Kako zaboraviti poraz koji se ne zaboravlja

Šta se desilo sa ekipom Partizana u noći 21. marta 2025. godine, nije ni trener Željko Obradović umeo najbolje da objasni. Njegovi izabranici su u jednom od najvažnijih trenutaka sezone, pružili daleko najslabiju partiju i doživeli poraz kakav se ne pamti u istoriji kluba – i to nije hiperbolisana konstatatcija.

Jer, osim što su crno-beli od Anadolu Efesa pretrpeli najteži poraz u sezoni, ubedljivije nisu izgubili nijednom od povratka trofejnog stručnjaka, a kada pogledamo istorijat mečeva u Evroligi, dolazimo do zaključka da se nijedan gost Partizana kući nije vratio sa većim suficitom iz Beograda.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Pre 18 godina, gotovo u dan, moskovski CSKA je u dvorani Aleksandar Nikolić slavio 86:55, ali Anadolu Efes je otišao korak dalje i trijumfovao sa 97:65. Dakle, izabranici Luke Bankija su naneli Partizanu najteži poraz kod kuće u Evroligi.

Štaviše, crno-beli su sinoć pružili jedno od najslabijih izdanja generalno na najvećoj pozornici (računajući i mečeve na strani), u trenutku kada se svaki posed računa, kada je svaki detalj bitan.

Jasno, biće teško oporaviti se. Karlik Džons je posle meča bio neprepoznatljiv. Slegnutih ramena je stao pred novinare, vidno utučen. Svestan da i na terenu nije bio ni blizu svog nivoa (sedam poena, 1/5 slobodna bacanja), kao uostalom ni čitav tim crno-belih.

Šutirali su 19/42 za dva (45,2 odsto), samo 5/30 za tri (16,7 odsto) i 12/19 sa linije penala (63,2 odsto)… Niko nije bio u stanju da povuče ekipu i isparira Efesu. Teško su Obradovićevi izabranici dolazili do poena, a u odbrani nisu imali rešenja za vidno raspoloženog rivala, koji je, poređenja radi, za dva šutirao 25/33 (75,8 odsto), sa distance 11/24 (45,8 odsto), uz samo jedno promašeno slobodno bacanje (14/15).

Ipak, izdanje Partizana u 30. kolu Evrolige ni loši statistički parametrni ne oslikavaju verno. Jednostavno, nedostajalo je energije, teško je reći i želje, jer ona ne bi smela da izostane (posebno u ovom trenutku), mada je Obradović još na poluvremenu istakao:

“Nekada igrate prijateljske mečeve na kojima imate više želje nego što mi imamo večeras“.

Da li su se njegovi izabranici slomili pod pritiskom? Da li ih je Efes jednostavno uhvatio na krivoj nozi? Mora se priznati da je i tim iz Istanbula odigrao najbolji meč u sezoni, blistao u svim parametrima. Da li je serija gostovanja uticala? Sigurno, ali da li baš u toj meri da se pruži tako slaba partija u tako bitnom trenutku?

Ruku na srce, crno-beli već nekoliko sedmica imaju određenih problema u igri, što je i dovelo do poraza od Barselone i Dubaija, ali i do neizvesne završnice sa Krkom. Sve to je, čini se, kulimiralo sinoć, pa ni povratak Isaka Bonge posle povrede, nije mogao da pokrene ekipu, što je Anadolu Efes znao da iskoristi.

“Dobar je osećaj vratiti se na teren, ali bila je teška utakmica. Određene detalje nismo odradili kako je trebalo. Preprano smo preuzimali, imali problema na skoku, moramo mnogo bolje. Posle ovakvih mečeva pokušavate da se fokusirate na pozitivne stvari i okrećete se narednoj utakmici“, trudio se nemački reprezentativac posle meča da bude optimističan.

Ako je nešto bilo pozitivno, uz njegov povratak, to je svakako podrška koju su crno-beli dobili uprkos porazu. Pevalo se u Areni i nakon što su igrači napustili parket, pa i dok su polako napuštali dvoranu. Navijači su ostali na tribinama i pokazali da će biti uz svoje ljubimce do kraja.

“Kako smo danas odigrali, a opet smo imali takvu podršku navijača… Znamo da možemo da budemo mnogo bolji i moramo da se postaramo da tako bude ubuduće“, rekao je Bonga.

Zbog svega, čini se da je jedini recept posle ovakvog meča da se pritisne “delete”. Da se potpuno obriše iz memorije, ako je to ikako moguće, jer teško da se iz njega mnogo toga pozitivnog može izvući. Lekcija je jasna, moraće crno-beli mnogo bolje u preostala četiri finala. Prvo su odigrali kao da nije nosilo taj epitet, tu važnost.

Zato, “delete”, pa pogled ka onome što sledi. Već sutra Mornar dolazi u Arenu u okviru 24. kola ABA lige i sudar sa poslednjeplasiranim timom regionalnog takmičenja, koji ima samo jednu pobedu iz 23 utakmice, mogao bi da posluži kao injekcija samopouzdanja. Makar da se podese nišanske sprave.

A onda, duplo kolo Evrolige, koje bi umnogome moglo da odradi sudbinu Partizana na najvećoj pozornici ove sezone. Otpisana Alba dolazi u glavni grad Srbije 25. marta, a dva dana kasnije će puleni Željka Obradovića gostovati jednom od rivala u borbi za doigravanje, minhenskom Bajernu.

Kako se kaže, nada umire poslednja. Šansa još postoji. Crno-beli su na pobedu od Olimpije Milano, od koje su bolji u međusobnim susretima, kao i od Reala, sa kojim se sastaju u poslednjem kolu kod kuće. To što je Bajern dva koraka ispred, ne mora mnogo da znači, jer će biti jedan od narednih rivala Partizana, a pritom je pretrpeo težak udarac ove sedmice, izgubio 89:112 od Baskonije. Bavarci u sledećem kolu gostuju Barseloni.

Ništa još nije izgubljeno. I to je poruka koja mora da odzvanja posle brodoloma protiv Efesa. Koja mora da natera Obradovićeve pulene da zbiju redove i svaki od narednih mečeva tretiraju kao da je poslednji.

Bonus video: