravi podvige. Igrao je i finale Evrokupa predvodeći Krokodile (popularni nadimak za košarkaše Burse), nastavio da prevazilazi očekivanja i sa Bešiktašom.

Zato sada želi da Bešiktaš, već od naredne sezone, bude u rangu favorita za osvajanje trofeja – posebno u Evrokupu. I da nastavi da pomera granice.

“Napravili smo dobar stručni štab koji veruje u sistem rada. Pogurali smo klub do situacije da želi veća ulaganja”, dodao je, pa se kratko osvrnuo na priče o budžetima:

“Bilo je pisanja da je 3,5 miliona – nije istina. Bio je veći. Naravno da Fenerbahče i Efes imaju 6-7 puta veće budžete, ali ne i 10 puta. Košarka je zato lep sport, vrlo dinamičan, ne znate do poslednje sekunde kakav preokret može da se desi.”

Nastavio je o ciljevima.

“Ambicije su da u trećoj godini želimo da finiširamo na najbolji mogući način. Nema tu šta još da se pokaže u turskom prvenstvu, bolje možete samo da budete šampioni, što je vrlo teško sa Fenerbahčeom i Anadolu Efesom. Želimo da imamo konstantnost u domaćim takmičenjima, igraćemo i Predsednički kup, ali hoćemo iskorak u Evrokupu. Čini nam se da smo uradili dosta dobrih stvari po pitanju rostera koji pravimo, da možemo da istaknemo jednu od najozbiljnih kandidatura za Evrokup. Da ne budemo iznenađenje i čudo, već da od početka budemo rame uz rame sa klubovima poput Bahčešehira, Hapoel Jerusalima, Venecije, koju nikada ne bih otpisao, Budućnosti, i da od starta budemo aktivni za najveće ciljeve“.

U narednoj takmičarskoj godini imaće za rivale u Turskoj i dvojicu srpskih trenera. Igor Kokoškov je preuzeo Anadolu Efes, dok je Marko Barać postavljen za šefa struke Bahčešehira.

“Nemam ja šta da pričam o Kokoškovu, to je čovek koji je dokazan na NBA nivou, veliko ime… Marko, kao jedan od najtalentovanijih trenera u Srbiji je dobio šansu da radi u ozbiljnoj organizaciji. Bahčešehir je igrao polufinale Evrokupa, imao prvo mesto u grupi. Za našu školu je izuzetno važno što se pojavljujemo u velikim klubovima. Treba sve da nas raduje. Imam utisak da je to bilo na većem nivou ranijih godina, sada imamo druge škole koje su se pojavile, što je normalno. Zemlje su se razvile, ulaganja su veća u timove i lige. Italijanska, francuska, turska liga… U Turskoj su igrali osvajač Evrolige, Efes je bio na pobedu do Fajnal-fora, Galatasaraj igrao finale Lige šampiona, Bahčešehir polufinale Evrokupa, Turk Telekom i Bešiktaš u plej-ofu, Tofaš u polufinalu FIBA Evropa kupa, još učesnika u Ligi šampiona…Izuzetno mi je drago da od prva četiri tima iz ove godine, u tri će biti srpski treneri.”

Posle sezone u kojoj je definitivno ostvario sve klupske ambicije, što dokazuje i poverenje koje uprava nastavlja da mu ukazuje, nastavio je – da radi. Došao je u Atinu da podeli deo znanja sa mlađima, ali i da od iskusnijih stručnjaka nauči nešto novo.

“Ovo je ubedljivo najbolja klinika u Evropi, okuplja sam krem košarkaških trenera Evrokupa i Evrolige. Tu je i Darko koji je ovde kao NBA trener sa svojim saradnicima. Ubedljivo klinika sa najširom slikom koju možete da dobijete. Kada ste okruženi osvajačima Evrolige, to je za nas mlađe generacije trenera… Svaki put kada sednem sa njima za sto – to je dodatna klinika. Uvek je bilo da su najostvareniji ljudi i najnormalniji. Žele da pomognu, da pomognu mladim generacijama da dođu na viši nivo.”

U glavnom gradu Grčke je imao priliku da sretne i Željka Obradovića. Nedavno je jedan od njegovih pulena, Berk Ugurlu, inače bivši košarkaš Fenerbahčea, istakao da je prepoznao određene sličnosti između Alimpijevića i trenera Partizana.

“Bilo koga porediti sa Željkom Obradovićem je smešno. Neće se pojaviti u budućnosti trener koji može da osvoji sve što je on osvojio. Specifičan, jedinstven, svako ko bi pokušao da ga kopira, bio bi smešan. Svaki trener treba da razvije svoju filozifiju, karakter, ličnost i da takav bude prihvaćen od okruženja, a ne da bude kopija. Naravno da u 2025. ne možemo izmisliti 100 odsto novih stvari, neke uzimamo jedni od drugih, menjamo, unapređujemo, sve to nas tera na dodatno razmišljanje i tako oplemenite svoju košarkašku filozofiju“.

Ugurlu je primetio da sa sličnim žarom vode timove, pa da umeju i da podviknu.

“Imam utisak da većina igrača koji dolaze sa balkanskih prostora vuku zajedničku crtu, da ima tog trenerskog autoriteta na terenu, da se viče, ali mnogo je važno da bi vas igrači prihvatili u novijoj eri, da to ne bude lažni autoritet. Nije to dranje da biste se drali, već da postignete veći intenzitet treninga, da izvučete što više iz igrača, da probudite nekog ili da ga najpozitivnije isprovocirate… To igrači prepoznaju, pa im ni vikanje ne pada teško, naročito ako od početka imate iskren odnos.“

Produžio je Alimpijević sa pričom o odnosu koji ima sa igračima. Utisak je da je to jedan od temelja dobrih rezultata, s ozbirom da uvek o njemu, kao Ugurlu, pričaju biranim rečima.

“Svaki put im kažem da imam ličnu odgovornost prema njima, ne smem da odustanem od njih i želim da ih vidim na višem nivou – da budu plaćeni više i da odu na viši takmičarski nivo. Da li će to da bude u istom klubu ili će oni otići u neki drugi klub…. Rezultat je takav da svake godine izbacujemo igrače koji potpišu za evroligaške klubove ili dobijaju bolje finansijske uslove. Onda kad oni počnu da zovu jedni drugi, pa pričaju da je teško, da su naporni treninzi, ali na kraju svi žele ponovo da potpišu. Imao sam mnogo igrača koji su bili sa mnom dve, tri ili čak četiri godine. Nije to vikanje da nekome narušite samopouzdanje ili autoritet, već da izvučete nešto najpozitivnije. Kažem im uvek da niko neće postati šampion u novembru, već da najbolju košarku treba da igraju na kraju sezone. Pa tako podižemo intenzite, da btismo ih opustili na kraju, da igraju u punom samopouzdanju.”

A dokaz koliko ga cene jasno se vidi i na primeru Džone Metjuza. Američkog košarkaša koji se posle sjajne sezone pod njegovim vođstvom našao na radaru evroligaških klubova. Turski mediji su preneli da je bivši bek Asvela odbio dve unosnije ponuda iz elitnog takmičenja, kako bi ostao uz srpskog trenera u Istanbulu.

“Tu je u pitanju uzajamno poverenje i način na koji se oseća kod nas. Jedan od rariteta, naročito na današnji dan, kada pričamo o nikad zabeleženom novcu u evropskoj košarci. Kada naiđete na igrača da posle dve godine i fantastične sezone, kaže da želi da ostane još jednu godinu, da probamo da osvojimo nešto zajedno – tu lojalnost morate da cenite. Imao je veće ponude od dva kluba, napravili smo zajednički razgovor… Bio je u Evroligi, zna kako izgleda, ali on želi da sa nečim konkretnim, osvojenim trofejom, ode u Evroligu. Nama bi bilo najdraže da to uradimo sa Bešiktašom, pa da on ostane. To je i bila ideja, da potpiše dvogodišnji ugovor, u slučaju osvajanja Evrokupa, da ostane naš igrač u Evroligi“.

U sezoni za nama, sarađivao je i sa srpskim reprezentativcem Urošem Plavšićem, koji je za Bešiktaš igrao na pozajmici iz Crvene zvezde. Vratio se u Beograd posle rada sa Alimpijevićem i ponovo će biti na raspolaganju Janisu Sferopulosu. Čak se 39-godišnji trener i našalio tokom predavanja na Košarkaškoj klinici “Dušan Ivković” u Beogradu, poručivši grčkom kolegi da će imati dobrog igrača u ekipi.

“To je bila mala šala. Trener Janis zna mnogo bolje od mene šta ima u Urošu. On je bio na jednom od klipova, situacija na ofanzivnom skoku, pa smo se našalili, da se vraća čovek sa takvom energijom“, objasnio je pomenutu situaciju, pa nastavio o saradnji sa Plavšićem:

“Prethodno smo imali problem, koji nas je koštao Evrokupa. Mladi centar Samit Jigitoglu je trebalo da pokrije 17-18 minuta u proseku – i desio se koledž. Ne samo nama, već čitavoj Evropi. Nismo hteli da mu stanemo na put, ali nama se to dogodilo u pripremnom periodu. Nismo mogli da odreagujemo i krenuli smo bez centra, igrali skoro polusezonu tako. Talentovani Kenan je pokrivao, ali on nije predviđen da bude petica… Krpili smo poziciju pet i došao je Uroš. Dobili smo tačno šta nam je bilo potrebno. Visinu, igrača koji dobro trči sa tim predispozicijama i dobili smo mnogo bolji trening. Podigao je konkurenciju na drugi nivo i učinio ostale igrače boljim, čvršćim… Pomogao nam je, ali malo smo i njemu”.

Urošu je bilo potrebno određeno vreme da se privikne na novu sredinu, uslove, takmičenja… Najbolje je ostavio za kraj, pa je imao zapaženu rolu na putu do finala turskog šampionata.

“Svi misle da će u Evrokupu lagano, ali to je mnogo zahtevno takmičenje, sa dobrim trenerima, ekipama, pojedincima… Pre nekoliko godina su bili Serđo Skariolo i Željko Obrdović, pa prošle godine Dimitris Itudis.  Imao je problem u startu da sebe adaptira na tu igru, bilo mu je potrebno malo vremena i na kraju sezone je odigrao veoma dobro – što smatram da mu je važno zbog povratka u Crvenu zvezdu. Ako smo već uzeli nekoga i garantovali za njega, ne bih voleo da ga vratimo u lošijem stanju“.

Na pomen Crvene zvezde, vratili smo film na period koji je proveo na Malom Kalemegdanu. Otišao je pred kraj prve sezone, bez osvojenog trofeja, ali je ekipa koju je sastavio osvojila domaće prvenstvo. Nameće se pitanje – šta bi iz ove perspektive, sa iskustvom i znanjem koje sada poseduje, uradio drugačije?

 “Što se tiče selekcije, našeg posla i svega toga – nije moglo mnogo drugačije da se uradi. Ostala mi je sezona u veoma dobrom sećanju, iako se završila bez trofeja za mene. Mogao sam da ostanem da završim KLS i sa tim trofejom, ali osetio sam iz moralnih razloga da bi ekipa nastavila bolje i drugačije. Da nije trebalo ja da završim, već ljudi iz stručnog štaba, samo ja da napravim taj potez. Imao sam ugovor na tri godine, nije bila tema sa njihove strane da li treba da izlazim, već sam osetio da nije onako kako smo se dogovorili, u smislu šta je trebalo da predstavimo navijačima i gde je ta sezona išla,” istakao je Alimpijević i u dahu nastavio:

“Tim je sklopljen od 2,8 miliona za igrače. Sa 11 pobeda u Evroligi, kada je bilo manje ekipa, prvim mestom u ABA ligi, dobrim utakmicama u derbijima… Bila je fantastična sezona. Neke igrače smo tad prvi put postavili. Ne bih mnogo tu šta promenio. Vrlo kasno se izašlo na tržište, uz vrlo limitiran budžet. Manje se pobeda od mene tražilo – niko se ne bi bunio da je bilo i manje od pet, a završili smo sa 11, što je poslužilo i za dopunu budžeta. To je bila godina finansijske stabilizacije Crvene zvezde, koja je u narednom period radila vrlo dobre stvari i iz finansijskop ugla – zbog te godine“.

Pričalo se dugo o trećem meču finala ABA lige protiv Budućnosti, kada su Matijas Lesor i Džejms Feldin promašili šuteve za pobedu u poslednjim sekundama. S druge strane, pamti se iz njegovog mandata i prva pobeda Crvene zvezde nad Realom u Madridu.

“Za ekipu koju smo imali, to je bila naučna fantastika. Imam uramljen zapisnik sa te utakmice iz Španije, i dalje ga čuvam kod kuće. A u Podgorici… Nije to samo poslednja sekunda, takve stvari se dešavaju, sve je to normalno… Tu je mnogo više bilo pre te poslednje sekunde. Da je bilo drugih stvari, ne bismo ni pričali o toj poslednjoj sekundi, počevši sa utakmicom u Beogradu”, završio je Dušan Alimpijević u razgovoru za Meridian sport.

Bonus video: