Crna Gora napravila je istorijski uspeh plasmanom među 16 najboljih ekipa na svetu. Na putu ka zacrtanom cilju predvodio ih je jedan od najboljih centara na Mundobasketu- Nikola Vučević.
Đetići su pobedama protiv Meksika i Egipta rešili pitanje prolaza u narednu fazu Svetskog kupa, čime su ispisali novo poglavlje u svojoj košarkaškoj istoriji.
Jedinu mrlju na dosadašnjoj odiseji u Manili ostavio je poraz od Litvanije, ali to nije pokvarilo raspoloženje crnogorskih reprezentativaca, koji imaju zbog čega da se raduju.
“Pozitivnu su utisci posle grupne faze. Poraz od Litvanije ostavlja malo gorak ukus u ustima, jer kao igrač uvek želiš da pobediš. Kada se sagleda šira slika, za Crnu Goru je ovo veliki uspeh. Igrali smo protiv Meksika i Egipta, nisu to košarkaške velesile, ali uloga favorita se mora opravdati na terenu. Mi smo to uradili. Dve pobede bile su dovoljne za istorijski uspeh i plasman među 16 najboljih reprezentacija na svetu. Slede nam dve teške utakmice, posebno protiv Amerike. Potrudićemo se da dobijemo još jedan meč i odemo kući sa tri pobede. Za četvrtfinale su male šanse, ali u sportu se nikad ne zna…”, poručuje Vučević u razgovoru sa Meridian sport.
Mundobasket na jednom mestu okuplja različite stilove igre iz svih krajeva sveta u čemu leži draž takmičenja.
“FIBA takmičenja su interesantna, zato što svaka reprezentacija ima svoj stil igre. Svaka utakmica je priča za sebe. U NBA ligu dolaze igrači iz različitih krajeva sveta, koji se upakuju u jednu celinu. Na Mundobasketu svaki tim igra na svoj način. Upravo to čini ovakva takmičenja posebnim. Meksiko i Egipat igraju atipičnu košarku, na koju mi nismo navikli. Kada su u pitanju nepoznati igrači, uvek postoji faktor iznenađenja. Kroz NBA i Evroligu upoznaješ igrače drugih timova kroz video materijal tokom čitave sezone, na Svetskom kupu to nije slučaj”.
U grupnoj fazi Svetskog kupa Vučević je odmerio snage sa dobro poznatim rivalom iz NBA – Jonasom Valančunasom.
“Uvek je težak duel protiv Jonasa Valančunasa. Poznajemo se dosta dobro kroz utakmice u NBA, on je odličan igrač, fizički veoma dominantan. Dosta energije odlazi na odbranu, sa druge strane on mene nije čuvao. Često su me udvajali i tako nam pravili probleme”.
Veliki izazov za igrače iz najjače lige sveta je promena sa NBA na FIBA pravila igre. Međutim, Vučeviću je najteže pala promena lote.
“Trebalo mi je vremena da se naviknem. Meni iskreno najveći problem pravi lopta. ‘Molten’ je daleko lakša od lopte kojom se igra NBA. Da me je neko sa strane gledao na početku priprema kako šutiram pomislio bi: ‘Gde ovaj igra?’ (smeh). Još jedna bitna promena je tri sekunde u reketu, pričamo o odbrani, s obzirom da pokrivam poziciju centra. Širi je teren u NBA što nije zanemarljiva činjenica. Prethodna iskustva sa nacionalnim timom su mi pomogla da se ove godine brže adaptiram”.
Poslednje dve godine proveo je u Čikagu, gde je svlačionicu delio sa saigračem iz nacionalnog tima Markom Simonovićem. Novi centar Crvene zvezde Meridianbet ostavio je pozitivan utisak na iskusnog asa.
“Postali smo odlični prijatelji van terena. Marko je sjajan momak, mnogo vredan i voljan je da sasluša savet, što je veliki kvalitet za mladog igrača. Napredovao je u poslednje dve godine, posebno na fizičkom apsektu. Nažalost, nismo imali priliku da igramo više u Čikagu, ali u reprezentaciji počinjemo zajedno u startnoj petorci. Mislim da smo ostvarili dobru saradnju na terenu. Igra odlično za sada. Sjajno je otvorio meč protiv Litvanije i bio naš najbolji igrač u prvoj četvrtini čime je pokazao šta može da donese, ne samo Crnoj Gori, već i Zvezdi u budućnosti. Lično sam video njegov trud i zalaganje na treninzima i drago mi je što će pre početka klupskih obaveza biti bogatiji za iskustvo kao što je Mundobasket.”.
Reprezentativac Crne Gore uspeo je da isprati utakmice Srbije na Svetskom kupu. Prema prikazanom u dosadašnjem delu takmičenja, smatra da Orlovi na čelu sa Bogdanom Bogdanovićem i perspektivnim Nikolom Jovićem mogu do borbe za medalju.
“Odgledao sam sve tri utakmice. Izgledaju dobro, to je sada uigrana ekipa koja igra kroz dugogdišnji sistem. Izuzetno iskusni i školovani igrači, što se vidi na terenu. Bogdan mnogo znači kao kapiten, po prirodi je lider. Nikola Milutinov je jedan od najboljih centara u Evropi. Meni se sviđa igra Nikole Jovića, verujem da će imati sjajnu karijeru. U timu nisu Nikola Jokić i Vasilije Micić, ali tu je Marko Gudurić, koji ima ogromno evroligaško iskustvo, Avramović iz Partizana… Mislim da Srbija može da napravi dobar rezultat. Sada im sleduju teže utakmice, ali za raliku od prethodnih godina, čini mi se da osećaju malo manji pritisak javnosti. Pritisak utiče na tim. Igrači čitaju medije, vesti uđu u ekipu, a ljudski je ramišljati o tome i onda zna da bude problema. Srbija bi pobedama protiv Italije i Dominikanske Republike bi bila prva u grupi, čime bi izbegla Ameriku i za rivala i dobila drugog iz grupe u kojoj se mi nalazimo. Mislim da imaju šanse za plasman u polufinale Mundobasketa, što je veliki uspeh za bilo koju ekipu”.
Kao najtežeg rivala za čuvanje Nikola Vučević navodi svog imenjaka iz Denver Nagetsa – Nikolu Jokića.
“Postoje stvari koje dobro radi i koje ne radi toliko dobro. Pripremanje za duel sa njim nije lako, ceo sistem Denvera dodatno otežava situaciju. Ako se igra udvajanje, onda ide izlazni pas na šutera, ako ne, jedan na jedan ga je teško sačuvati. Konstatno mora da se menja odbrana na njemu, ako se konstatno igra ista odbrana, Jokić će to da eksploatiše. Definitivno najteži igrač za čuvanje, sve radi na terenu. Ljudi ne spominju dovoljno defanzivni deo njegove igre, koji pada u senku atraktivnih dodavanja i teških šuteva. Igra sa velikom energijom, stalno je na skoku, dobro trči za visokog igrača, što je teško ispratiti. Utakmica u NBA traje 48 minuta, tokom kojih njegov čuvar ne može da se opusti ni sekunde”.
Tokom mandata u Orandu, crnogorski reprezentativac bio je ključni igrač Meždika. Prelaskom u Čikago njegova uloga se promenila pored Demara Derozana i Zeka Lavina.
“Sviđa mi se Čikago kao grad i franšiza, uz Boston Seltikse i Los Anđeles Lejkerse, najpopularnija u SAD. Dobro sarađujem sa Derozanom i Lavinom. Meni je trebalo malo vremena da se priviknem na novu ulogu i novi način igre, pored dva ozbiljna poentera. Iskustvo u Bulsima mi je pomoglo da porastem kao igrač. U Orlandu sam bio glavni i nosio sam igru celog tima, ali sam upao u zonu komfora, nakon čega je bilo potrebno da se adaptiram na novu sredinu. Napredovao sam kao igrač na mentalnom aspektu, ne toliko tehnički, koliko u smislu boljeg snalaženja na terenu. Tokom boravka u Orlandu sam znao da ću sigurno imati 15 do 20 šuteva, dok to u Čikagu nije sluča. Novonastala situacija me je naterala da igram pametnije. Primoran sam da koristim različite situacije i ono što mi protivnička odbrana dozvoli, kako bih došao do lakih poena. Igrati sa Derozanom je privilegija, on je jedan od najboljih poentera svih vremena, Lavin je ozbiljan igrač”.
O predstojećem meču protiv SAD…
“Za nas mnogo težak meč. Problem kod selekcija SAD koje dolaze bez najvećih zvezda je što se nikad ne zna ko može da iskoči. Edvards, Ingram, Bankero, Branson, bilo ko od spomenutih igrača ima kvalitet da postigne 20 poena bez problema. Fizički su moćni, što im dozvoljava da igraju sa nižom petorkom uz dosta trčanja. Imaju kvalitet za zlato, ali do sada nisu imali adekvatnog rivala. Mene zanima kako će njihova igra izgledati kada se uspori tempo meča i uđe u nokaut fazu. Do pobede teško da ćemo doći, ali daćemo svoj maksimum, pa da vidimo gde smo u odnosu na njih”, zaključuje Vučević u razgovoru za Meridian sport.
EKSKLUZIVNO ZA MUNDOBASKET: Preuzmite fantastičan BONUS DOBRODOŠLICE u iznosu od 5.000 RSD i to POTPUNO BESPLATNO!
BONUS VIDEO:
Dimaria
Iskusan kosarkas kao on moše da proceni to sigurno … i slažem sesa njim za većinu stvari koje je rekao