Partizan je predstavio prvo pojačanje za narednu sezonu i odmah osnažio unutrašnju liniju. Ono što je dugo bilo najavljivano, juče je i ozvaničeno, Dilan Osetkovski će nositi crno-beli dres.
Američko-nemački košarkaš sa visinom od 206 centimetara i težinom od 110 kilograma primarno pokriva poziciju četiri, ali može da pruži kvalitetne minute i kao centar. Poseduje izuzetno snažno telo koje odlično kontroliše u svim pravcima, dok je jedina mana nedostatak atleticizma.
Osetkovski poseduje poprilično atipičan napadački arsenal za pozicije na kojima igra, ali ga je upravo on i preporučio beogradskom klubu.
Pre svega se oslanja na igru van linije 6.75 metara, kako zbog dobrog šutra spolja, tako i zbog mogućnosti da napadne driblingom. Bez obzira što se radi o unutrašnjem igračku koji neretko pokriva i poziciju pet, poprilično je dobar šuter za tri poena i nije neko sa koga protivnička odbrana može da pomogne.
Najprecizniji je u pokušajima iz mesta, kada odmah po prijemu loptu diže iznad glave i uz minimalno korišćenje nogu uzima šut. Za igrača visokog 206 centimetara poseduje veoma brz izbačaj, ali najvažnije je da nije ograničen samo na šuteve iz “spot-apa”. Ono što ga izdvaja je mogućnost da šutira iz kratkih kretnji, čak i ako je u pitanju izlazak iz blokade. Takođe, precizan je iz jednog do dva driblinga, a nije zanemarljivo ni da ume da uzme pokušaje iz koraka u nazad ili stranu. Prosečno po meču uzima oko 3,5 šuteva van linije za tri poena, dok je procenat uspešnosti približno 35 odsto.
Nije ograničen samo na šut, naprotiv, odlično čita klouz-aut i napada driblingom, posebno kada je napoziciji pet. Možemo reći da u odnosu na veličinu tela ima brz prvi korak kojim se lako odvaja od odbrane, odakle dalje bira najbolje rešenje. Prva opcija je gotovo uvek šut sa poludistance nakon jednog do dva driblinga, dok u drugom slučaju napada prodorom. Iako podjednako dobro napada u obe strane, možemo reći da većinom insistira da na obruču završi desnom rukom. Bez obzira da li je to flouter, šut iz koraka, polaganje ili zakucavanje levu ruku koristi samo kada je desna potpuno zatvorena.
U igri dva na dva učestvuje na dva načina kao bloker i igrač od pika. Daleko je korisniji kada postavlja blok, pošto se podjednako dobro otvara u širinu i kratak rol. Iz popa je veoma raznovrstan, kako zbog šuta i prodora kojima pokušava da kazni svako kašnjenje odbrane, tako i zbog dobrog pregleda igre sa visokog posta. Bez obzira što mu je prošla sezona najbolja po broju uspešnih dodavanja sa “svega” dva po meču, izuzetno čita igru i traži saigrače u najbojim pozicijama. Iz kratkih otvaranja je spektar mogućnosti gotovo neograničen, a najviše ga izdvaja brzina razmišljanja u tim situacijama. Odaje utisak da njegova košarkaška inteligencija najviše dolazi do izražaja upravo iz šort rola, gde je u stanju da dodavanjem pronađe saigrača u bilo kojoj poziciji, ali i da sam napadne odbranu na sve načine. Nasuprot kratkim, otvaranja do obruča nisu njegova konfor zona, što zbog nedostatka vertikalnog spejsinga, što zbog manjka samog atleticizma. Ukoliko se nalazi od igre dva na dva, pretnja je “samo” u šutu, dok katovi nisu deo njegove redovne rutine, ali ume da pobegne sporijim čuvarima.
Najupečatljiviji nedostatak u ofanzivnom arsenalu je svakako igra na niskom postu, odakle napada samo fizički slabije igrače od sebe. Bez obzira na idealan sajz tela, rad nogu nije odgovarajuć i samim tim napada ili preuzimanja ili lažne četvorke. Klasične unutrašnje igrače sa tih pozicija napada licem, odnosno prodorom i ređe šutem. Nećemo ga viđati kako sa mnogo driblinga pokušava da stvori poziciju, ali hoćemo da se odlično pozicionira bez lopte, posebno protiv bekova koje dobro vezuje telom i sprečava ponovni svič.
Na ofanzivnom skoku je konstantno aktivan, što najbolje govori podatak da je na 1,5 uhvacenih lopti u napadu za manje od dvadeset minuta po meču.
Igra na nepostavljenu odbranu je kao i svim igračima koje bira Željko Obradović jača strana, a istu najbolje koristi kao šuter i razigravač. Posle skoka odmah diže glavu i traži pas preko celog terena u stilu Nikole Jokića i Kevina Lava, dok je zbog izmenjenih pravila ACB ligi na izvođenju lopte radio istu stvar. Ne treba očekivati da tranziciju vuče driblingom, već da odmah nakon skoka podeli loptu i drži širinu napada odakle traži šut ili prodor.
Defanzivno je poprilično napredovao u poslednjih par sezona, ali i dalje ima pojedine slabe tačke. Dovoljno je pokretan da može da odgovori zahtevima stalnog preuzimanja, ali i dovoljno snažan da čuva unutrašnje igrače. Najbolje se snalazi sa krilima i centrima koje može da sačuva i na visokom i na niskom postu. Najveći napredak se video u polufinalnoj seriji sa Realom gde se odlično nosio sa moćnom centarskom linijom Madriđana i pokazao da je spreman za nivo iznad.
Problem može da nastane u odbrani dva na dva, posebno u iskakanju gde ume da zakasni u vraćanju na svog igrača i ostane na “ničijoj zemlji”. Sam momenat u kome sa odbrane na beku treba da se vrati na visokog igrača ume da bude problematičan, ali dobrim defanzivnim rotacijama cele ekipe mu se pruža mogućnost da sakrije taj nedostatak.
Na strani pomoći je izuzetno tačan, što je bilo posebno vidljivo u sistemu Unikahe. Ne možemo ga nazvati atletom, ali se poprilično dobro postavlja u blizini koša i štiti reket, kako iz prvog, tako i iz drugog plana. Na defanzivnom skoku je kao i na ofanzivnom poprilično stabilan i oslanja se na odličnu tehniku građenja, a ne na sam vertikalni skok.
Već prvim potpisom je postalo jasno da će Željko Obradović raspolagati sa veoma mobilnom i raznovrsnom centarskom linijom. Dilan Osetkovski možda neće biti statistički lider Partizana, ali će sigurno biti prekopotreban šraf u borbi za trofeje.
