Maljković: Bez ABA ne možemo - neka se potpišu oni koji osnuju srpsku ligu, da znamo koga posle da krivimo

Kroz tunel Beogradske arene ulazi su u grupama ljudi koji su deo košarkaške Srbije. Bili su, ili su sada. Na najrazličitije načine.

Ne postoji pravi redosled kojim bismo ih nabrojali. Božidar Maljković je sedeo u centralnom delu prvog reda, nedaleko od Bratislava Bate Đorđevića i Dejana Srzića, Srećka Jarića i Dragana Race… Ulazili su malo po malo predstavnici Crvene zvezde Meridianbet, počevši od Nebojša Čovića, budućeg predsednika Saveza, pa preko Željka Drčelića, čoveka koji se pominje kao naslednik na čelu crveno-belog kluba. Potom je ušao i Željko Obradović sa crno-belom povorkom, Mlađanom Šilobadom, Zoranom Stevanovićem…

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Bili su tu i bivši košarkaši, Ljubisav Luković, Nikola Lončar, Vlada Dragutinović, Duško Savanović, Slavko Stefanović, Mile Ilić, Ivan Paunić, pa i Jovan Koprivica koji je predstavljao i sport i gradske strukture.

Svi su bili u Areni jer je „Sportal“ objavljivao medijsku saradnju sa Evroligom. Tim povodom se prisutnima, kao gost, obratio Boža Maljković. Legendarni stručnjak je pričao iz ugla predsednika OKS, ali i čoveka koji zna šta da kaže o evropskoj košarci.

„Pre nego što pređemo na košarku… Kao predsednik OKS, moram da vam saopštim nešto“, krenuo je Maljković.

„Ne može snaga srpskog sporta da se meri samo kroz Novaka Đokovića. Ne može ni kroz košarkaše. Od korpusa srpske dece, 68 odsto imaju neki defekt, ravne tabane, kifozu kičme… Od tih 68 odsto, 12 odsto se bavi sportom, a samo četiri odsto je pod nadzorom trenera. Pa vi vidite šta dolazi onda iza ove generacije. Tu je minuli rad koji daje velike rezultate Partizanu, Zvezdi, reprezentaciji… Ali, šta dolazi posle? Nisam, recimo, siguran da će odbojka imati dobro nasleđe. Dajem vam informaciju za razmišljanje.“

Maljković, kao i uvek, ima konkretne opise kojima bi dočarao svoje reči:

„Bila je nedelja, 11 sati. Vodio sam unuku da vozi rolere. Koševi su bili prazni, nikoga nema. U naše vreme, već bismo se debelo umorili igrajući basket. Moramo isterati decu na ulicu, ali ne u negativnom smislu. Moramo! Imao sam sreću kada sam bio u Realu, da pričam sa velikim igračem i iznenađujuće pametnim čovekom, Zinedinom Zidanom. Pitao sam ga ko je najviše uticao na njega, u smislu trenera. Kaže: ’Ulica u Marseju. Igrali bismo stalno, a onda bih ja protiv dvojice. Tu sam naučio tehniku, da primim lakat, da udarim, zagradim loptu, očvrsnem kao igrač.’ Ista priča važi i za mog velikog prijatelja, Duška Bajevića, u mahali u Mostaru. Potpuno ista! Imali su čak i malog psića koji je bio dresiran da Dušku nosi loptu. A on onda igra protiv ostalih. Nama deca sada sede kod kuća. Da li neko ovde zna koliki je pritisak na vratni pršljen kada se gledaju oni tableti? Čak 27 kilograma! To je stravično. Nema onda iznenađenja zašto strada četvrti i peti pršljen.“

Obradović ostao bez najvećeg pojačanja – potencijalno ne igra protiv Partizana

Moramo decu da odmaknemo od video igrica i da ih izbacimo na ulicu – nastavlja Maljković.

„Ova država je napravila neoprostivu grešku, Bog će nas kazniti za to! Ostavili smo bez posla 34 hiljade nastavnika fiskulture! Mene su ti ljudi naučili svemu, više nego od svih matematičara, hemičara… Napravili smo niz grešaka za koje sam informisao vrh države koji zna za naše probleme.“

Iza ugla je i jedan sport koji defakto nije sport – eSport, ističe trofejni stručnjak.

„Blizu je da to uđe na Olimpijske igre. To je grupa dembelana od 120 kilograma minimum. Sve sale u NBA su prodate kad dođu, milijarde se vrte oko njih. Najveće pare su danas oko tog sporta. I Tomas Bah (predsednik MOK) nas je pitao šta mislimo o tome. Kažem mu da to nije sport. Ali, da li možemo da dozvolimo da prođe pored nas a da mi ne uzmemo neku kintu? Ne možemo!“

Potom je Maljković prešao na teren koji ipak najbolje poznaje. Na košarku.

„Evroliga ide dobrim smerom. Na dobrom putu su, pune dvorane. Sreća je da je na čelo FIBA Evrope – koju ne poštujem lično – došao Horhe Garbahosa. Sreća je što su tu dvojica koji mogu da razgovaraju – Dejan Bodiroga i Garbahosa. Blizu smo rešenja koje može da bude dobro za evropsku košarku. Poboljšano je i suđenje, napredovalo nego kada sam ja igrao Evroligu.“

Ipak, Maljković je imao šta da zameri.

„Mnogo je teže biti trener danas nego u mom periodu. Imate sve više utakmica. Meni se dešavalo da uzleti avion, a ja ne znam gde idem. Ta amnezija traje i desetak sekundi. Toliki je broj utakmica. Kako mogu moje kolege da se spreme dobro za sledeći meč? Nikako.“

Mnogo je stranaca u evropskoj košarci. Mnogo i srpskoj. Maljkoviću to ne smeta.

„I mi smo bili stranci pa smo prihvatani sa ogromnom ljubavlju. I to kada je bio rat ovde. Zašto ne bismo barem deo toga vratili. Kaže neko ima mnogo stranaca u klubovima. Tačno je, ali hajde da pođemo od pretpostavke da Partizan i Zvezda imaju maksimum dvojicu stranaca. A ja nisam imao nijednog. Ne bih ništa napravio sada. Ni Zvezda ni Partizan sa dvojicom. Krenulo se kupovinom stranih igrača, videćemo dokle će nas to dovesti. Košarka je kao moda – menja se, vraća se, razmišlja se o njoj…“

Da li Partizan i Crvena zvezda Meridianbet zaslužuju dugogodišnje evroligaške licence – pitanje je koje uvek lebdi u vazduhu.

„Organizovao sam ručak za Đordija Bertomeua, pozvao i Sašu Đorđevića da mi bude svedok. Nas dvojica mu ispričamo koliki je značaj jugoslovenske košarke, on klima glavom, prihvata, ali snaga kapitala ruši sve moralne i sve druge principe. Klubovi koji imaju veliku finansijsku podlogu, sigurni su u ligi. Naravno da zaslužuju Zvezda i Partizan, tradicijom i košarkom. Nisu znali šta je košarka kad smo je mi učili. Nama je prvi selektor bio Francuz. Učili smo od Bugara, Rusa, postizali stravične rezultate sa malim novcem. Ali, košarka je pala u jednom.“

Brzo je opisao u čemu:

„Potpisujem ja za Barselonu. Johan Krojf, moj kasniji prijatelj a tada neprijatelj, daje izjavu: ’Kako može jedan Hose Montero da zaradi 1,2 miliona evra, a jedan Laudrup koji dovede 100 hiljada ljudi na stadion, da igra upola te cene. Morao sam da branim moj tim i dao sam preoštru izjavu: ’Čovek koji misli da se razume u drugi sport, obično se ne razume ni u svoj.’ Tu dođe do krvavog rata. A bio je u pravu. Pomirili smo se tek kada se on razboleo. A kakav je odnos sada? Šta je to uradio Čeferin da jedan igrač vredi kao ceo tim Zvezde i Partizana? Gde je to košarka kiksnula? Da li smo imali prave ljude? Nismo. Predložio bih Bodirogi i Garbahosi da pozovu Čeferina da razgovaraju. Pametan čovek. Da od njega čujemo kako da unapredimo naš sport, da ima mnogo više novca.“

Maljković je poentirao – ali ne onako kako je zamišljeno. Okrenuo se ABA ligi i srpskoj košarci:

„Neću se složiti sa ljudima koji ne žele da ABA postoji. Nebojša Čović jako dobro zna kada sam doveo Bertomeua u Savez. Smatram da mi bez ABA ne možemo. Voleo bih da se napravi Liga Srbije, ali da se potpišu oni koji to urade. Da znamo koga ćemo jednog dana da kritikujemo. Ili da hvalimo. Imam i jedno pitanje – gde je sedište ABA lige? Nije u Beogradu. Nego? Lepi Zagreb grad. Zašto nije u Beogradu? Koliko ligaša imamo ovde? Možemo li naći novog Šapera koga su se svi plašili? Hajde ti loše sudi pred njim!“

Maljković je završio:

„Zamolio me Boša Tanjević da vam prenesem da je sve ovo i njegov stav.“

Bonus video: