(Od izveštača Meridian sporta iz Ljubljane)
Završeno je spektakularno veče u dvorani Stožice. U Ljubljani su tokom prethodna dva dana bili brojni bivši i sadašnji asovi svetske košarke, kako bi u “Noći zmaja” pozdravili velikog Gorana Dragića.
Okupio je bivši slovenački reprezentativac brojne NBA zvezde, najistaknutije igrače i košarkaške legend sa ovih prostora, a među njima se našao i reprezentativac Crne Gore, Nikola Vučević.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
“Veliki događaj za njega i za košarku generalno. To što je uspeo da okupi ovoliki broj bivših i sadašnjih igrača, toliki broj velikih imena na jednom mestu, samo pokazuje kakvu je karijeru imao, koliko ga ljudi cene i koliko je značio košarci. Čast mi je što sam pozvan među svim ovim legendama i sadašnjim igračima,” rekao je centar Čikago Bulsa na početku razgovora za Meridian sport.
Prija mu dolazak u glavni grad Slovenije. Ne samo zbog poslednjeg Dragićevog plesa, već i zato što je dobio priliku da se ispriča sa prijateljima, ali i sa rivalima koje dugo nije video.
“Lepo je sresti neke ljude koje nisi dugo video. Prvi put sam sreo Krisa Boša van terena i imao priliku da se sa njim ispričam. Igrali smo toliko puta jedna protiv drugog, bilo je sjajnih duela. Na terenu je bio nezgodan i uvek sam imao mišljenje da je uobražen, a kada ga upoznaš uopšte nije tako. Drago mi je što sam imao prilike da ga sretnem. Novickog takođe, bio je moj idol, gledao sam ga 2005. na EP i tada sam se zaljubio u njegovu igru. Pričali smo i ranije, ali sada sam ga sada sreo posle nekoliko godina.”
A o karijeri košarkaša protiv kojeg se tokom 13-godišnje karijere često sretao na terenima najkvalitetnije lige sveta, naravno, pričao je u superlativima.
“To je priča sama za sebe. Koliko je uspeo, odakle je počeo i dokle je stigao. Vrhunac je sigurno bilo osvajanje EP sa Slovenijom, jer znam koliko mu je to značilo, koliko je uložio u to i koliko je dao slovenačkoj košarci. Pre njega, niko nije gledao na Sloveniju kao na košarkašku zemlju. Uvek su bili tu, blizu ali sa njima su krenuli od nule i malo po malo došli do evropskog vrha. Bio je i Ol-star igra, stigao do finala NBA. Sjajna karijera, svi ga pamte po tome što je igrao sa velikim srcem. Bio je borben, davao sve od sebe. Bilo ga je lepo gledati, sve je radio za ekipu i gde god da je bio, uvek je uspeo da se izbori da bude jedna od nosica.”
Iako je Dragić ostavio dubok trag u NBA, nema sumnje da će uvek posebno mesto u njegovom srcu imati evropsko zlato iz 2017. godine – nešto što možda “preko bare” ne razumeju u potpunosti.
“Drugačija je to kultura, kako mi to gledamo, kako smo odrasli, kako smo košarkaški vaspitani, da reprezentacija ima neku posebnu draž. Odrasli smo gledajući Bodirogu, Danilovića, Đorđevića, Rebraču, Divca, pa posle druge generacije. Pamtim 2001. i 2002. godinu i uvek maštaš da ćeš ti tako jednog dana. Igraš za klub, profesionalac si, plaćen, ali klubove možeš da menjaš, a zemlju odakle si ne možeš. Ne predstavljaš samo sebe, već čitav narod. I ko ne prati sport zna kada igra reprezentacija. Sve to nosi posebne emocije.”
Ipak, ako Amerikanci nečemu, pored NBA, pridaju značaj – to su Olimpijske igre. Osvojili su zlato i ovog leta u Parizu, ali malo je nedostajalo da im Srbija stane na put.
“Verovao sam da Srbija ima ozbiljne šanse. Pretpostavio sam da će se Amerikanci možda opustiti, prirodno su puni samopouzdanja i veruju da mogu samo da se pojave. Srbija je izašla sjajno, agresivno od samog početka i malo ih je iznenadila. Videlo se i po njima kako je odmicala utakmica da nisu skroz sigurni da će moći da se vrate. Presudio je na kraju taj njihov kvalitet, Kari koji je odigrao neverovatnu utakmicu. Žao mi je, rešilo se u poslednja dva-tri minuta. Srbija je igrala sjajno 37 minuta, na kraju su malo pali, nisu ušle neke trojke i taj kvalitet Amerike, duža klupa, to je presudilo. Bila je sjajna utakmica za gledanje. Njima je teško palo što su izgubili, velike emocije su potrošili, ali sada kada pogledaju, sigurno vide da je to bio košarkaški spektakl.”
Pre samo godinu dana je i Crna Gora bila blizu podviga protiv Amera, na Svetskom prvenstvu u Manili. Na sličan način su američke NBA zvezde stigle do trijumfa u poslednjim trenucima.
“Iznenađeni smo bili na samom kraju što smo u poziciji da možemo da dođemo do pobede. Moguće da se to desilo i Srbiji. Bili smo blizu, ali pogodili su neke šuteve na kraju kao protiv Srbije, ali to je njihov kvalitet. Ipak, to je bila ogromna stvar, Stiv Ker mi je tokom sezone prišao i čestitao na tome kako smo odigrali utakmicu protiv njih. To je možda bio i vrhunac tog prvenstva za nas”.
Izneo je Nikola svoj stav i o razlici između NBA i FIBA košarke. Sve manjoj razlici, složiće se mnogi.
“Najbolji evropski igrači, koji su nosioci u reprezentacijama, uglavnom su u NBA i to je dosta pomoglo, ali ojačale su reprezentacije iz čitavog sveta. Košarkaš se globalno razvija, u NBA ima igrača sa svih krajeva sveta. S druge strane, da su NBA pravila, bilo bi mnogo teže FIBA ekipama. Prvo, trojka u NBA je dalja za pola metara, što nije mala stvar u košarci. Tri sekunde u odbrani su takođe velika stvar, znam i po sebi. Drugačije je i napadački, u odbrani mi je ovde mnogo lakše, da pokrivam prostor, nego tamo. Kad bi se igralo po NBA pravilima, Amerika bi bila još moćnija”, istakao je Vučević.
A ako je neko kompetentan da odgovori na pitanje o razlikama s ove i s one strane Atlantika, to je onda as Bulsa, koji se trudi da kad god može obuče dres Crne Gore. Ima želju da uz selekciju Boška Radovića bude i narednog leta, iako ovog nisu imali sreće da se plasiraju na Olimpijske igre.
“Nadam se da ćemo se kvalifikovati, jer mi je plan da budem i na Evropskom prvenstvu naredne godine, a posle ćemo videti. Ide leto pauze, pa Svetsko – sve zavisi. Žao mi je što nismo prošli kvalifikacije za OI, ali nedostajalo nam je mnogo igrača. Bio sam ubedljivo najstariji, ali mi je drago što sam bio uz mlađe generacije. Znam koliko i njima to znači, da mogu nešto da im prenesem, da vide neke stvari. Svestan sam da nemam još mnogo tih takmičenja ispred sebe, pa bih voleo da ih iskoristim na najbolji mogući način.”
Slika Džordana svuda oko nas
Došli su na dnevni red i Čikago Bulsi. Slavna NBA franšiza, za koju Nikola nastupa od 2021. godine. Veliki projekat sa Vučevićem kao jednom od centralnih figura, nažalost, nije ispunio očekivanja, dobrim delom jer nisu svi delići slagalice uvek bili na mestu.
“Od povrede Lonza Bola nisu uspeli da napravimo rezultat koji smo mogli. Mnogo nas to poremetilo. Kada je igrao, bili smo u vrhu Istoka jedno vreme, što možda nije bio realan rezultat, iako smo dobro igrali, ali sa njim bi se na kraju borili za od trećeg do šestog mesta. Mi ostali smo više fokusirani na koš, Lavin, Derozan pogotovu, ja isto. On je nas je sve spajao, ubrzavao igru, značio je mnogo i u odbrani, čuvao najbolje igrače sa Karuzom… Iako mu brojke nisu možda bile fascinantne, mnogo nam je značio. Pokušavali smo sa mladim igračima, pa smo imali i brojne povrede, bilo je priča i o trejdovima i sve to je uticalo da ne napravimo rezultat koji smo smatrali da možemo, ali kad rezultat ne prati, dolazi do promena, do tih priča… Otišao je DeRozan, Karuzo, ekipa je podmlađena, žele u nekom drugom pravcu da idu. Videćemo kako će sezona ići, pa će na osnovu toga donositi odluke”.
Navelo je to crnogorskog košarkaša da napravi kratku digresiju i uporedi zbivanja u NBA i Evroligi.
“U Evroligi ekipe koje imaju najjače budžete su uvek pri vrhu, a tamo se to menja. Kroz draft, kroz free agency, trejdove… S druge strane, kad igraš za Bulse, gde god da smo, uvek imamo veliki broj navijača, tribine u crvenim dresovima… U Čikago je uvek puna dvorana, ljudi prate i bodre te, Čikago je sportski grad i to prija. Prepoznaju te, izlaze u susret… Ima posebnu draž. Kad igraš kod kuće, pa kad krene onaj video koji najavljuje petorku, tri i po godine sam tamo, ali svaki put kada to vidim, uživam”.
Nije klub iz Ilinoja uspeo da se vrati na staze uspeha, koje je utabalo Njegovo leteće visočanstvo. Ali sećanja na slavne dane i Majkla Džordana ne blede u Vetrovitom gradu.
“Koliko je to dobro, na neki način stvara možda i neku nerealnu sliku, šta ljudi očekuju od Bulsa, ali to je i dalje svuda oko nas. Ljudi pamte devedesete, ipak je to jedna od najjačih košarkaških era u istoriji. Džordan je Džordan. Odjednom je bio bum, nikada pre NBA nije bio toliko popularan. Ljudi onda upoređuju, e kad je bio Džordan… Voleo bih i ja sebe da upoređujem sa Džordanom, ali nije realno. Koliko god verujem u sebe i da sam dobar igrač, nismo baš u istoj kategoriji.”
Kada Jokić završi, biće možda najbolji centar svih vremena
A u kojoj kategoriji je Nikola Jokić?
“Već po ovome što je dosad pokazao je sigurno među najboljim igračima koji su ikada igrali. Tri MVP-a, titula, brojke, Ol-starovi… Njegov rezime je već sjajan, a ima još mnogo da igra dok ne završi. Sigurno, kada završi, biće među najboljim igračima u istoriji košarke, možda i najbolji centar svih vremena. To je samo pitanje koliko dugo bude hteo da igra, da se bavi ovim. Što duže to bude radio na ovom nivou, to će sigurno da ostavi toliko dubog trag da ostavi da će teško biti da se pojavi neko tek tako da to obori. Već sada je najbolji igrač sveta, a kada završi biće i među najboljima svih vremena”.
Mnogo se priča o tome kako je promenio igru, pre svega kako je uticao na centarsku poziciju…
“Baš sam sinoć pričao sa Bošem i Novickim, koliko se to promenilo. Boš je bio jedna od prvih četvorki, koji je morao da igra kao petica, iako to nije hteo kada je stigao u Majami, ali bio je primoran. Meni je bilo teško da čuvam takvog igrača. Sada je vrlo mali broj centara koji igraju leđima, klasičnih petica, već igraju skoro kao ranije četvorke. Moraš kao centar da znaš i da spustiš loptu na zemlju i da napraviš prodorš, da imaš šut, pas, da čitaš igru, da se igra kroz tebe… Bilo je priče da centri nestaju – nismo nestali, nego smo se adaptirali na novi način igre i sada smo mi promenili način na koji se koriste centri, kako utiči na igru. Kada se pojave veliki igrači, svi žele da igraju tako. Bio je Kari, sad je Jokić, bio je i Janis. To ne može da se nađe. Jokić je jedan. Možeš da napraviš ekipu da im parira, ali niko ne može da radi to što on radi, da igra kako oni igraju.”
Nekada je promene teško prihvatiti, a još teže navići se na njih.
“Kad sam šutirao poludistancu, to je bilo čudo. Sad – trojke. Pre je bilo zabranjeno da pomisliš da šutneš trojku na treningu, kao, što to radiš, ne treba ti. Sad, samo trojke, samo trojke. Ako se adaptiraš, možeš da traješ, u suprotnom – nestaješ. Košarka se menja, igra se menja. Moraš da se adaptiraš. Tako je u životu. Pre su u novinarstvu bile novine, pa se pojavio interent, pa društvene mreže, sve je brže, ljudi non-stop traže informacije i moraš da se menjaš. Tako da, centri su i dalje tu, samo drugačije izgledamo i igramo, ali i ja više volim ovu igru. Neće ni publika sad da gleda pas centru, koji onda pravi tri-četiri driblinga, pa polako… Sad se brže igra, lepše je za gledanje”.
Ne vidiš koš od Vembanjame
Još jedan visoki igrač preti da utiče na pravila igre – Viktor Vembanjama.
“Sad se on pojavio i on će na neki način da promeni igru. Kako je odmicala sezona, napredovao je, adaptirao se. Videlo se da ne zna da li je pet, četiri ili plejmejker. Vremenom je pronalazio sebe. Visok je 220 centimetara, sa pokretima kao bek. Fizički je slabiji od nas, ali ima visinu, raspon ruku. Dešavalo se da dođem do koša, izvedem fintu koja je prolazila protiv svih, šutnem loptu – on je samo skine. Ne vidiš koš od njega”.
Pratio je Nikola više od deceniju kako se NBA menja, oblikuje prema pojedincima, idejama… I sa svim promenama i izazovima se vešto nosio. Opstajao u vrhu – i ne namerava skorije da stane.
“Svestan sam da sam već 13 godina u NBA, da kraj nije toliko daleko. Ne verujem da ću baš još 13, ali imam još dve godine sa Čikagom, voleo bih posle da odigram još dve. Mislim da mogu toliko na visokom nivou, a posle bih video. Ne razmišljam sad mnogo o tome. Osećam se sjajno, uživam u igri, pa su mi i sinovi sve veća motivacija, malo su stariji i svesni su čime se bavim, dolaze na treninge i utakmice. Da ostane i njima u sećanju da sam igrao i da sam se bavio košarkom na visokom nivou. Voleo bih da me ljudi pamte po onome što sam bio, da me ne isprate, nego da ja kažem – hvala”.
NBA, reprezentacija, sve veći broj utakmica… Malo je vremena za vrhunske igrače poput Vučevića. Ali, trudi se da pronađe prostor da isprati i dešavanja u evropskoj košarci – posebno u Crvenoj zvezdi.
“I Zvezda i Partizan su napravili dobre ekipe. Više mi se sviđa na papiru kako je Zvezda uklopila tim, što je vratila dosta domaćih igrača, to mnogo znači i smatram da je to bio pravi potez. Deluje da je bolje sastavljena ekipa, da može da se uklopi na pravi način, što nije bio toliko slučaj prošle godine. Nadam se da će biti bolji rezultati u Evroligi, da će se boriti za Top 8 i mislim da imaju ekipu da to ostvare. Partizanu će biti potrebno malo vremena da se ugiraju, ali to su dobri igrači, dobra ekipa, Željko je iskusan trener i znaće kako to da uklopi. Biće zanimljivo, biće dobrih utakmica i kada oni budu igrali. Nadam se da će Zvezda imati uspešnu sezonu kao i prošlu, uz malo bolji rezultat u Evroligi”.
U Ljubljani je, između ostalih, i sa bivšim košarkašem Partizan Sašom Pavlovićem, kojem su draže boje večitog Zvezdinog rivala.
“Malo se čačnemo, ali ne mnogo. Sad je više oko dece, za koga će da navijaju, ali ne dam se”, zakjučio je Nikola Vučević u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
uprekic
Svi zele da budu kao Nikola Jokic,svima je idol.
blazicuros3
Ne bih rekao da je ikome uspelo da se adaptira na Jokića
kluka4002
Vicevic je već sada ostavio ogroman trag iza sebe ima jako uspešnu karijeru jedan od najboljih je centara u ligi sigurno sjajan čovek pre svega tako da će njegova deca i te kako imati čime da se ponose