Penjarojin recept za istoriju: In Carlik we trust!

Kad je Đoan Penjaroja krajem prošle kalendarske godine stigao u Partizan, dočekao ga je posao koji bi mnogi radije zaobišli.

Kako je i sam kasnije pričao, zatekao je nezdravu atmosferu i ekipu koja je delovala ravnodušno čak i prema obavezama koje se podrazumevaju – trudu i zalaganju. Povrh svega, nije mogao da računa na najboljeg igrača, povređenog Karlika Džonsa. Debi protiv Makabija samo je ogolio razmere problema: poraz 87:112 u Beogradskoj areni i potvrda da Španca čeka vraški težak posao.

NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!

Gubili su crno-beli meč za mečom, sve do Minhena. Najpre su protiv Bajerna prekinuli niz poraza, izvukavši pobedu u tesnoj završnici – 67:63. Onda su na istom mestu napravili čudo protiv Hapoela iz Tel Aviva: vratili se iz minusa od 27 poena i slavili posle produžetka 104:101.

Prodisao je Partizan posle ta dva trijumfa i počeo da dobija obrise tima koji može da bude konkurentan na najvećoj pozornici. Za veći rezultat u Evroligi već je bilo kasno, ali Penjaroja nije odustajao od svojih zahteva i principa. Parni valjak polako je postajao protivnik kojeg niko nije rado video na drugoj strani terena.

A onda se, posle neuspeha na Kupu Radivoj Korać, vratio i Karlik Džons. Već protiv Fenerbahčea je pokazao da je spreman da povede Penjarojin tim. Domaćin se u Istanbulu ipak izvukao, ali Partizan je dobio ono što mu je mesecima nedostajalo – lidera na terenu.

Usledio je niz koji je španskog trenera upisao u istorijske knjige slavnog beogradskog kluba. Padali su Virtus, Dubai, Pariz, Asvel i Valensija, a potom i Crvena zvezda u večitom derbiju. Šest vezanih pobeda u Evroligi – podvig koji pre Penjaroje niko za kormilom Parnog valjka nije ostvario.

Stigao je Španac potom i do finala ABA lige, ali se stekao utisak da njegovom timu ponestaje goriva. Dubai je pokazao i glad i spremnost da osvoji prvu titulu, pa je na kraju do nje i došao. Partizanov napor posle Kupa ostao je bez krune, ali bilo je jasno da je bivši trener Barselone zaslužio priliku da preko leta sastavi tim po svom ukusu i u Humskoj počne sezonu od prvog dana.

Crno-beli su tokom leta korigovali brojne probleme u sastavu, a sve planove podredili Džonsu kao neprikosnovenom lideru. Prvi potez povukli su još pre završetka sezone – produžili su mu ugovor. Jasan signal u čijim će rukama biti ključevi ekipe.

Potom je usledilo ozbiljno preslaganje. Otišli su i neki od stubova tima, poput Isaka Bonge, a Penjaroja je krenuo da kroji sastav prema svojim zamislima. Stiglo je osam novajlija, pripremama je priključen i Bandža Si, koji je usled povreda, mimo prvobitnih očekivanja, dobio i ugovor. Za razliku od prethodne sezone, Partizan je sada imao veliki broj opcija na mestu organizatora igre i stabilnu rotaciju na poziciji pet. Lekcija naučena, reklo bi se.

Sastavljen je tim bez preterano bombastičnih pojačanja. Dugo se čekalo da crno-beli počnu da potpisuju novajlije, ali iz ove perspektive deluje da je stručni štab pažljivo i strpljivo birao. Tražio je delove koji će se uklopiti u Penjarojin mozaik. Sudeći po početku sezone, čini se da nijedan ne štrči.

Posle novog trijumfa nad Bajernom u Minhenu ponovo su morale da se otvore istorijske knjige: Partizan je prvi put evroligašku sezonu počeo sa tri pobede iz isto toliko kola.

Ipak, koliko i rezultat, utisak ostavlja način na koji je do njega stigao. Sva tri meča praktično je rešio u poslednjoj četvrtini. Bio je strpljiv, verovao u plan i držao se principa. Nije gubio glavu ni kada je Pariz otvorio utakmicu serijom 10:0, ni kada je Bajern krajem treće deonice u SAP Gardenu vodio 65:52. A Penjaroja je u sva tri susreta uspevao da od Karlika dobije najbolje kad je bilo najpotrebnije.

Na premijeri je Džons odvojio Partizan od Olimpije u četvrtoj deonici, protiv Pariza ubacio šest poena u ključnom naletu, a onda posle tri tihe četvrtine eksplodirao u poslednjoj u Minhenu. Sa 12 poena režirao je preokret i, ispostaviće se, pobedu.

Možda je crno-bele pogledala i sreća, ali su je i zaslužili. U poslednjem napadu Bajerna sprečili su Endija Obsta da dođe do lopte, pa je Dvejn Vašington morao da traži put do koša preko Kevarijusa Hejsa. Ispostavilo se – nemoguća misija.

Penjarojin plan tako je upalio u sva tri susreta na početku sezone. Dok većina ekipa još traži ritam i raspodeljuje uloge, Partizan uspeva da se uigrava u hodu i usput skuplja pobede. Crno-beli motor već zvuči kao da je dobro podmazan.

Da pritom ne radi samo jedan cilindar, potvrđuje i podatak da su se protiv Olimpije i Bajerna u strelce upisali svi igrači koji su izlazili na teren – njih 11 na premijeri, odnosno 12 u Minhenu. Partizan uz to ima najbolji prosek asistencija u Evroligi (22,7) i predvodi takmičenje sa čak 13 ukradenih lopti po utakmici!

Kad se podvuče crta, Penjaroja drži konce u svojim rukama, Karlik povlači kad se lomi, ali posao na kraju nosi čitava ekipa.

U Minhenu su Džonsu bile potrebne tri četvrtine da proradi, a Partizan je do tada morao da pronađe način da ga sačeka. Tu se vidi koliko znači što Španac sada ima više opcija i što doprinos stiže sa svih strana. Karlik jeste prva adresa u napadu, ali ne mora baš svaki problem da završi u njegovim rukama.

Pokazali su Penjaroja i Džons da zajedno mogu da pokrenu Partizan. Prošle sezone uhvatili su zalet kada je mnogo toga već bilo propušteno, a sada od početka imaju priliku da vide dokle mogu.

Španac je sastavio tim po svom ukusu, Karlik dobio podršku koja mu je potrebna, a crno-beli utefterili tri pobede. Posle najboljeg starta u klupskoj istoriji, sasvim je prirodno da porastu i očekivanja – da ovaj tandem sledeći put otvori istorijske knjige zbog nečeg većeg od pobedničkog niza.

Bonus video: