Od gašenja, novog početka iz “beton lige” do prvog trofeja u istoriji, završnice Kupa Radivoja Koraća i jedinstvene prilike da se odmeri sa najtrofejnijim srpskim klubom – i sve to u rasponu od 16 godina.
Jedno od najvećih sportskih čuda u novijoj istoriji srpske košarke dogodilo se u malom vojvođanskom selu od dve i po hiljade i “kusur” stanovnika koje su naselili potomci hercegovačkih kolonista. U glavnoj ulozi je istoimeni klub, Hercegovac predvođen trenerom Aleksandrom Komnenićem, kormilarom koji će imati čast da sa klupe predvodi ponosni tim protiv Partizana (20.00, “Čair”).
Iako su u protekloj deceniji još dva kluba iz malih sredina, Crnokosa iz Kosjerića kroz KLS (2014.) i Sveti Đorđe iz Žitišta – takođe kao osvajač drugostepenog Kupa (2019.) overili plasman na završnicu Kupa, priča Hercegovca je ipak jedinstvena.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
Klub osnovan 1978. godine, ugašen je početkom novog milenijuma (2001.) kada je tadašnji generalni sponzor Sintelon prekinuo sa ulaganjem.
Ipak, po izgradnji nove hale 2017. došlo je i do inicijative da se klub ponovo osnuje. Hercegovac je krenuo sa dna, da bi sedam godina kasnije ostvario veliki uspeh, a to što se danas dešava poprima primese naučne fantastike.
„Kažu da je to najveći uspeh u istoriji kluba, i da je najveći uspeh cele opštine Bačka Palanka u sportu“, konstatuje 32-godišnji Aleksandar Komnenić, na početku razgovora za Meridian sport i dodaje:
„Mi smo selo od dve hiljade stanovnika i ponosimo se time. Velika je stvar za tako malo selo i mali klub da uopšte završi u društvu 8 ekipa na završnici Kupa Radivoja Koraća. Krenulo je tako, ovaj klub već dugi niz godina ulaže i iz sezone u sezonu je na većem nivou, to naravno uz pomoć predsednika Stojana Dangubića koji je glavni finansijer kluba. Klub se sjajno razvija pod njim”.
Posledica tog razvoja je i osvajanje drugostepenog Kupa. Najpre je trijumf nad OKK Beogradom nagovestio domete tima, da bi posle predaje Mladosti iz Smederevske Palanke ekipa iz Gajdobre obezbedila plasman u finale, samim tim bukirala kartu za Niš. Kasnije osvojila prvi trofej u klupskoj istoriji.
„Kup je počeo utakmicom protiv Hajduka iz Kule i onda je došla ta utakmica protiv OKK Beograda, što je bila kruna prošle godine. Pobedili smo ih na svom terenu i tu smo već počeli da mislimo da imamo neke šanse i da se nadamo. Na kraju smo u finalnoj utakmici drugostepenog kupa slavili protiv Čačka 94, osvojili trofej i počeli da živimo san”.
Sistematičnim radom i ulaganjem ostvaren je veliki uspeh, ali perspektivni trener zahvaljuje se i Košarkaškom savezu Srbije koji je uopšte i omogućio da klubovi iz malih sredina dođu u situaciju da zaigraju na najvećoj pozornici.
„Meni je drago, hteo sam da pohvalim KSS koji je i dao uopšte mogućnost ovakvih kvalifikacija, to je prilika za mali klub da izađe na veliku scenu. Ima dosta malih klubova koji se bore i rade ali ne mogu da dođu do iste. To se sada desilo nama, velika nam je čast. Velika stvar, pogotovo za male sredine, to treba podržavati“.
Sam plasman na završnicu Kupa je samo po sebi veliki uspeh, a da li ste imali neku specijalnu želju za protivnika pred žreb?
„Kada smo videli ko su potencijalni rivali počela je licitacija među igračima, ipak je reč o našim evroligaškim ekipama. Razmišljali smo ko će koga da čuva ako izvučemo Crvenu zvezdu, koga ako to bude Partizan. Kad je na žrebu izvučen par Heregovac –Partizan bili smo ushićeni, bilo nam je zadovoljstvo. Počela je euforija u selu neverovatna, što kaže naš predsednik mislim da će to biti utakmica koju će naše selo pamtiti narednih 100 godina“.
Obradović i crno-beli na oprezu: Kup specifično takmičenje, najvažnije da poštujemo sebe i protivnika
I dalje ste mlad trener, sa samo 32 godine ste došli u situaciju da predvodite klub samostalno, a malo je poznato da ste “zanat pekli” od Dušana Alimpijevića, zatim pratili treninge najboljih evropskih trenera?
„To je iskreno za sad moj najveći treneski uspeh. Da mi je neko letos pričao kad sam bio na košarkaškoj klinici u Beogradu, gledao i slušao predavanje Željka Obradoviča, kao i na bordu trenera Evrolige u Antaliji da ću sledeće godine voditi utakmicu protiv njega ne bih mu verovao. To je veliki izazov i nadam se da ćemo na toj utakmici i ja, i ceo stručni štab samo moći da učimo i da postanemo bolji”.
Ekipa je kompaktna i kvalitetna, pa iako se takmičite u drugoligaškom društvu mnogi bi bili iznenađeni činjenicom da je “gro” tima sačinjen od mahom nekadašnjih igrača iz ABA lige i KLS?
„Tako je, Miloš Dimić je igrao ABA ligu za Radnički iz Kragujevca, Nikola Gaćeša, Aleksa Zarić, Dragan Marić su igrali sa Vojvodinom ABA 2 ligu, Marko Popović, Matej Todorić,… imamo dosta momaka koji su igrali KLS, dobro je sklopljena ekipa i nije baš slučajno sve što smo napravili“.
Danas se teško živi od košarke, maltene i klubovi na najvišem nivou nemaju idealne uslove, a da li se igrači Hercegovca bave još nečim sem igrom pod obručima?
„Većina se bavi samo košarkom, imamo tri momka koji rade pored toga i isti broj studenata. To je realnost B lige. Ali, da pričamo iskreno, Hercegovac ima uslove na kojima bi mogli da nam pozavide mnoge ekipe iz KLS-a. Imamo autobus kojim idemo na gostovanja, put na ista često organizujemo i za navijače, ne znam da li to ima u abaligaškim ekipama, da klub navijačima organizuje put na utakmice“.
Ako nije tajna da li nam možete reći, i ko su od igrača radnici i studenti?
„Dragan Marić i Dušan Stojanović i kapiten Predrag Radovanović rade dodatno, Ranko Kumović, Risto Dangubić, Miloš Dinić studiraju. Termini treninga su dobri pa ne mogu da kasne”, ističe Komnenić uz osmeh, ali se priseća i jedne anegdote.
“Sećam se recimo finale Kupa, Marić ranije izlazi sa posla, kupuje sendvič, usput sa nogu sve, presvlači se, igra finale Kupa, bude jedan od najboljih igrača, i donese sebi i klubu trofej.“
Zvuči nerealno, ali ne i nemoguće – da li se nadate eventualnom novom čudu?
„Iskreno, jako teško. Mi se svi nadamo, ko god se bavi sportom nada se da može da pobedi najboljeg, najvećeg ali pričamo o jednoj od najboljih evroligaških ekipa. Sa jednim od najdominantnijih igrača u Evroligi, Kevinom Panterom i trenerom – to je ogromna razlika u kvalitetu. Mi ćemo tražiti šansu naravno, predstaviti se u najboljem svetlu, klub i malo mesto“, ističe Komnenić i dodaje:
„Ako uspemo da izdržimo egal u prvoj četvrtini, odigramo na način koji to činimo i u našem takmičenju, i prikažemo veliku energiju tokom svih 40 minuta, biću ponosan koji god rezultat da bude na kraju“.
Birčević se nada povratku na domaće terene i najavljuje Kup: Za junaka biram – Avramovića!
Hercegovac je veoma blizu plasmana u KLS, iako je tim u trenutku kada ste ga preuzeli bio u rezultatskoj krizi. Da li je ulazak u elitni rang vaš glavni cilj ove sezone?
„Situacija nije bila najbolja kad sam došao u klub, već su se polako gubile šanse za plasman, ali već dve godine zaredom to je prvi i osnovni cilj. Sad smo na deobi drugog mesta, nakon Kupa Koraća vraćamo se u realnost i našu B ligu gde imamo 11 utakmica – 11 finala. Moramo ići na svaku pobedu i nadati se plasmanu u KLS, to bi bila kruna sezone i onda bi u potpunosti bila najuspešnija u istoriji kluba“.
Na kraju, možete li nam otkriti, ko je trenerski uzor Aleksandra Komnenića?
„Trenutno, čovek koji mi je prijatelj i mentor – Dušan Alimpijević. Neki sa kim sam konstantno na vezi, čovek kod kog sam proveo vreme dok je bio u Bursi, njemu sam zahvalan na svemu. Realno pričano, to je Željko. Najveći, najbolji, ali Dušan je neko ko je uz mene i pomaže mi”, zaključuje Komnenić intervju za Meridian sport.
Bonus video:
aleksej
Imaće Komnenić u paketu sa Hercegovcem čast i privilegiju da budu deklasirani
rastko
Za njih je već sada ovo vrliki uspeh neka uživaju u trenutku