Dejanu Milojeviću, zlatnom reprezentativcu naše države, obožavanoj ličnosti srpske košarke, čoveku najšireg osmeha i ogromne snage, veliko srce stalo je da kuca u dalekom i hladnom Solt Lejk Sitiju. Nikad hladnijem, tog 17. januara, 2024. godine.
Otputovao je u Jutu sa njegovim Golden stejtom, gde je poslednjih godina radio kao asistent u stručnom štabu Stiva Kera. Na timskoj večeri, doživeo je srčani udar.
Milojević je rođen 15. aprila, 1977. godine, u Beogradu. Odrastao je u Padinskoj Skeli, ali je u KK Tašmajdan, sadašnjem Beovuku, košarkaški prohodao. I profesionalnu karijeru počeo je među Vukovima, kod Miše Lakića, gde je proveo četiri godine, postajao sve snažniji.
Kao talenat preselio se u FMP, gde je proveo dve godine koje su ga učinile MVP lige, dabl-dabl mašinom i lansirale ga ka Budućnosti i šampionskim titulama. Podgoričani su tada stvorili tim snova koji je vladao ligom, a potom, kao trostruki MVP, došao 2004. godine u Partizan.
Bio je preteča niskih, jakih igrača koji su igrali pod košem, ali imali i odličan šut spolja. Samo što on nije bio jak, već najjači.
Postao je obožavana figura u crno-belom, gde je za dve sezone beležio evroligaške rekorde, dominirao i bio mentor nadolazećoj sili u vidu Nikole Pekovića.
Potom se otisnuo u inostranstvo, igrao za Valensiju i Galatasaraj pre nego što je poželeo da se vrati u Partizan. Ipak, zbog problema sa kolenom, nije ponovo zaigrao u crno-belom dresu. Nije ponovo zaigrao košarku. Obukao je trenersko odelo.
Imao je zlatnu medalju sa mladom reprezentacijom na Evropskom prvenstvu 1998, dok je bio na širem spisku seniora za EP 1999. godine i za Olimpijske igre 2000. Ipak, 2001. godine je otišao na Evrobasket i bio deo jedne od najdominantnijih reprezentacija ikada okupljenih. Osvojio je zlato u Istanbulu. Zbog povrede Milojevića nije bilo u šampionskom sastavu za Svetsko prvenstvo 2002. godine, ali je bio deo tima na Evropskom prvenstvu 2005. Više nije igrao za državni tim.
Ali, postao je deo stručnog štaba reprezentacije Srbije od 2019. do 2021. godine.
Ispred KSS-a saučešće porodici Dejana Milojevića uputio je Predrag Danilović.
“Dugo nisam mogao da poverujem da su vesti iz Amerike tačne. Iako su informacije govorile jedno, poznavanje Dejanovog karaktera je davalo nadu u čudo. Ipak, veliki borac, veliki čovek i moj dragi prijatelj nije uspeo. Porodici Milojević želim da uputim reči saučešća, baš kao i svim ljudima iz našeg sveta košarke. Jer nije postojao onaj koji Dejana nije poštovao i voleo. Napustio nas je veliki košarkaš, sjajan trener i čovek bez i jedne mrlje! Neka mu je laka zemlja”.
Kao trener je godinama vodio Megu, bio je čovek kojem će večito biti zahvalni Nikola Jokić i drugi asovi koji su prošli kroz ovaj klub. Kratko je vodio Budućnost, a onda se otisnuo preko Atlantika. Ušao je u stručni štab Golden stejta sa kojim je nastavio šampionski niz. Postao je drugi Srbin koji je kao asistent osvojio NBA prsten.
Nastavio je da radi u San Francisku sve dok nije krenuo na put sa ekipom u Solt Lejk Siti.
Lik i delo Dejana Milojevića nastaviće da žive u srcima svih koji su imali prilike da rade sa njim, da se druže sa njim, da ga poznaju i da ga gledaju na terenu kako se bori…
BONUS VIDEO:
