Sa jedne strane ograde – stric Goran, profesionalni odbojkaš. Preko puta – tata Novica, dugogodišnji reprezentativac u odbojci. Petar Bjelica, zlatni kadet Srbije u košarci, čak i da je hteo nije mogao da se provuče između tandema kojem je profesionalna deformacija da uhvati sve što leti.
A Petar je poleteo na Evrobasketu kadeta do idealne petorke turnira. I, kao jedan od najdominantnijih igrača kontinenta u uzrastu do 16 godina, sleteo u Beograd u nedelju u popodnevnim časovima.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Novica je prigrlio sina emitujući energiju sa kojom je prethodnih desetak dana morao da se nosi. Biti vrhunski sportista i gledati sina kako igra… Poređenje?
„Ne može da se poredi“, odmahnuo je glavom Novica Bjelica, iskusni srednji bloker, na početku razgovora za Meridian sport. „Sve je mnogo stresnije. Ja sam iz odbojke, ipak smo mi malo nežniji sport. Tako da svaki kontakt koji gledam, stresno mi je. Njegov karakter jeste sličan mom, ali ako nastavi ovako, verovatno ću da završim na nekim lekovima.“
Kao odbojkaš koji ne odustaje, koji se i dalje bori u dresu Jedinstva iz Stare Pazove iako je u 43. godini života, mogao je da prepozna kojim tokom će ići Evropsko prvenstvo za sina i njegove saigrače.
„Rasli su iz utakmice u utakmicu. Već negde protiv Španije u grupi, kada su izgubili na loptu, video sam da mogu da idu do kraja. Doduše, nisam baš očekivao da će tako da se otvori da će rutinirati sve do finala. Pribojavao sam se nezgodnih Litvanaca, ali računao sam – nema šanse da izgube.“
Priča se preselila na malo kompleksnije teme od same igre, koliko god ona bila magična unutar iscrtanog pravougaonika. Sagovornik je bio idealan za to, s obzirom da je vrhunski sportista i ima izuzetno talentovanog sina koji je u osetljivim godinama kada je u pitanju odrastanje – u svakom smislu.
Petar se pokazao široj javnosti na Evrobasketu kadeta. Oči će više biti uprte u njega nego što je do sada bio slučaj. Izazovi su sve veći, iako to ne bi trebalo da bude slučaj. Iako bi trebalo da to bude samo igra u tom uzrastu.
„Najveći izazov u ovom uzrastu je to što im je putem društvenih mreža sve dostupno. Mnogo je komentara, analiza, a oni su samo deca – treba da uživaju. Sada im se otvara i eventualna prilika da se školuju zahvaljujući sportu. Ali, to je sve tako daleko…“
Kad kaže da je sve daleko, priča o brojkama.
„Svi koji su tu, u ovom timu, verovatno imaju visok plafon mogućnosti – ali sport je surov! Matematika kaže da mali broj njih ostvari ono što želi. Naravno, ja se nadam, podržavaću, biću strastven u tome…“
Upravo to je od ključnog značaja. Uloga roditelja.
U trenutku dok je Novica Bjelica davao ovaj kratki intervju za Meridian sport, desetak metara dalje stajali su Darko Miličić i Saša Pavlović, takođe očevi zlatnih Orlića sa Evropskog prvenstva kadeta. Oni, kao i sagovornik iz odbojkaškog sveta, dobro znaju kojim putevima njihovi naslednici treba da idu. Na kojim skretanjima da uđu u pravu ulicu.
I to je ogromna prednost Petra Bjelica, Luke Pavlovića i Lazara Miličića. Ali, Novica insistira, ni to nije nikakav garant.
„Izuzetno je važna uloga roditelja. Ja, koji sam iz sporta, svestan sam koliko je teško da ostaneš imun na pohvale, prošao sam kroz to. Mogu samo da zamislim kako je nekim, pod znacima navoda običnim roditeljima, koji nemaju to iskustvo. Opet, ne treba sputavati decu i spuštati ih. Moraju se podržavati, ali da to bude umereno. Na kraju krajeva, statistika je izuzetno surova. Posebno u košarci. Pogledajte samo našu zemlju. Evo, doček je na aerodromu za njih koji imaju tek 16 godina. Toliko to znači ljudima. I onda zamislite koliko je još talentovane dece koja možda nisu prošla u ovu ekipu, koja će se tek razvijati, koja možda malo fizički kaskaju… Sport je neizvestan. Zato treba uživati u njemu. Ta strast je najvažnija“, poručuje Novica Bjelica.
Iza njega, sa putnom torbom i zlatnom medaljom, stajao je sin, Petar. Čekao je da se razgovor završi. Čekao je još malo, iako se diktafon na telefonu uveliko ugasio. Zato i nećete pročitati da li je Novica imao alternative kakve sadašnji klinci u sportu imaju. Niti ćete čitati da li su nove generacije mladih koracima ispred onih kojima ostaje samo da im se dive. I da ih podržavaju.
Bonus video:
