Partizanovi klinci čuvari tradicije duge skoro četiri decenije

Kada je obelodanjeno da Dvejn Vašington i Aleksej Pokuševski neće moći da pomognu već okrnjenom sastavu Partizana u majstorici polufinala Superlige, verovatno je bilo navijača koji su pomislili da je pred ekipom, koju u odsustvu suspendovanog Željka Obradovića predvodi Bogdan Karaičić, veoma težak zadatak.

Sa praktično sedam igrača u rotaciji, od kojih su trojica tek zagrebali površinu seniorske košarke, crno-beli su stali na crtu FMP-u, rešeni da odbrane čast i ostave poslednji atom snage na terenu za grb na grudima.

Meridian sport ti donosi ekskluzivnu promociju – registruj se i osvoji 7.000 RSD za sport i 500 spinova za slot

Kada je mladi Uroš Danilović meč otvorio poenima sa linije penala, navijači su prepoznali da bi veče u dvorani Aleksadar Nikolić moglo da bude posebno. A onda je Balša Koprivica počeo da dominira i rasla je vera u trijumf. Priključio se potom i talentovani Uroš Mijailović i digao tribine na noge serijom poena, pre svega u trećoj četvrtini.

Veliki posao odradio je i Ajzea Majk, ali je još jedan izdanak juniorskog pogona crno-belih, Đorđe Šekularac, dao vredan doprinos i uz borbenost Mitra Bošnjakovića i Arijana Lakića, košarkaši Partizana su na opšte oduševljenje svojih navijača upisali trijumf vredan finala domaćeg šampionata.

I jasno je da to ne bi bilo moguće bez dominacije Koprivice pod obručima, koji je sa 26 poena izjednačio rekord karijere, kao i švajcarskog noža iz Kanade (Majk), koji je radio sve što je trebalo na parketu, ali ipak su glavne simpatije, što je negde i normalno, pokupili najmlađi.

Plesali su imenjaci Mijailović i Danilović, plesao je i Đorđe – trio mladih momaka ugrejao je srca crno-beloj publici i odigrao ključnu ulogu u odsustvu povređenih prvotimaca na putu ka završnoj borbi za trofej. Pričaće se i prepričavati danima bravure ovih momaka, koji su pritom sačuvali tradiciju dugu skoro 40 godina.

Naime, postojala je realna mogućnost da prvi put od 1986. godine u finalnoj borbi za titulu nacionalnog šampiona ne bude ni Zvezde, ni Partizana. Tada su se, u Prvoj ligi bivše Jugoslavije, za titulu borili Zadar i Cibona, a pobedili su Zadrani sa 2-1, predvođeni Vladom Đurovićem sa klupe, posle legendarnog preokreta.

Već naredno finale bilo je između večitih beogradskih rivala (Partizan slavio 1987. sa 2-0), pa su potom crno-beli dva puta gubili od Jugoplastike, te ih je 1990. odmenila Crvena zvezda. Sledeće godine su ponovo košarkaši Partizana poraženi u finalu, a onda je 1992. odigran još jedan derbi – Partizan je predvođen Željkom Obradovićem slavio 3-0.

Sa Vladislavom Lučićem na klupi Zvezda je osvojila naredne dve titule protiv večitog rivala, potom se Partizan vratio na tron (4-1 protiv Borovica Rume) i na njemu ostao do 1998, kada se crveni-beli vraćaju pobedom nad FMP-om. Zatim je Budućnost vezala tri titule, prvo trijumfom nad Zvezdom, pa sa još dva protiv Partizana, koji se Podgoričanima revanširao 2002. godine.

Tada je i krenula dominacija crno-belih, te su bili šampioni svake godine do 2015, a onda je nastupio crveno-beli talas, koji je posle devet titula i 10 godina vladavine, prekinut pre nekoliko dana u Subotici.

Partizan je uprkos kadrovskim problemima, na krilima najmlađih, uspeo da nastavi tradiciju, pa će se protiv Spartaka boriti za deveti trofej u KLS i ukupno 22. titulu nacionalnog šampiona.

Podsetimo, finalna serija Superlige počinje u nedelju, od 21.00, a domaćin je Partizan u dvorani Aleksandar Nikolić. Već narednog utorka je zakazan revanš u Dudovoj šumi (20.30), a ukoliko bude bilo potrebe, termin majstorice će naknadno biti određen.

Bonus video: