Amigosi na Kalemegdanu - Vučinić na kraljevskom tronu: Real će lakše izgubiti nego Efes, Rokas može da bude ključan, a Braun zlata vredan za Zvezdu

Put kroz prošlost često može da bude lekovit, da pronađe rešenje za budućnost. Mitomanija je umela da zamagli pogled, da izaziva prenaglašene emocije, ali zaborav sopstvene istorije je po pravilu vodio u mrak – gubljenje svesti o onome ko si.

Dragiša Vučinić – ime je koje prosečnom Zvezdinom navijaču rođenom posle 2000. godine, a bez zainteresovanosti za istoriju, ne znači previše. Nažalost… Jer je tihi 76-godišnjak istinska legenda kluba sa Malog Kalemegdana.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Kada ste 13 sezona proveli u klubu, podarili Srbiji prvi evropski trofej u klupskoj košarci, onda je vaše mesto zagarantovano u istorijskim knjigama pod poglavljem Velikani. Osim kao igrač, diplomirani inženjer je ostavio ogroman trag i kao funkcioner, pošto je u ulozi predsednika Zvezde osvojio dve šampionske titule početkom devedesetih godina prošlog veka.

Danas uživa u zasluženoj penziji, a crveno-beli su odlučili da neke podsete, a one nešto mlađe i nauče, ko su legende kluba. Vučinić je zajedno sa Zoranom Mokom Slavnićem i Vladislavom Laletom Lučićem bio taličan u Pireju, dok je utakmica sa Virtusom donela još istorijskog nasleđa. U Areni je postavljen muzej u malom – gde su izloženi stari dresovi, kao i pehar Kupa kupova iz 1974. godine. Veliki broj bivših igrača je sedeo u prvim redovima i uživo posmatrao rekordnu pobedu ekipe Janisa Sferopulosa.

Nova utakmica u Evroligi donosi Real Madrid, a malo ko zna da je Zvezda u svom prvom zvaničnom duelu sa Kraljevskim klubom izašla kao pobednik. Davne 1973. godine u Kupu evropskih šampiona – Moka Slavnić, Goran Rakočević, Dragan Kapičić i upravo Vučinić bili su protagonsti pobede.

“Izbacili smo ih iz grupe. Pobedili ih u Madridu i Beogradu. Odigrao sam oba meča dobro, ali u Beogradu je bila najbolja moja utakmica, pa se dobro sećam. Simonović nije igrao, a Kapičić je imao pet faulova. Ostali smo Moka i ja… Bila je klackalica, ali sećam se da smo nas dvojica odradili sve do kraja i doneli pobedu. Real je imao trojicu stranaca, dok su kod nas bili svi domaći igrači”.

Prisetio se romantičnog vremena, kada je košarka postajala ono što je danas.

“Tada je bila sport u usponu. To su bili prvi TV prenosi… Naše sale su bile pune, ali su mogle da prime 3000 ljudi. Navijanje je postojalo, ne kao danas… Ljudi su se vezivali za igrače, jer smo svi igrali po 10 sezona u Zvezdi. Na primer, ja sam igrao 13 godina…”

Zarađivali su daleko manje novca nego današnji igrači, međutim, uživali su posebno poštovanje i dobijali ljubav navijača.

“Za ono vreme smo bili izuzetno popularni. To nije bio ovaj nivo, jer smo suštinski bili amateri. Malo smo bolje živeli, stipendije, nagrade… Posebno je bilo interesantno za mlade ljude, devojke… Zamislite u ono vreme da se pojavite u televizijskom programu. To je bio pojam”.

Dodatno je dočarao duh vremena – koji donosi nostalgiju i čistu romantiku.

“Leti smo trenirali na Kalemegdanu, od sedam do pola devet, dok je od osam kretala igranka. Svirali su Amigosi, tako da je 70-tih godina Kališ bio najpopularnije mesto za mlade ljude. Kad bismo završili trening, otišli bismo na igranku, a tamo smo bili atrakcija. Bili smo popularni, imali lepe automobile, dobro se oblačili… Uvek smo bili okruženi prijateljima i obožavaocima. Tokom zime je bilo drugačije, skoro kao danas. Vikendom utakmice u domaćem prvenstvu, sredom Evropa… Trenirali smo i više nego što treniraju danas. Svaki dan smo imali dva treninga.”

Vučinić ističe kako je istorija važan segment svakog kluba i da je potrebno čuvati prošlost kako bi budućnost bila svetla.

“Zvezda nije krenula od juče, nego ona živi 80 godina. U moje vreme se više vodilo računa o istoriji. Ispred mene je bila generacija Nebojše Popovića, Ace Nikolića, Bore Stankovića… To su veličine bile. Zvezda je deset puta bila prvak u tom periodu. Negovali smo našu prošlost. Ja sam bio poslednji predsednik kluba koji se bavio time. Kada smo osvojili dve titule 93′ i 94’…zvao sam sve koji su živi da dođu na proslavu”.

“Promenilo se vreme, igrači su ostajali na godinu dana u klubu, pa nisu ostvarivali kontakt sa publikom, niti ih je istorija zanimala. Ako ti američkom igraču ne objasniš gde je došao, on se neće baviti time, već će mu samo biti važno koliko je poena dao i kako da poboljša ugovor. Otkada je došao Željko Drčelić, malo se promenilo, što mislim da je veoma dobro. Nadam se da će probuditi emocije kod navijača, ali i igrača – da bi shvatili šta je Zvezda”.

Priča o prošlosti je mogla još dugo da potraje, jer je samo zagrebana, ali trenutno je sadašnjost ono što izaziva ushićenje i pruža snove na javi – da ova Zvezda može konačno da napravi iskorak u Evroligi. Vučnić je putovao sa ekipom u Pirej, tako da je bio svedok veličanstvene pobede.

“Poslednje dve utakmice su, prema mom mišljenu, bile najbolje Zvezdine partije u sezoni. Pobeda nad Olimpijakosom je bila iznenađenje, pogotovo jer smo igrali bez klasičnih centara, tako da se zahvaljujem Sferopulosu što je našao sistem kojim je mogao da parira renomiranom timu. Odbrana je opet bila u prvom planu – najbolja u sezoni. Izuzetan pritsak je bio na njihovu spoljnu liniju. Davidovac i Braun su zatvarali prilaz košu.”

Bio je prisutan i u Areni – na utakmici koja je donela 18. skalp crveno-belih u sezoni, čime je postavljen novi rekord kluba.

“Virtus je bio šlag na torti. Vratio se Petrušev, a odbrana je opet bila slično postavljena. Pritisak na svih pet igrača, sa pažljivim preuzimanjem. Pored Filipa, Davidovac i Braun su igrali sjajnu odbranu. Protivnički centri ne očekuju igrača kao što je Davidovac – koji ima neverovatnu spretnost i brzinu ruku, nogu“.

Predstojeći meč donosi posebnu vrstu spektakla, jer u Arenu stiže Real Madrid. Vučinić ističe da od preostale tri utakmice – Zvezda najveće šanse za trijumf ima upravo protiv španskog velikana.

“Ako nastave da igraju ovaku odbranu, napad će doći. Biće teže jer je Real mnogo jak pod košem. Tavares je izuzetan ispod koša, ali ako Janis reši taj problem, možemo da se nadamo uspehu. Ovakav pristup koji imaju, teško se brani – ko god da je protivnik. Ovakvu dominaciju kao protiv Virtusa dugo nisam video. Na nesreću sam video dominaciju Efesa protiv Partizana. Mislim da je od naredne tri utakmice, da je Real najzreliji da ga dobijemo. Real je ekipa koje ne igra na nivou srezmernom kvalitetu. Efes sa druge strane ima kvaliteta, a uput je u strašnom usponu forme. Zato mislim da Real može lakše da se oklizne nego Efes. Panatinaikos je već na nivou fantazije”.

Legendarni košarkaš Zvezde je izneo svoj stav o sastavu crveno-belih i izdvojio glavne osovine Janisovog tima.

“Petrušev pod jedan, možda je čak i prvi centar Evrolige. Mekintajer izuzetno igra i Davidovac kao džoker. Kenan zna bolje, Nedović može apsolutno da digne formu, a postoje dva igrača koji mnogi košarkaški stručnjaci ne uvažavaju. To su Rokas i Braun“.

Uveren je da vreme litvanskog šutera tek dolazi.

“Gedraitis je izuzetno brz za svoju brzinu – ima sjajnu ruku i u tranziciji je najjači igrač. On ima osećaj koji se ne uči. Kako lopta pada, on zna da ide u ruke našeg igrača i već je na pola igrališta. Nažalost, nije imao konstantnu sezonu. On može da bude jedan od ključnih igrača”.

Istovremeno, kladi se svim srcem na Džona Brauna!

“Mnogi ga gledaju kao da nije veliko pojačanje. Čovek igra odbranu inteligento. Sve što mu je dao Janis, svaki zadatak je besprekorno odradio. U napadu nije potrošač lopti. Ako promaši, promašio je svoj šut. Kod njega može da dođe do napretka i može da bude zlatan za Zvezdu, jer pitanje kada će Mitrović i Bolomboj igrati. Srećom imamo Brauna, koji vrlo lako može da zakrpi rupe“.

Malo je poznato da je Vučinić bio važan faktor u Zvezdinom angažovanju Dejana Davidovca i Luke Mitrovića.

“Zaslugom Nebojše Čovića i mojom pomoći je došlo nekoliko igrača. Davidovac, Mitrovac, Dangubić, Marjanović… Svi su došli iz Hemoforma gde sam bio u upravnom odboru. U tom smislu sam pomagao, da ti momci dođu na pravo mesto. Ponosan sam na Davidovca i Mitrovića. Kakvi su to igrači, koje su veličine i koliko su vezani za Zvezdu… Znam Davidovca još iz juniora. Video se ogroman potencijal – da može da igra od jedan do pet. Bio je izuzetan i kao mladić. On i Mitrović su pokazali izuzetan odnos prema klubu. Sve najlepše o njima. To su pravi momci. Nebojša je procenio i doveo ih. Ja sam pomogao koliko sam mogao da pređu iz Hemofarma u Zvezdu”.

Vučinić je na kraju zanimljivog razgovora odgovorio na pitanje da ga neko podseća na njega iz igračkih dana. Nije imao dilemu, ispalio je kao iz topa!

“Mitrović! On i ja igramo isto. Imamo iste probleme – nemamo visinu za peticu, a igramo centra. Borbeni ispod koša… Pored mene su bili Moka, Kaponja, Cvele, Duci… Svi su šutirali, pa meni šta ostane. Mislim da je on malo skočniji, a ja sam imao malo bolju ruku. Mnogo ga cenim i upoređujem ga sa sobom”, zaključio je Vučinić za Meridian sport.

Bonus video: