Likom mu je mesto u vesternu. Ili u nekom starom ratnom blokbasteru. Uz to lice ide tompus, promukao glas, večiti izostanak osmeha i vrsta nedodirljivosti.
Problem je samo što je Doron Đamši nasmejan i prijatan, za razliku od tog prestupnika sa Divljeg Zapada ili jednog od Dvanaestorice žigosanih. Slika je, doduše, ispravna u jednom – bio je nedodirljiv u svoje vreme.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Đamši je jedan od najvećih izraelskih košarkaša svih vremena. Miki (Berkovic) je tamo Majkl (Džordan), ali jedini koji bi mogao da mu ugrozi tron je naš sagovornik. Obojica su rođeni 17. februara, u razmaku od sedam godina, koliko je Miki stariji od Dorona.
Đamši je jedan od najboljih evropskih šutera, četiri puta član idealnog tima Starog kontinenta, prvi strelac Evrobasketa 1985, čovek sa najviše ubačenih poena u istoriji izraelske reprezentacije i izraelske lige…
Gigant magične igre, u zagrebačkom parku Zrinjevac, za Meridian sport je pričao o slavnoj prošlosti i bolnoj sadašnjosti. O vremenima kada se nosio sa Draženom Petrovićem i drugim majstorima, do trenutka kada je odavao počast bivšem rivalu i prijatelju, pa još iz ugla čoveka zaposlenom u Makabiju.
„Voleo bih da može da vidi svu ovu ljubav“, kaže Đamši na pomen Petrovića tokom dana kada je u čast Draženovog lika i dela okupljena košarkaška elita u Zagrebu. „Igrao sam protiv njega, igrao i sa njim u Selekciji Evrope 1987. godine. Nisam ga smatrao samo velikom košarkaškom legendom, već sjajnim, duhovitim čovekom. Videti posle svih ovih godina koliko ga ljudi pamte je dirljivo i emotivno.“
Doron dobro pamti kada je prvi put ugledao tršavog momka iz Šibenika.
„Bila je 1981. godina. Igrali smo protiv Jugoslavije i trojica bekova su bili Delibašić, Dalipagić i Kićanović“, raširio je oči Đamši na pomen ovih legendi. „Na kraju je u igru ušao i jedan mladi igrač, Dražen Petrović. Prvi put sam ga video. Naredna sećanja su sve utakmice na kojima smo pokušavali da ga zaustavimo. I pokušavali, i pokušavali… Nije bilo šanse.“
Ipak, malu pobedu odneo je Đamši 1985. kada je na Evrobasketu bio bolji strelac od jednog Petrovića.
„Bivša Jugoslavija je bila fenomenalan tim. Kada naletiš na takvu ekipu, bilo kakve pobede su mnogo lepe. Gledam sada sve legende Evrope, sretnem Divca, Rađu, Janakisa, Galasija… Oni jesu bili teški protivnici, ali za mene je važnije što su bili sjajni prijatelji. Odlični! Poštujemo jedni druge. Prvo što smo, posle toliko godina, rekli jedni drugima je: „Volim te!“ Jedno je boriti se, a drugo je poštovati. To je meni broj jedan. Ja te ljude volim.“
Đamši je često u Hrvatskoj, letuje u Zadru, ali odlazi i do Šibenika, u porodici Petrović.
„Posetim istorijska mesta gde je Dražen rođen. Osećaš u kostima i u krvi tu veličinu. Mi smo rođeni da volimo košarku. A ljudi je na ovim prostorima vole. Vremena su se sada promenila, ali košarka je tada bila ceo naš život. Lepo je o tome pričati sada sa svima njima. I videti ove Draženove slike.“
Okrenuo se veliki izraelski as oko sebe i počeo da opisuje ono što vidi:
„Pogledajte taj šut. Pogledajte pokrete. Samo me podsećaju na razgovore u svlačionici kako ćemo da ga zaustavimo: ’Možda da stavimo visokog igrača, Lija Džonsona? Možda…’ Ali, nije bilo moguće.“
Doron Đamši je i dalje u Makabiju. Samo, u potpuno drugačijoj ulozi.
„Sada sam na poslovnoj strani, nemam veze sa terenom. Zanimljivo mi je to. Kada završiš košarku automatski te stavljaju u ulogu trenera ili nešto slično. Ja, ipak, volim da vidim drugu stranu. Poslovnu.“
Dakle, savršen sagovornik za aktuelni trenutak Ponosa Izraela. Rat je pre svega udario direktno po džepu Makabi koji je ostao bez krcate arene u Tel Avivu i preselio se u praznu dvoranu „Aleksandar Nikolić“ u Beogradu. A, opet, treba platiti igrače, dovesti vredna pojačanja…
„Nije najlakše. Situacija je komplikovana. Blagosloveni smo jer je boravak u Beogradu za nas bio sjajan. Mnogo su nas lepo ugostili, tako da ćemo i drugu godinu provesti tamo. Za posao nije lako, ali borimo se. Iako je teško i komplikovano, sa Katašom kao trenerom sastavili smo sjajan tim i umalo došli do fajnal-fora. Kada je teško, plakanje ti neće pomoći. Moraš da vidiš to kao izazov. Da te gura da budeš bolji, da pokažeš sebi koliko vrediš. Svakome se u životu dese komplikovane situacije, samo je pitanje kako ćeš da reaguješ. Makabi je prošle sezone reagovao fenomenalno. Doneli su ti momci mnogo ponosa Izraelu. Nadam se da ćemo i ove godine uspeti, ali neće biti lako, jer sve utakmice igramo u gostima.“
Tokom prošle sezone, posebno u plej-ofu kada je Makabi nekoliko minuta u seriji protiv Panatinaikosa – budućeg šampiona – delilo od plasmana na fajnal-for, mnogo se poredilo sa Partizanovom trkom 1991-1992 kada su crno-beli van Beograda igrali sve utakmice, a došli do titule.
„Tačno znam, nekada i mi pričamo o tome. Ali, tužno je razgovarati na tu temu. To je samo podsećanje da ne možeš sve da kontrolišeš. Mi se fokusiramo na sport, na košarku, na prijateljstva… Ali, nekada je nešto iznad nas. Tada samo možemo da se trudimo da izvučemo najbolje.“
Dakle, nekada velikog asa, sada zaduženog za finansijski aspekt igre na pravougaoniku, videćemo u Beogradu tokom naredne sezone u najjačem evropskom takmičenju.
„Imamo tamo tri ekipe iz Evrolige – Partizan, Crvenu zvezdu i Makabi. Predlažem Evroligi da se cela prebaci u Beograd i lepo da se igra na jednom mestu“, u šali, uz osmeh ispod tompusa koji nije bio tu ali kao da jeste, dodaje Doron Đamši, svojevremeno jedan od najvećih šutera Evrope.
Bonus video:
davidpantelic80
Hahaha lepo je rekao Izraelac , cela EL da se igra u Beogradu
andrija.djulovic
Moglo bi cela evroliga da se igra u Beogradu kad bismo izgradili dve veće Arene jednu pored druge!