Na današnji dan 1960. godine rođen je Želimir Željko Obradović, po mišljenju mnogih i najbolji evropski košarkaški trener svih vremena.
Obradović je bivši košarkaš, koji je relativno kasno zaigrao za reprezentaciju tadašnje Jugoslavije, tek u 28. godini.
Toni Kukoc, Dino Radja ve majesteleri Zeljko Obradovic. 1990 Dünya Şampiyonu Yugoslavya'nın madalya seramonisinde. pic.twitter.com/wZwtqoJQvT
— Mete Aktaş (@MeteAktas76) August 3, 2016
Ipak, što se kaže – nikad nije kasno!
Na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. osvojio je srebrnu medalju, a 1990. postao je šampion sveta na Mundobasketu u Argentini.
Ovaj rođeni Čačanin karijeru je i započeo u slavnom Borcu, a nastavio u Partizanu, gde ju je i završio.
Iz dresa omiljenog kluba “uskočio” je u trenersko odelo, te se odmah s crno-belima okitio evropskom titulom 1992. godine.
Osim pomenutog trofeja s crno-belima, iste uspehe ponovio je u još osam navrata, s tri različita kluba – ukupno devet pehara, što ga čini najuspešnijim evropskim trenerom u istoriji!
Stari kontinent popularni Žoc pokorio je 1994. sa španskim Huventudom, s Real Madridom 1995. godine.
Potom je to uradio pet puta vodeći Panatinaikos (2000, 2002, 2007, 2009 i 2011), pa 2017. s Fenerbahčeom, u Beogradu…
Zanimljivo je da je jedini u svetu osvajao zlatne medalje na Svetskim prvenstvima i kao igrač i kao trener!
Željko Obradović – Arvydas Sabonis (Olympic Games 1988)
🏀 Yugoslavia – Soviet Union pic.twitter.com/qPunAleOhH— FedeVazquez16 (@Basketsinmas) October 7, 2015
Na klupi reprezentacije našao se u dva mandata.
Od 1996. do 2000. osvojio je srebro na OI u Atlanti, zlata na Evropskom prvenstvu 1997. i na Mundobasketu 1998, odnosno srebro na EP 1999. godine.
Onaj drugi period, 2004/2005, ostaće upamćen po neuspehu na šampionatu Evrope čiji smo bili domaćini, a sve zbog nepredviđenih unutrašnjih faktora… Mnogi to nisu oprostili tadašnjim igračima.
Takođe, pamtiće se ova izjava te 2005. godine, koja dovoljno govori kakav je “vojnik” košarke i ove zemlje Željko Obradović…
Zaslužan je za “izbacivanje” prave plejade asova narandžaste lopte, naročito kad su naši košarkaši u pitanju, a i stranci mu se klanjaju.
Za trenersku karijeru, kako kaže, zahvalan je Draganu Kićanoviću, profesoru Aci Nikoliću i Dušanu Ivkoviću. A mi, mi smo zahvalni njemu!
Danijela
Najbolji je nama sta!!