Velika priča Stefanosa Dedasa, pomoćnog trenera Hapoela, isprepletena je sa imenima zbog kojih odjekuje srpska košarka. Janis Sferopulos, Željko Obradović, Stevan Jelovac… U opširnom razgovoru grčkog stručnjaka je bilo mnogih tema koje su nama posebno zanimljive.
Ispričao je Itudisov pomoćnik kako je zbog aktuelnog trenera Zvezde promenio život, zašto je zbog Obradovićeog Panatinaikosa bio partibrejkers, a vratio je film na jednu bolnu i tešku temu – na tragičan odlazak Jelovca.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Objasnio je trener Hapoela kako je sve počelo, kako je ušao u trenerske vode… Obožavao je košarku, ali kako sam priznaje, bio je loš igrač… Zato se okrenuo drugom pozivu i hteo da postane filolog.
„Igrao sam košarku u Kilkisu. Imali smo sjajnu generaciju – moj brat je igrao, iz mlađih kategorija su došli Vasileiadis, Mavrokefalidis… Znao sam da nisam dovoljno dobar igrač da bih uspeo. Kao igrač bih bio prosečan ili loš, pa sam znao da mi je trenerski put jedini. Dok sam bio u trećoj godini srednje škole, pitao sam predsednika kluba da vodim dečji tim. Ostao sam tu dve godine”.
Stigao je poziv koji je promenio život Dedasa.
“A 1999. godine, kada je PAOK pravio selekciju, Sferopulos me pozvao da budem deo stručnog štaba. Bila je to važna prekretnica. Završio sam prijemne ispite i Sferopulos me poziva, kaže da je pričao s Prelevićem i da idem u klub. Upisao sam se na fakultet kao filolog, ali sam samo otišao po studentsku knjižicu. Bio sam toliko srećan što sam postao trener da nisam ni sekundu razmišljao o fakultetu.“
Kao klinac je obožavao da gleda veliki tim Panatinaikosa. Poznavao je Dimitrisa Itudisa od ranije, pa je dodatno pratio svaki mig kraj klupe. Zato je, između ostalog, bio i partibrejkes kao tinejdžer… Zarazio se košarkom.
“Gledao sam više Panatinaikos dok sam bio u srednjoj školi. To je bio Panatinaikos pod Obradovićem. Nismo baš shvatali šta se sve dešava, ali pošto sam znao Itudisa, moj pogled je često bio i na njega. Prvi put smo videli dvojicu trenera kako razgovaraju, stoje zajedno. Kasnije smo to videli sa Geršonom i Blatom, sa Pianđanijem i Bankijem. Itudis i Obradović su bili pioniri – kao dva trenera u isto vreme. Mnogo mi se dopadala košarka koju su igrali. Sećam se i rekao sam to Itudisu. Bila je 2000. godina, bio sam na Petodnevnom prvenstvu na Rodosu, a igrao se finale protiv Makabija”.
“Svi su hteli da izađu napolje, a ja sam rekao: ‘Ja ostajem da gledam utakmicu, naći ću vas kasnije.’ Oko 200 ljudi me je čekalo i govorilo: ‘Dedase, hajde!’ A ja im kažem: ‘Igra se utakmica, gde da idem sad?’ Na kraju sam ostao, gledao meč i ne sećam se ni šta sam kasnije radio. Moji iz razreda su se provodili, a ja sam gledao finale. To što sam otvorio kontakt sa Itudisom ili Sferopulosom više je imalo veze sa strašću i činjenicom da si slao poruku: ‘Šta god bilo, ja ću postati trener.’ A osoba od koje tražiš pomoć to prepozna. Bolje je što nisam postao filolog…“
Vratio je film na AEK i svoje iskustvo u Atini. Da nije bilo jednog nemilog događaja, sve bi izgledalo drugačije. Ali, ovako – nije
“Osim tragedije sa Jelovcem, sve ostalo mi je bilo sjajno”, počeo je Dedas i nastavio u emotivnom tonu:
„U prvom trenutku, dok je sve još sveže i dok shvataš da stvari idu u negativnom pravcu, osećaš šok. U tom smislu shvatiš da postoje mnogo važnije stvari od igre i pomisliš: ‘Zašto se uopšte brinem oko rezultata?’ Tada ti zvoni zvono šta je zaista važno. Ali da budem iskren, kada se taj negativni momenat ‘zamrzne’ i ode negde u pozadinu, opet pomisliš da kao trener moraš da pobeđuješ, da zadovoljiš ljude i upravu. Takvi trenuci te potresu, ali ne menjaju ti u potpunosti način razmišljanja. Daju ti pauzu, signal, ali si i dalje izložen sebi samom. Stevan je bio u bolnici nedeljama, ali i dalje smo imali utakmice na umu. To je bila smena emocija. Stevan je bio divan momak. Najbolji momak u timu – nasmejan, obrazovan, ljubazan, dobar igrač. To je bio ogroman gubitak za tim. Kasnije, kada bi neko pao na parket, svi su bili ‘zamrznuti’. To je nešto što niko ko nije bio tamo ne može da razume.“
Bonus video:
