Pre i posle njega nijedan Španac nije obukao crveno-bele odore. Kino Kolom verovatno po partijama nije upamćen na Malom Kalemegdanu, ali zbog njegov pasoša ima svoje mesto. I kada je bio na svom vrhuncu, nije bio onaj zbog koje blješte reflektori, već je iz senke radio veliki posao i pomagao svojim timovima.
Kada pogleda u svoju karijeru, može da konstatuje – bio sam svetski šampion. I da, Kolom se sa Crvenom furijom 2019. godine u Kini popeo na vrh košarkaške planete, a nedavno je plejmejker iz Andore odlučio da kaže kraj. U 36. godini je rešio da okači patike o klin i krene drugim putem. Poslednje dve sezone je bio član Đirone, a prvi intervju nakon što je završio karijeru je dao za El Pais.
Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!
“Košarka me odvela na mesta na koja nikada ne bih mogao da zamislim da ću otići. Bilo je to mnogo godina posvećenosti, ali vredelo je. Bilo je bolje od sna”, rekao je Kino Kolom.
Reakcije koje su stigle nakon što je obelodanio da više neće igrati košarku, pokazuju da je radio vredno i predano. Da je ostavio trag.
“Svu tu ljubav koji sam dobio je najlepše što nosim sa sobom. To je priznanje za sve što sam dao košarci.”
Posle početaka u Saragosi, Ljeidi, Fuenlabradi i Estudijantesu, otišao je put Uniksa.
“Bio sam veoma hrabar, jedan od prvih koji je otišao u inostranstvo. Drugi su već otišli, ali sa razvijenijim karijerama. Ispalo je jako dobro. Prilagodio sam se drugim ligama i kulturama. Otvorio sam vrata i mnogi su me kasnije pitali o mom iskustvu u inostranstvu. Uvek sam pokušavao da budem na mestu gde su me cenili i gde su mi dopuštali da igram košarku na način na koji želim”.
Hrabrost mu je donela poziv koji je promenio sve u njegovoj karijeri. U julu 2017. godine je debitovo za reprezentaciju Španije u kvalifikacionom prozoru. Imao je 28 godina.
“Pogledao sam listu plejmejkeru: Kalderon, Riki Rubio, Serhio Rodrigez, Ljulj… Ni ja se nisam video tu, to je istina. Ali u nekom trenutku sam osetio da košarka nije bila fer prema meni. Bio sam u Rusiji i video sam da su išli u reprezentaciju drugi koji su postigli manje od mene. Napolju sam imao priznanje, ali ne u Španiji, jer me navijači nisu videli u najboljoj formi. Bilo mi je teško da budem prepoznat i da me vrednuju. Zahvaljujući kvalifikacijama mogao sam da pokažem da sam i ja dobar igrač. Tada sam bio u najboljoj formi i iskočio kao lider. To je bio dokaz da iza nekih igrača koji su bili superheroji, postojali smo mi koji bismo bili starteri u drugim reprezentacijama i da su mogli da veruju u nas”.
Obezbedili su plasman na Svetsko prvenstvo, ali bilo je sumnji…. Na kraju su postali prvaci sveta!
“Isprva je bila velika pritisak, izgledalo je kao da nikoga ne možemo da pobedimo, ali smo pokazali karakter. Ućutkali smo mnoge i to nas je kolektivno učinilo vrlo snažnim. Kada sam ušao u taj finalni tim, bilo je šampiona NBA lige, šampiona Evrolige, a ja sam bio najobičniji, onaj koji se borio da bude tu. Dali su mi šansu i uživao sam kao niko. Sreo sam sjajne ljude koji su mi pomogli i doživeo najlepše trenutke svoje karijere. Radio sam za to. Uvek sam bio radnik, korak po korak. Moj stil igre nije bio baš radni, više sam živeo od talenta i inspiracije, ali kao karijera, definitivno je bila radna. Mnogo sam se trudio da postanem šampion sveta”.
Kolom je košarku zamenio tenisom, nadoknađuje propušteno sa svojim ćerkama, a ponekad pogleda medalju svetskog prvenstva.
“Ponekad je gledam i pomislim: ja sam šampion sveta. I još uvek mi je teško da poverujem. Hvala košarci što mi je omogućila da to postignem”, zaključio je Kolom.
Bonus video:
