Zvezda je san. Vrh o kojem klinci maštaju dok igraju na terenu iza zgrade. Nije slučajno rečenica Nemanje Vidića postala deo crveno-belog užbenika. Za njega je veliki Mančester Junajted bio profesionalizam, posao, ambicija… Zvezda je bila nešto drugo – nešto zbog čega kao dete ne možeš da zaspiš, jer sanjaš kako ćeš dati gol u derbiju, trojku uz zvuk sirene u punom Pioniru. Jedan od klinaca koji je samo o tome razmišljao dok je odrastao bio je Uroš Plavšić.
Bežao je sa treninga kako bi sa svojom ekipom odlazio na Sever i pevao pesme koje bude emocije koje nemaju previše utemeljenja u zdravom razumu. Zato je dolazak na Mali Kalemegdan bio dodir Olimpa. Više ništa nije bilo važno – stigao je u svoju kuću. Ali, osim što je ljubav postala stvarnost, istovremeno je stigao talas surovog profesionalizima i ubrzo je san ispario, barem na neko vreme. Posle upoznavanja s čarima košarke kao posla i lekovitog iskustva u turskom Bešiktašu, vratio se na Mali Kalemegdan, dok u pozadini idu taktovi pesme Beti Đorđević… Počnimo ljubav ispočetka!
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Znate kako kažu – kod kuće je uvek najbolje. Drago mi je da sam se vratio. To je bio glavni cilj kada sam odlazio. Mislim da sam imao dobru sezonu u Bešiktašu i pre svega stekao ozbiljno iskustvo. Na neki način sam naučio i sam sebi pokazao šta je profesionalna košarka, odnosno biznis strana našeg posla. Zaista je lepo iskustvo bilo igrati u Turskoj, ali mi je mnogo drago što sam se vratio”, rekao je Plavšić za Meridian sport.
Pre devet meseci je stigla vest, da će dres Zvezde zameniti za dres Bešiktaša. Iako nije bilo lako da prihvati da posle manje od pola sezone napušta voljeni klub, ispostavilo se da je napravio pravi korak u svojoj karijeri.
“Bilo mi je teško kada sam odlazio, ali odluka je bila najbolja za mene u tom trenutku. Drago mi je da su se ljudi iz kluba i moj agent složili sa time. Svi smo bili na istim talasnim tužinama i zajedno smo povukli potez. To je meni mnogo značilo, ali povratak ovde je nešto najlepše za mene i nešto čemu sam težio sve vreme“.
Plavšić je priznao da je grešio u prvom mandatu, da je sama činjenica što je postao deo Zvezde izazvala previše emocija.
“Minuti se moraju zaraditi kroz trening, pogotovo meni kao mlađem igraču u tom profesionalnom svetu. Moram da se izborim kroz rad i ABA ligu za Evroligu i veće mečeve. Mislim da je moj pristup sada potupno drugačiji u odnosu na prošlu sezonu. Dolazak iz Mege u Zvezdu je u tom trenutku bio krov sveta. Nije postojalo ništa veće, ništa bitnije… Zato me je ceo taj emotivni momenat malo progutao. Previše sam emotivno ušao u sve, znajući da igram za klub za koji od malena navijam. Naravno, te emocije nikada se neće promeniti, sada su još veće, ali mislim da sam našao način da ih kontrolišem i prebacim u pozitivnije stvari nego prošle godine”.
Zvezda je uvek Zvezda, ali ekipa Zvezde iz prošle nema previše dodirnih tačaka sa Zvezdom iz ove sezone. Prvo i osnovno – kapiten više nije isti.
“Mnogo mi je čudno što Branko više nije deo tima. Ceo moj život, od kada pratim košarku, kapiten Zvezde je Branko Lazić. Tako da je neobično, ali ulogu je preuzelo Zvezdino dete, izuzetno kvalitetan čovek, tako da ne sumnjam da će Ogi izneti to na pravi način”.
Novi Uroš je stigao, a Zvezda je krenula u novu priču.
“Osvežen je tim i stigao je veliki broj kvalitetnih igrača. Potrebno je da da što bolje iskoristimo treninge i da se konektujemo, kako u napadu, tako i u odbrani, da naučimo navike jedni drugih kako bi bili što bolji na terenu. Mislim da će biti veoma zanimljivo – pogotovo jer imamo veliki broj novih karaktera u timu, iskusnih igrača, NBA iskustva… Svima staviti do znanja šta je glavni i konačni cilj, pa polako… Korak po korak i videćemo kako će biti”.
Kao neko koji živi za crveno-bele boje, pred sobom ima zadatak da momcima koji su došli sa strane objasni veličinu kluba.
“Trudim se da im prenesem značaj Crvene zvezde za nas kao domaće igrače, za naše navijače… Koliko su ljudi vezani za ovaj klub, koliko nam znači i koliko ga volimo. Ali, mislim da će im sve biti jasno posle prve utakmice na domaćem terenu i kada budu videli pune tribine, i navijanje, koje je neuporedivo najbolje na svetu. Potrebno je da dožive publiku, pa ćemo tek onda malo više da pričamo. Polako shvataju, jer iako nisu odigrali nijednu zvaničnu utakmicu, već dobijaju poruke, ljudi prilaze na ulicama… Uveren sam da će brzo shvatiti ozbiljnost i odgovornost koju nosi Zvezdin dres”.
Dok je bio u Bešiktašu imao je priliku da sarađuje sa Dušanom Alimpijevićem, koji je ostavio snažan utisak na Uroša.
“Mnogo mi je značilo što sam u svom prvom profesionalnom inostranom angažmanu imao priliku da radim sa srpskim trenerom. Saradnja sa Duletom je bila veoma dobra i značilo mi je što sam imao čoveka pored sebe koji priča srpski jezik, koji može da mi bolje objasni određene situacije, da mi stavi do znanja šta se očekuje od mene, kakvu ulogu zahteva… Bilo je zaista veoma dobro. Ne mogu a da ne pomenem i Marka Sekulića, kondicionog trenera koji zaslužuje mnogo kredita od mene. On je neko ko se ne pojavljuje na TV-u, ko je u drugom planu, a ima velike zasluge. Raditi sa njim je bilo zadovoljstvo i on mi je mnogo pomogao kao i Alimpijević”.
Već neko vreme u javnosti figurira ime Dušana Alimpijevića kao potencijalnog selektora reprezentacije Srbije. Da li će postati ili ne, nije bila tema ove priče, već sama ideja.
“Mogu da ga zamislim u ulozi selektora. Dušan je izuzetno kvalitetan trener i mislim da može da iznese tu ulogu veoma dobro. Videćemo šta će biti… To naravno nije na meni. Ja mu pre svega želim sve najbolje u Bešiktašu. Ispratio sam da su napravili sjajnu ekipu za Evrokup i verujem da mogu mnogo da urade. Generalno, Alimpijevića u Turskoj obožavaju. Radi sjajan posao i želim mu sve najbolje“, zaključio je Uroš Plavšić za Meridian sport.
Bonus video:
