U Maloj areni se već danima radi jako, bez stajanja. Aleksa Avramović i Balša Koprivica, u podnevnom terminu, napadali su formu kao nekada u crno-beloj uniformi. Samo, okruženje je bilo drugačije. Bili su tu neki drugi treneri. A i njih dvojica nisu bili obučeni isto.
Sa obeležjima reprezentacije Srbije, pod budnim okom asistenata Svetislava Pešića, pripremali su se momci koji su do leta 2024. zajedno igrali u Partizanu. Više nijedan ne nosi crno-belo. Ali obojica su na spisku reprezentacije.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Dok je Avramović standardni reprezentativac i osvajač medalja sa Orlovima, Koprivica je tu da se izbori za status.
„Uvek imam dobru saradnju, super komunikaciju sa selektorom Pešićem“, počeo je priču za Meridian sport Balša Koprivica. „Stavio me na spisak, a na meni je da se izborim za mesto u timu. Odlično se osećam, već sam malo krenuo da treniram u Americi, gde sam otišao po završetku sezone i ond se aktivirao. Otišao sam tamo gde sam odrastao, u Majami. Video majku, a potom počeo da radim.“
Bilo mu je potrebno da promeni sredinu odmah posle završene četvrte sezone u dresu Partizana. Njegove poslednje. Titulama prvaka ABA lige i Srbije, oprostio se od kluba u kojem je odrastao, a u koji se vratio posle američkog školovanja. Otišao je u Bahčešehir nakon što se u Humskoj borio za mesto pod crno-belim suncem. S vremena na vreme bi dobio bitku, ali kada se podvuče crta…
„Teško je biti potpuno iskren“, kaže Koprivica verovatno ne shvatajući da upravo postaje apsolutno iskren. „Najviše bih voleo da sam ostao u Partizanu. Ali, znajući kakva je situacija u klubu, kako sve funkcioniše, nisam mogao da ostanem i da ne igram. Ponudili su mi novi ugovor, na još tri godine, ali… Ostao bih da je situacija drugačija, da sam igrač sa ulogom. U godinama sam kada moram da igram.“
Balša je odigrao 36 utakmica za tri sezone u Evroligi, od kada se Partizan vratio u elitno takmičenje. Prosečno je provodio 7,3 minuta na terenu. U ABA Ligi je igrao duplo više prošle sezone, naravno imao i značajniji učinak, prosečno bio treći najkorisniji igrač ekipe… U domaćem šampionatu bio je čak jedan od lidera.
„Imam još dosta da pokažem. Recimo, u KLS sam pokazao da mogu i da šutnem, to sam uvek i imao u svojoj igri, ali ljudi su se čudili otkud sad to. Nekada davno nisam zakucavao, šutirao sam trojke. Ali, izrastao sam na 2.15 i završio sam u reketu.“
Koprivica je tokom većeg dela sezone dobijao podršku navijača u Areni. Čuo ih je.
„Ima dve vrste navijača. Pravi su oni koji su uvek uz nas, verni su, prate i poznaju igru. Njih sam uvek poštovao, jer oni poštuju one koji se bore. Bilo mi je važno da na bilo koji način ostavim trag, posebno kad sam došao u Partizan, kao 21-godišnjak. Da mogu da kažem: ’Stvarno sam se borio za ovaj klub.’ Mnogo mi je drago bilo na početku sezone kad su navijači skandirali moje ime. Dalo mi je vetar u leđa u teškim trenucima. Sećam se dobro utakmice protiv Dubaija. Bilo je čak i pomalo neprijatno, toliko su skandirali…. Kad sam ušao, ne znam ni sam na koju sam energiju igrao, zaledio sam se. Bio sam spreman da poletim.“
Najdraži trenutak za četiri godine u crno-belom delu njegovog rodnog grada, za Koprivicu je bilo ono što se dešavalo na kraju.
„Sigurno najdraži trenutak je poslednja titula u KLS. Imali smo koga smo imali u ekipi, ali sam osećao da mi je data malo veća kontrola, da je zavisilo više od mene, da je teret bio veći. Sa manje od osam igrača osvojili smo trofej. Zato mi je to najdraže. Naravno da su obe ABA titule stvarno lepe, ali zbog uloge moram da izdvojim ovaj poslednji trofej. Što se utakmice tiče, Panatinaikos u gostima prošle sezone Draga mi je ta utakmica, dobro sam se osećao, imao neka zakucavanja… Nažalost, izgubili smo.“
Ovog leta, Koprivica je prvi napustio Partizan. Prethodnog je doslovno jedino ostao u timu Željka Obradovića. Iako je imao ponude drugih klubova.
„Bilo je kao da sam u novoj ekipi. Čudno. Svi treneri su isti, ali ja sam sa novim igračima. Znao sam Karlika i Vašingtona od ranije, naravno i domaće igrače. Pokušao sam od početka da pomognem da se što pre naviknu i da ih pripremim na sve što ih čeka. Posebno sam strancima pokušavao da se nađem za sve što im treba. Bilo je potrebno vreme da se naviknemo jedni na druge. Ali, na kraju je ispala veoma dobra sezona. Osvojeni su trofeji u ABA i KLS. Mogli smo bolje u Evroligi, ali…“
Sada ga čeka neki novi početak.
„Idem negde da igram kao stranac“, kaže Koprivica tihim glasom.
Stranac neće biti u državnom timu. U jednom trenutku, u novembru, stigao je poziv Selektora Pešića za prozor kvalifikacija. Od tada je Koprivica „na vezi“ sa reprezentacijom, a potvrda vere u njega je i poziv da konkuriše za mesto na Evrobasketu 2025. godine.
„Mnogo lep osećaj kada prepoznaju rad, trening… Onda i ne sumnjaš u sebe, uvek znaš da imaš njihovu veru. Pešić mi stvarno uliva samopouzdanje. Imao sam seriju dobrih utakmica u Partizanu, otišao u novembru u reprezentaciju i od tada mi selektor daje maksimalno samopouzdanje. Velika stvar je što imam lepu komunikaciju sa trenerom koji ima takvu komunikaciju. Drago mi je što sam ovde i što ću imati šansu da se borim za mesto u timu.“
Posle leta, ide u Istanbul. Tamo gde je Nemanja Bjelica direktor, Marko Barać trener, Mateuš Ponjitka igrač… Koprivica ide među svoje.
„Bjelicu i Baraća poznajem praktično ceo život. Sa Bjelicom sam pre tri godine bio na pripremama reprezentacije, ali nisam ušao u 12. Baraća isto znam otkad sam bio mali. Blizak sam sa obojicom i van terena. Za Ponjitku ima zanimljivost. Nije se znalo da li će ostati, ali sam mu ja rekao da me sačeka, da ne kažem da sam ga nagovorio. Žao mi je što Džejlin Smit nije ostao. Bahčešehir ima velika očekivanja naredne sezone. Stvarno pravimo dobru ekipu i imamo šansu da u Turskoj i na evro-sceni uradimo nešto.“
Balša ide u Istanbul. U teoriji, želeo je da ostane u rodnom Beogradu.
„Uvek je najlepše u svom klubu, u svom gradu. Ali, uslovi nisu takvi kakvi su mi potrebni. Ako nekada budu takvi, rado bih se vratio.“
Bonus video:
