Da je bilo drugačije, da je sedeo ispred diktafona negde na Glifadi ili Vuljagmeniju, razgovor bi imao drugačiji tok. Čak i da su pitanja ista, priča ne bi dobila taj oblik. Ne bi mogla, jer ne bi gađala u stomak.
Ovako, u sivom hodniku Pionira, gde napamet zna kada mora da se sagne da ne bi udario glavom u betonsku gredu, kaseta Nikole Milutinova premotava se samo u jednom smeru. Rewind. U prošlost.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
„Zauvek posebna dvorana“, kaže za Meridian sport momak koji tek što je završio utakmicu u kojoj je dominirao kao, pazite sad ironiju, gost Makabiju u Beogradu. „Jedne od prvih profesionalnih koraka sam napravio baš tu. Uvek kada dođem ovde, setim se svega kroz šta smo prolazili. Dobro i loše. Posebno mi se vrate Duletovi (Vujošević) kazneni treninzi koje sigurno nikada neću zaboraviti. Dan-danas se to prepričava.“
Stepenice po kojima su trčali oni koji nisu dali ono što je od njih tražio tadašnji trener Partizana, deluju strmije iz perspektive čoveka koji za dva meseca slavi 31. rođendan.
„Sećam se kako smo svi bili mlađi. Imao sam 17 godina kad sam došao. Ništa nam nije bilo toliko teško. Lakše smo podnosili.“
I uzaludno proveravanje bankovnog računa nije nešto čega se s gorčinom seća Novosađanin.
„Pamtim dobro situaciju u kojoj je bio Partizan tada, kakvu smo ekipu imali. U odnosu na sada, dve različite dimenzije. Nekada se preživljavalo od meseca do meseca, a sada je klub totalno stabilan. Vidi se jasna razlika. Mnogo je vremena prošlo, 13 godina...“
I zalisci su veći…
„Uskoro će biti sve prazno…“
Dok je pričao za Meridian sport, Nikola je bio usmeren ka vratima koja su vodila van dvorane koja je u međuvremenu promenila i ime u „Aleksandar Nikolić“. Tamo su ga čekali roditelji i brat. Oni su ga hrabro pustili davne 2012. da iz udobnog Vršca pređe u Beograd pun nepoznanica.
Jedna od nepoznanica bila je i kako se prebaciti od tačke A do tačke B, bez „stipendije“.
„Ah, da, stipendija, tako se to zvalo“, osmehuje se Milutinov. „Znaš, možda smo tako naučili i da više cenimo sve.“
Možda ih je to učinilo i borbenijima u daljim karijerama. A možda bi i Nikola, kada bi mogao, nešto promenio na svom košarkaškom putu?
„Ne! Bila je sve to dobra škola. Jer, da je bilo drugačije, ko zna da li bismo mi mlađi dobili bilo kakvu šansu. Gledam realno. Hvala Duletu što nas je puštao da igramo, sve nas mlade. Dosta momaka iz te generacije, kao i iz prethodnih, napravilo je nešto u karijerama. Kroz Partizan su mladi igrači, najvećim delom domaći, dobijali šansu. To se danas ne viđa u Evropi. Svi traže rezultat, nije ideja da se prave mlađi igrači. Zato ne bih ništa menjao! Ko zna gde bih sada bio da je kao danas, gde svi klubovi zahtevaju rezultat, a ne pravljenje igrača iz mlađih selekcija.“
Milutinov poentira:
„Zadovoljan sam kako je sve ispalo. I hvala svima koji su mi pomogli da budem tu gde sam sada.“
Tu gde je sada Nikola je hodnik Pionira posle fantastične utakmice u kojoj je ubacio 23 poena (9-8 za dva, 8-7 penali) i sakupio 30 indeksnih poena, poguravši Olimpijakos do pobede u trenutku kada je to delovalo nemoguće. Početak sezone je takav da je Milutinov treći najkorisniji igrač Evrolige u ovom momentu.
„Nema šta, priznajem to i sam - drugačija je uloga u odnosu na prošlu godinu. Sada sam startni centar, imam više loptu u rukama, saigrači mi više veruju… A i ja sam sebi više verujem, što je najbitnije kod igrača. Tada je sve lakše, bolje se igra.“
I bolje se oseća. Milutinov je nasmejan, onakav kakav je bio i pre 13 godina, u vreme kada se pred medijima osećao dečački neprijatno ako bi morao da priča, na primer, o tome kako ga je kapiten Vladimir Lučić „branio“ od Vladimira Dašića u duelu sa Bešiktašem. Tada mu je, kao maloletnoj petici Partizana, sve bilo lepo. Kao i sada kao jednom od najboljih centara Evrope u dresu Olimpijakosa.
„Apsolutno. Vidim da mi drugi više veruju. Raduju me moje partije na početku sezone, mada može i bolje. Može i tim bolje. Ali, dosta je povreda, izostaju nam igrači, a duga je sezona. Svašta se dešava u Evroligi, ne možeš ništa da prognoziraš. Polako, tek je početak.“
Došlo je vreme da i on dočekuje igrače, da im pomaže… Frank Nilikina je jedan od njih. Tek što je stigao iz Partizana u Olimpijakos, Francuz je dobio značajnu ulogu.
„Vidi se da još pokušava da shvati šta se traži od njega. Drugačiji je ovde sistem nego što mu je bio u Partizanu. Biće mu potrebno vremena, ali trudi se maksimalno, daje sve od sebe da se uklopi što bolje i što pre“, kaže Milutinov.
Za kraj, dok odlazi prema roditeljima, Nikola stiže da kaže i tri rečenice o promeni selektora Srbije. Posle neuspeha na Evrobasketu, Svetislav Pešić više nije na klupi tima sa kojim je Milutinov osvojio svetsko srebro i olimpijsku bronzu. Sada je tu Dušan Alimpijević.
„Želim Duletu svu sreću. Poznajemo se od ranije. Videćemo kako će sve da izgleda.“
Uz dodatak da trenutno ne razmišlja o tome, Milutinov je napustio njegov Pionir. Nasmejan je otišao u zagrljaj porodice. Ne bi ništa menjao.
Bonus video:
