Ma chi è Dalipagic? Najpoznatiji brkovi i čovek koji je otišao na svoj dan (2)

Tog 25. januara…1987. godine

Tada sa sponzorom Dietor na grudima, Virtus je stigao u grad sa razglednica. Venecija je dočekala tu moćnu mašineriju iz Bolonje sa kojom su mogli da se nose samo giganti evropske košarke – Vareze, Kantu, Milano, Skavolini… Tako su se i rasporedili na tabeli na kraju sezone, sa Virtusom između.

Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!

Venecija nije bila u samom vrhu, ali… Ko je želeo spektakl, ko je želeo nešto više od Dina Menegina, Antonela Rive, Kornija Tompsona – znalo se u kom smeru mora da gleda.

Nekoliko dana posle te utakmice, navijači su napravili mermernu ploču na kojoj je blještalo:

Dražen Praja Dalipagić

70 poena

18 od 23 za dva poena

5 od 9 za tri poena

19 od 19 sa linije slobodnih bacanja

Điomo Rejer – Dietor Bolonja 107:102

Venecija, 25. januara 1987. godine

Navijači

Za one koji su dovoljno drski da pomisle da je to bila „neka druga košarka“, „era u kojoj se igralo drugačije“… Niko tada nije imao proseke preko 30, 35, čak i neverovatnih 40 poena. Niko osim Praje. Niko nije bio sposoban da postigne 70 poena. Niko osim Praje.

„Prava vest te večeri bio je jedan od najneverovatnijih spektakla ikada viđenih u Evropi“, pisali su italijanski mediji.

Uz retoričko pitanje: Ma chi è Dalipagic?

Ali, ko je Dalipagić…za Italijane? Osim nemani koja je za Azure, kao i za sve ostale, od 1973. do 1984. godine bila neuhvatljiva u dresu Jugoslavije. I taman kada su svi pomislili da je vreme da se malo odmori od košarke, a tako i svi ostali odmore od njega, on je kao 36-godišnjak ubacio 70 poena!?!? U tada najjačoj ligi Evrope (posle SFRJ).

„Ali, ko je Dalipagić? On predstavlja najpoznatije brkove košarke. Čovek koji je počeo da igra košarku sa 16 godina, a samo tri godine kasnije počeo da vodi Jugoslaviju ka istinskoj dominaciji u svetskoj košarci, osvajajući Olimpijske igre, svetska i evropska prvenstva. To je onaj koji je završio deset sezona u karijeri sa prosekom iznad 35 poena po utakmici, a tri sezone iznad 42 poena u proseku! Onaj koji je odigrao pet utakmica u kojima je ubacio više od 50 poena… Ukratko, jedan od najmoćnijih igrača u istoriji evropske košarke“, piše La Giornata Tipo.

U Španiji je potpisao za Real onako kako to „pravila nalažu“. Najveći igrač mora da bude u najvećem klubu. Kao što su u Kraljevskom klubu „morali“ da završe giganti fudbala, tako su morali i najveći košarkaši. Nisu mogli baš svi, ali Dražen Dalipagić jeste. Spojio se sa Mirzom Delibašićem i za tren ona zagospodario parketima. Nije se dugo zadržao, više mu je prijala Italija, ali su na Pirinejskom poluostrvu toliko tugovali kada su čuli vest da je Praja preminuo, da su svi najveći mediji opisali njegovu magiju.

Real se, naravno, oprostio onako kako dolikuje. Duboko pognutih glava, kao da se jača počast daje što se više približi čelo zemlji, minutu ćutanja proveli su Mario Hezonja, rođen u Dubrovniku, 140 kilometara udaljenom od Dalipagićevog Mostara i Džanan Musa, momak iz Bihaća, na 300 kilometara od grada na Neretvi.

I to je, na neki način, bila simbolika. Zbog Dalipagića tuguju svi narodi i narodnosti. Njegovi naslednici, ali posebno savremenici.

„Dalipagić, leteći Mostarac“, pričao je Željko Jerkov kada je, nedavno, gostovao Meridian sportu. „Kad sam ga prvi put video, došao je iz Mostara u Rovinj na neke pripreme. Čovek leteći tenk. Tad još nije razvio šut. U početku je samo ulazio, ulazio, ulazio i trpao, trpao. A kada je shvatio da ima šut. Ljudi, bio je to šut koji je trajao, koji je ubijao. Jer, on digne, stoji u vazduhu, pa puca… Taj luk te boli, jer znaš da će ući. A to saznanje ubija. U to doba sigurno najbolji na svetu. Bez konkurencije, niko u tome nije bio blizu njega. Igrali smo protiv Lerija Birda na nekom turniru, stavio ga je u džep. Kad je shvatio da je Bird neka velika zvezda koja je potpisala veliki ugovor, onda je protiv njega igrao i odbranu i udavio ga.”

Tog 25. januara…2025. godine.

Od njega su se u Italiji oprostili rečima:

Da, preminuo je na dan kada se njegova igra od 70 poena slavi već 35 godina širom sveta.

Otišao je na svoj dan.

Hvala za sve, Prajo.

Bonus video: