Boltić: Duda Ivković je Radničkom ostavio ogromno nasleđe

Romantika se vratila na Crveni krst. Radnički je posle dugo godina ponovo ddeo elitne divizije u Srbiji. Velike zasluge za odlične rezultate Krstaša pripadaju Marku Boltiću, mladom stručnjaku, koji je svojevremeno i kao igrač branio boje kluba svetle tradicije.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Boltić je za Meridian sport pričao o tome kako se opredelio za trenerski poziv, ambicijama Radničkog i o juniorskoj reprezentaciji u kojoj je asistent Vuletu Avdaloviću.

„Odluka nije pala baš na kraju karijere, već malo ranije. Nego se u međuvremenu otvorila mogućnost da mogu da zaradim za hleb kao košarkaš. Upisao sam DIF još davne 2006. sa idejom da radim kao trener. Tako da ovo je sve bila neka vrsta pripreme za ono što me čeka posle igračke karijere. Manje više sam se tokom igranja i spremao u glavi za ovaj poziv. Na kraju sam, hvala Bogu, završio karijeru fizički zdrav, a presudilo je to što sam hteo što pre da uđem u trenerski posao i polako pečem zanat.” počeo je priču Boltić.

Kad priča o trenerima sa kojima je sarađivao, od kojih je sa Sinišom Matićem i Draganom Nikolićem i sada u kontaktu, pominje i godinu u kojoj mu je trener bio Zmago Sagadin.

„Uvek sam imao želju za nečim novim, slušao, osluškivao… Gledao sam mnogo utakmica i dok sam igrao. Imao sam u krugu prijatelja igrače koji su igrali na malo višem nivou i uvek sam bio znatiželajn da vidim kako stvari funkcionišu na tim nivoima i prikupljao informacije. Imam određeno znanje za nivo na kom trenutno radim, ali siguran sam da će mi pored iskustva biti potrebno još više znanja za nešto čemu težim sutra.”

Ko će osvojiti najviše medalja na Olimpijskim igrama u Parizu?

Radnički je sjajna početna tačka. Rad sa mladima u nižem rangu, krčenje puta ka eliti sa timom punim entuzijazma, kome je košarka ljubav, a ne posao.

„Nekako je i to mač sa dve oštrice, ali sam tu vrstu pritiska prihvatio kao prirodnu. Radnički je meni dao dosta. Pre nego što sam došao prvi put u Radnički 2011. godine prestao sam da igram, nisam igrao neko vreme i odlučio sam da ću da igram rekreativno, a fokus sam prebacio na studije. Dragan Nikolić me je ubedio da je ispravan put da pokušam još jednom i ta još jedan pokušaj me je doveo do ovde gde sam sada. Eto, 12-13 godina kasnije sam na čelu seniorskog tima, spremamo se za KLS sezonu posle 11 punih sezona u kojima nismo bili u najvišem rangu takmičenja kome apsolutno Radnički pripada, istorijski, a u nekim narednim godinama i organizaciono i sa uslovima za rad. Uživam u tome što radim, emotivno sam ispunjen i pravimo rezultate. Ni ovog razgovora ne bi bilo da nije Radničkog i tih lepih rezultata. Nadamo se uspešnom nizu i da na kraju sledeće sezone da ponovo razgovaramo u sličnom tonu.”

Tradicija Radničkog obavezuje. Ipak posle više od decenije izvan elitnog ranga, bilo bi potpuno pogrešno ne ići stepenicu po stepenicu.

„Iz nekih naših grešaka u prethodnom periodu mogli smo da naučimo da ne treba žuriti i srljati. Činjenica je da vreme radi za Radnički u narednom sezonama. Naš košarkaški otac Duda Ivković nam je u nasleđe ostavio nešto što će u narednih nekoliko desetina godina imati mogućnost da koriste svi sportisti i sportska društva Radničkog. Slobodno mogu da kažem da je košarka u top tri kolektiva u sportskom društvu, tako da će postojati određeni pritisak na nama da opravdamo očekivanja. Uslovi će biti fantastični, ali nećemo dizati neku preveliku euforiju. Idemo korak po korak, jer tako smo radili prethodnih godine. Zidamo od najmlađih, osvežili smo i pokrenuli mlađe kategorije u prethodne tri godine, imamo pregršt talentovane dece. Evo i danas ovde gde se nalazimo je jedan junior iz Radničkog. Na to smo apsolutno ponosni i na tome će se zasnivati neka ideja oko Radničkog. Sve ostalo što bude došlo u pogledu rezultata će biti samo veliki bonus.”

Naglašava zahvalnost Vuletu Avdaloviću što mu je omogućio da se nadgrađuje radom u juniorskoj reprezentaciji.

„Uspesi naše reprezentacije su me nekako su me kroz detinjstvo i vukli da igram. Izuzetna mi je čast što se danas nalazim ovde i što imam priliku da radim sa najtalentovanijim momcima u zemlji. Svaki dan proveden sa reprezentacijom donosi novo iskustvo. Vule je neko ko je apsolutno slobodan u komunikaciji, u razmeni mišljenja, nadograđujemo se. Svako iznosi neko svoje iskustvo i neku ideju. Na kraju iz te zajedničke priče dolazimo do najboljeg rešenja. Kad je reč o iskustvu i nadgradnji od neprocenjivog je značaja.”

Ističe da su naši reprezentativci pre svega dobri i vaspitani. „Možemo često da čujemo da se današnje generacije promenile u vaspitanju. Međutim, to se za ove momake uopšte ne može reći. Imaju neki drugačiji način druženja i zabave, što je apsolutno prihvatljivo za nas trenere. Vule je neko ko u svom klubu radi sa momcima ovog uzrasta. Dejan Pejić takođe radi sa momcima sličnog uzrasta, a u svom klubu imam dosta momaka ovog uzrasta u seniorskom pogonu. Mogu da kažem da imamo simpatičnu generaciju. Ali, neću da previše euforično pričam o tome. Obazriv sam iako smo u sve četiri prijateljske utakmice pobedili. Nadam se da ćemo obradovati sve koji prate našu reprezentaciju.” zaključio je Boltić.