Čitamo i slušamo, od noći između 6. i 7. septembra, do dan danas, kako su Srbiju pobedili neki anonimusi, kako je eliminacija od Finske bruka i sramota nezapamćenih razmera, kako…
I onda se u glavi javi izjava jednog od srpskih reprezentativaca, pre utakmice sa Parizom u Evroligi: „Ne sviđa mi se njihov stil, previše je to divljanja.“
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Taj Pariz je igrao finsku košarku. I taj Pariz je otišao u plej-of Evrolige. Znači, stil – makar izgledao divlje po našim standardima – donosi rezultate. Ako je bila potrebna još jedna potvrda, desila se u osmini finala Evrobasketa, gde je ekipa iz Zemlje hiljadu jezera šutirala (i pogađala) trojke koristeći mane u odbrani teže, manje brze Srbije.
Meridian sport je u dublju analizu podizanja košarke u Finskoj – koja je, za razliku od Srbije, sada već dva puta uzastopno u četvrtfinalu Evropskog prvenstva – ušao sa čovekom koji je sve osmislio, sa svoje dve ruke stvarao i onda prepustio drugima, uživajući iz uloge savetnika. Henrik Detman, bivši selektor Finaca, harizmatični 67-godišnjak iz Helsinkija, objašnjava zašto je cela Srbija bila šokirana u subotu uveče.
„U 100 utakmica, Finska bi pobedila Srbiju možda pet puta. Mi to razumemo. Ali, to je lepota košarke. Da svaki put kada utakmica počne, imaš šansu da pobediš. Znate, košarka može da se igra na mnogo različitih načina. A mi smo pronašli jedan koji nam je odgovarao. I utakmica se igrala u našem stilu“, počeo je priču Detman za Meridian sport.
Ipak, za sve koji smatraju Fince zemljom koja ne sme da pobedi Srbiju, podsećanje da ova reprezentacija već desetak godina traje na visokom nivou na velikim takmičenjima.
„Ako se vratimo u prošlost, moramo da idemo do 1984. godine. Tada sam upoznao Svetislava Pešića i počeo da pratim njegovu karijeru. Onda sam imao mnogo sreće da postanemo bliski, dok sam trenirao u Nemačkoj. Lično mi je mnogo pomogao, kada sam došao kao mlad i neiskusan trener. I sada sve što radimo u Finskoj, poteklo je iz bivše Jugoslavije. A ako pričamo o jugoslovenskoj košarci, pričamo o Pešiću i generaciji trenera koju je predstavljao. Na tome smo želeli da gradimo osnove. Svi mi gledamo Ameriku, jer tamo se igra najbolje na svetu. Ali, istovremeno, u Finskoj smo shvatili da moramo da pronađemo svoj put, jer smo mala zemlja. Košarka nije sport broj jedan. U Srbiji verovatno imate jednu ledenu dvoranu, a u Finskoj ih imamo 338! A vi imate duplo više stanovnika. Zato smo morali da otkrijemo svoj stil. I da u kombinaciji sa gledanjem kako drugi rade, probamo da izgradimo svoj identitet koji odgovara finskom mentalitetu.“
A finski mentalitet je…
„Verovatno ste videli. Mi smo mirniji nego ostatak Evrope. Naravno, tu je mnogo šuteva za tri poena. Ali, uspeli smo da ubrzamo igru. I, na kraju, pobeđuješ zahvaljujući boljoj odbrani.“
Mirnoća? Finska ne izgleda baš mirno na terenu. Tuomas Isalo i Laso Tuovi su treneri koji promovišu drugačiju košarku koja je oduševila Evropu. Isalo je kreator moćnog Pariza, a onda je otišao i korak dalje, postavši prvi trener Memfisa.
„To je sve nastalo jer moramo da pronađemo ono što će nama doneti prednost. Ako radimo isto što i drugi, nemamo šanse, jer imamo manje igrača, manje talenta…manje svega. Ali, ako nađemo neki novi stil… Sada pomislim na Tuomasa Isala, koji je taj stil predstavio najbolje na klupskom nivou, jer imaš dovoljno vremena. I tu smo našli način da još malo zategnemo šraf, za još jedan krug. A to je ono u čemu je Jugoslavija uvek bila dobra. Tačno da se nađe još santimetar da se napreduje. Da se izvuče nešto ekstra iz igrača. A kod nas je to brza igra. Da je bolje da se šutne za tri poena uvek nego da se proba teška dvojka. A i dobiješ 50% više ako pogodiš.“
Sada već postoji finska škola košarke. I ona je dominantna?
„Naravno da sam srećan. A imam pravo i da budem ponosan. Jesmo učili, ali čak smo i to pronašli u jugoslovenskoj školi. Da se vratimo u prošlost? Bilo je toliko dobrih igrača širom sveta. Pa zašto su dobri? Zato što imaju i dobre trenere. Sa tom kombinacijom možemo da popravimo naš sport. Uložili smo mnogo truda u trenere, u edukaciju i razvoj. I isplatilo se. Čak se isplatilo brže nego što sam mogao da zamislim. Nekada se i to desi. Imali smo i sreću što su se pojavili talentovani mladi ljudi. Na to se sve i svodi, pronaći kvalitetne ljude i privući ih u tvoj sport.“
Kao što je Svetislav Pešić 1984. godine privukao Detmana…
„Da, u Bugarskoj“, smeje se iskusni stručnjak.
Sada je gledao kako selektor Srbije gubi od njegove Finske.
„Primećujem razliku – starimo. Ali smo i malo pametniji. Ono na čemu sam mu se uvek divio bilo je naravno njegovo ogromno znanje, ali i razumevanje svega što se dešava van igre. Shvatanje koliko su važni igrači. Pre neki dan sam šetao Rigom i sreo mog bivšeg igrača, Patrika Femerlinga. Rekao sam prijatelju sa kojim sam šetao: „Ovo je tipičan igrač koji je najbolju košarku igrao pod trenerom Pešićem“. Većina je igrala najbolje u karijeri kod Pešića. To je i najveći kvalitet koji možeš da imaš kao trener. Da kad ih vodiš, igrači budu najbolji mogući.“
To je Pešić uspeo pre dve godine, prošle godine, ali ove…
„Ono u Parizu je bilo neverovatno. Navijao sam iskreno za vas, od kuće. Čudesno. Još jednom se pokazalo koliko je sport veličanstven. U tom slučaju mala Srbija igra protiv velike Amerike i na jedan šut je od pobede. To takođe pokazuje njegov kvalitet. I za mene je to potpuno prirodno, da je Srbija igrala toliko dobro.“
Zašto nije sada?
„Pa… Lepota igre je u tome što ne možeš uvek da pobediš. Ovo je jedan od pet dana u 100 kada je Finska imala šansu. Svi smo pametni naknadno. A naknadno može da se kaže da je utakmica išla u našu korist apsolutno. Nismo praktično imali nikakav problem, kontrolisali smo utakmicu. Naravno da smo pogodili i velike šuteve, jer ako želiš velike pobede moraš da pogodiš velike šuteve. Uspeli smo da iskoristimo defanzivne slabosti u meč-apu. A košarka je, na kraju, igra meč-apa. Moraš da pronađeš prednosti.“
O svemu ovome sa Detmanom pričamo posle utakmice gde je još jedan srpski trener vodio tim. I pobedio. Aleksandar Džikić sa Gruzijom je sledeći rival Finske.
„Toliko je sjajnih srpskih trenera. Znate, u sportu mi svi stvorimo svog Frankenštajna. A to je okruženje. Kada počneš sa uspesima, kreću očekivanja da će sigurno biti još uspeha i počneš da veruješ da to dolazi besplatno. Ništa nije besplatno. Pod jedan, moraš da radiš. Potom moraš da napraviš strategiju i, na kraju, moraš da imaš sreću.“
Što se tiče senzacije koju je Gruzija napravila protiv Francuske…
„Zanimljivo da je ovo bila tipična utakmica gde smo mogli da vidimo srpskog trenera koji je razumeo, koji je uspeo da iskoristi kvalitet igrača i pobedio Francusku. Ne znam da li je najveće iznenađenje pobeda Finske nad Srbijom, ali je onda ovo drugo najveće.“
Logično bi bilo da je Detman želeo da vidi Gruziju u četvrtfinalu radije nego Francusku. Međutim…
„To je zapravo smešno. Ja uvek navijam za manje timove, jer mi smo mali tim. Ali, ovu utakmicu sam gledao iz perspektive da je pobednik naš sledeći protivnik. I bilo mi je svejedno. To je neka potpuno nova utakmica i moraš da prihvatiš.“
Da li Finska konačno prihvata ulogu favorita? Da li može i u duel sa narednim rivalom da uđe kao autsajder, odakle je lakše i rasterećnije igrati?
„Ne. Ne mislim da smo favoriti. Mislim da je Gruzija favorit. Njihov tim je mnogo iskusniji od našeg. Mi smo četvrta najmlađa reprezentacija na ovom turniru. To mora da se razume“, dodaje ponosni Detman, čovek koji je pisao knjigu finske košarkaške istorije.
Bonus video:
