Božidar Maljković, legendarni stručnjak koji je osvojio četiri Evrolige sa tri različita kluba, slavna je ličnost i u njegovoj Andaluziji. Pet godina provedenih u Unikahi ne zaboravlja ni sadašnji predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, niti ljudi iz Malage.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Maljković je ambasador kluba i samim tim posebno interesantan medijima iz tog regiona Španije.
U opširnom intervjuu za „La Opinion de Malaga“, šampion Evrope sa Jugoplastikom, Limožom i Panatinaikosom dotakao se mnogih tema, a započeo je priču činjenicom da uskoro napušta funkciju predsednika Olimpijskog komiteta Srbije.
„Mislim da je bilo dobro. Zadovoljan sam, kao i svi drugi. Oborili smo rekord u Tokiju sa devet medalja. U Parizu smo osvojili pet, ali tri su bile zlatne. Zgrada u kojoj se nalaze naše prostorije bila je u lošem stanju. Tokom mog mandata renovirali smo je; sada je u odličnom stanju. Imao sam još nešto što sam uradio – uveo sam predmet „olimpijska filozofija” u 54 škole. Zadovoljan sam svojim radom. Mislim da su dva mandata dovoljna, neka neko drugi nastavi“, kaže Maljković.
Upitan zašto se baš na prostorima bivše Jugoslavije stalno rađaju vrhunski sportisti, iskusni trener ističe.
„Jedan vaš kolega, Enriko Kampana, dugo je sa mnom pričao o tome. Pre svega, imamo dobru telesnu građu, odlične mišiće. Imamo dobre gene. Onda, naravno, i dobre trenere. Ali ne samo u košarci – već i u skijanju, rukometu, vaterpolu, tenisu...“
Da li ste ikada pomislili da bi, da Jugoslavija još postoji, dominirala evropskim sportom – upitan je Maljković.
„Svi to misle. U košarci sigurno. Sa Jokićem, Dončićem, sa dobrim trenerima. Jednom sam u Madridu pitao Zinedina Zidana da li je neki trener posebno uticao na to da postane tako veliki fudbaler. Rekao mi je da je u Marseju igrao na ulici – ne 3 na 3, nego 1 na 2 ili 1 na 3. Tako je naučio da štiti loptu i prima udarce. Ulica je veoma važna. U Srbiji su svi veliki košarkaši počeli na ulici. Igrali bismo celu noć, dok neko ne bi došao sa pištoljem i poslao nas kući. Tako se stvaraju veliki sportisti.“
Da li se košarka mnogo promenila od vremena kada je Maljković prestao da trenira?
„Košarka danas je brža, fizički zahtevnija i haotičnija. Mnogo haotičnija. Ne sviđa mi se ni to što se tajm-auti svode samo na to da trener crta strelice gore-dole. Treba govoriti „udarac”, „dva”, „tri” – ono što ste radili na treningu. To je efikasnije, jer igrači vas ni ne gledaju dok crtate. Pikaso i drugi umetnici su umeli da crtaju, ali treneri – nikako! Ja nikad nisam imao tablu. Drugo – današnja košarka nije humana. Putovanja, napori, raspored – ubijamo igrače. I čudi me da sindikati ćute. Često nemaju ni vremena da jedu. Ono što mi se sviđa jeste da ima mnogo mladih trenera – to je dobro. Neću pominjati imena, ima ih dosta. I još nešto – ovo prvi put kažem: španske sudije su najpoštenije na svetu. Dve klase iznad ostalih. Kada putujete Evropom i vidite španskog sudiju, znate da će suđenje biti korektno.“
Trenirao je svuda po Evropi, ali Unikaha ima posebno mesto u srcu ovog 73-godišnjaka. Kao i Jugoplastika.
„Prva ljubav se nikada ne zaboravlja. Za mene je to Jugoplastika. Novinari su je proglasili najboljim timom 20. veka. To je moja ljubav, moje srce. Druga ljubav je Unikaha. Zašto? Zato što je to klub koji je kao jedna velika porodica, sa vrlo obrazovanom publikom. Sada je Antonio Lopes Nieto predsednik – veoma inteligentan čovek. Kada me pozvao da pomognem ljudima iz Malage koji su došli na BCL Fajnal-for 2023. u Beogradu, mislio sam da će ih biti 30-35. On kaže – 164! Hteo sam da iznajmim brod, ali nije bilo dovoljno velikog u zemlji, pa sam iznajmio u Hrvatskoj. Sve sam organizovao. I sada ću vam reći nešto što niko iz Malage ne zna: bio sam dugo na suncu tog dana, a zaboravio sam kapu. Dali su mi neku malu. Nikada me glava nikada tako nije bolela i završio sam u bolnici sa nečim poput lakšeg moždanog udara. Mogao sam da umrem. Dve nedelje sam bio u bolnici. Imao sam sreće i dobre lekare.“
Posetio je Tajsona Kartera, asa Crvene zvezde Meridianbet, nakon što je bivši košarkaš Unikahe koji je letos pojačao klub sa Malog Kalemegdana završio u bolnici zbog plućne embolije.
„Divan momak, veoma snažan. Mlad je i zabrinut. Rekao sam mu da mu Lopez Nieto i igrači šalju pozdrave, da su navijači uz njega, u dresovima… On i njegov otac su umalo plakali. Ima građu sličnu Luisu Buloku. Postoje koševi tokom utakmice i postoje oni koji su važniji, koje moraš da pogodiš. Mislim da on ima hrabrosti da ih pogodi“, kaže Maljković.
NBA Evropa stiže na Stari kontinent. Maljković ne vidi u tome toliki problem koliko u onome što se dešava sa odlivom talenata u NCAA.
„Ako Florentino Peres (predsednik Reala), Đoan Laporta (predsednik Barselone) i Horhe Garbahosa (predsednik FIBA Evrope) to žele i misle da je ispravno, samo napred. Ali evropska košarka je mrtva otkad NCAA dozvoljava igračima da budu plaćeni. Amerikanci sada nude milione, i naravno da mladi odustaju od košarke u Srbiji i Evropi. To će uništiti našu košarku. Voleo bih da mi neko objasni kako ćemo da preživimo ako nam Amerikanci unište omladinske programe.“
Maljković smatra da bi Valensija i Unikaha morali da dobiju dugogodišnje licence od Evrolige.
„Investicija porodice Roig zaslužuje mesto u Evroligi i stalnu licencu. Isto kao i Unikaha. To su dva veoma slična kluba. Moramo malo da razmislimo – ko igra u Evroligi? Koji timovi treba da budu uključeni? Treba uzeti u obzir i lepotu gradova. Užasno je ići negde gde, čak i ako postoji dobar tim, putovanje je naporno, nema šta da se vidi, a hrana je loša. Kada odete u Valensiju ili Malagu – to su dva prelepa grada, među najlepšima u Španiji i Evropi. Treba da podržimo da ta dva tima budu stalni učesnici Evrolige, jer to zaslužuju. Ako imate lep grad, fantastičnu dvoranu, ali bez navijača – to ne ide. Ako je dvorana puna već 30 godina, kao što je Karpena, morate poštovati te navijače, morate poštovati tradiciju. Morate poštovati tim koji je osvajao trofeje, kao što su Unikaha i Valensija.“
Barselona, koju je Maljković takođe trenirao, dve godine je bez trofeja.
„Problem su loša pojačanja. Bio sam nedavno na večeri sa Odijem Norisom i Huanom Karlosom Navarom. Barsini transferi me često negativno iznenade. Da bi se popravilo – treba dovesti bolje igrače. Ne razumem, recimo, zašto su pustili Dantea Egzuma. Bio je jedan od najboljih u Evropi, otišao u Partizan, briljirao, i vratio se u NBA. To ne razumem. Moj period u Barseloni bio je divan, ali postoji jedna osoba s kojom više ne govorim – iz Katalonije. Neću reći ime, svi znaju ko je.“
Poruka navijačima Unikahe povodom 25 godina Kupa Koraća…
„Ne znam za navijače kao što su oni u Malagi. Zvezda i Partizan imaju sjajne navijače, Panatinaikos takođe, ali kulturno – Malagina publika je iznad svih.“
Bonus video:
