Pet uzastopnih Fajnal-forova zaredom dovoljno govori o trenerskoj veličini Litvanca. Odveo je Žalgiris do završnice u Beogradu kada se niko tome nije nadao, činio isto sa moćnom Barselonom, ali kada se očekivao poslednji korak nije uspevao da ga napravi. Fener je prošle sezone preuzeo usred takmičenja i ponovo stigao do završnice Evrolige. Opet je nešto nedostajalo. Ove godine nije bilo mesta za grešku. Šarunas Jasikevičus je postao prvak Evrope sa velikanom iz Istanbula!
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
“Čestitam našim navijačima i igračima. Ovo je način na koji se postaje šampion. Morate znati kako da se pati. Skinuo sam veliki pritisak sa ramena, nakon što sam godianama bio blizu, ali nisam uspeo da pređem tu liniju. Posvećujem trofej porodici, posebno mojoj ženi. Ona je stub naše porodice, koja se bori sa svim mojim ludim prijateljima, 30-40 nas je sedelo pre Fajnal-for a. To je težina osvajanja ovog trofeja, veoma je teško. Uvek je pomagala svima i to radi poslednjih 15 godina koliko smo zajedno”.
Na pitanje da li je slađe osvojiti trofej Evrolige kao igrač ili kao trener je imao briljantan odgovor.
“Nažalost ne mogu kao igrač da osvojim više kao što je Bil rekao, voleo bih da imam j****u loptu u rukama. Osećaj je isti, najsjajniji osećaj na svetu je biti šampion”.
Još otkako je završio karijeru i pre devet godina otpočeo trenerski posao kao sistent Željka Obradovića svi su verovali da će Litvanac biti veliki šampion. Ali, to je iz perspektive Šarasa bio ogroman pritisak.
“Ne mogu da mislim sad o tome. Nekad nije bilo fer prema meni. Ljudi nisu pitali da li će Šaras pobediti, već kada će pobediti. Ljudi nekad ne shvataju koliko je teško doći do ovog trofeja. Igrači su najvažniji, mi treneri moramo da preuzmemo krivicu kada igrači ne pobede. Situacija je bila drugačija kod mene. Svi su mislili da ću sigurno pobediti, to malo i nije fer. Ima i drugih trenra koji rade sjajan posao, nije lako”.
Najdžel Hejs-Dejvis je bio jedan od ključnih igrača ove ekipe, ali istorijski je imao komplikovan odnos sa trenerom istanbulskog kluba. Sve je počelo u Barseloni gde je bio igrač rotacije. Kada je Šaras stigao u klub Amerikanac je bio glavni igrač Fenera.
“Nije se njegova uloga promenila. Samo nismo završili na dobar način u Barseloni. Morali smo malo da razgovaramo, niej bilo prijatno, rekao mi je zatio nije zadovoljan samnom, smatrao sam da su razlozi fer. Generalno, nebitno od toga što vidite na terenu, trudim se veoma da imam dobar odnos sa igračima. Najdžel nije bio 100 posto spreman za Fajnal-for. Veoma cenim kako je igrao u polufinalu, to je znak zrelosti. Srećan sam jer je kroz radnu etiku pronašao sebe kao jednog od najboljih igrača Evrope I još važnije – šampion”.
Pohvalio je i učinak Marka Gudurića.
“On je veoma solidan. Razumeo je šta smo hteli od njega ove sezone. Imao je sjajan nastuš, u polufinalu nije igrao kako je htep, imali smo Devona i Erika. Danas je imao više odgovornosti, bio je sjajan, njegovi klač šutevi su stavili tačku na pobedu”.
Na kraju meča Jasikevučusa i Nikola Melija su slomile emocije. Obojica su zaplakali. Italijan je po prvi put postao šampion Evrope, a Šaras nije propustio da istakne njegov značaj za ovaj tim.
“On je bio izuzetno bitan za svlačionicu Milana. Derija (generalni menadžer kluba) mi je rekao da će to biti prilika da ga dovedem, uvek sam želeo igrača koji može da igra 4 I 5. Rekao mi je da mu nije bitna ni uloga ni system, samo da pobedi. Rekao je da doalzi da osvoji Evroligu jer mu je samo to falilo. Zato sam mu rekao: Zbog ovoga si došao, čestitam”, zaključio je 49-godišnjak iz Kaunasa.
Bonus video:
