Mi smo ta ekipa, što se kapira u pokretu...

Pločnici Granade su goreli tog leta 2014. godine. Džaba Sijera Nevada, džaba drvoredi oko Alhambre – nije bilo spasa. Samo su pomorandže uživale u vrelini sunca i tih intenzivnih 40-ak stepeni.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova

Vrućina je uticala i na „dvanaestoricu žigosanih“. Momci koje je Aleksandar Đorđević odabrao za Svetsko prvenstvo, prvo takmičenje od kada je preuzeo reprezentaciju Srbije, nisu pronalazili dobar ritam. Izgubili su od svih boljih timova (Francuska, Španija, Brazil) a pobedili Iran i Egipat za plasman u eliminacionu fazu. Za meč protiv savršene Grčke.

Motivaciona pesma tih dana, koja je pratila Orlove na Mundobasketu u Španiji, bila je „Mi smo ta ekipa“. Beogradski sindikat se čuo svaki put kada bi ova ekipa istrčala na parket, na zagrevanje.

Sa tom pesmom i malim šansama za uspeh, Srbija je krenula put Madrida, na osminu finala. Ali…

Miloš Teodosić, Marko Simonović, Stefan Jović, Bogdan Bogdanović, Nemanja Bjelica, Stefan Marković, Nikola Kalinić, Stefan Birčević, Nenad Krstić, Miroslav Raduljica, Raško Katić, Vladimir Štimac.

Ovih 12 momaka, u tom meču protiv Grčke – gde je Kalinić zakucao Burusisa za sve špice, a Bjelica potom ušao u sukob sa istim centrom tokom davanja izjava – postali su ta ekipa. Ta ekipa „što se kapira u pokretu… matira u potezu… dogovor u pogledu…“

Grčka je samlevena, Brazil još gore, a onda je Francuska stradala u polufinalu. Srbija je došla do prve svetske medalje još od Indijanapolisa. I to je postalo navika. Sledeće godine je udarena pauze zbog nesrećnog poraza u polufinalu Evrobasketa, ali su se Orlovi vratili na podijum na Olimpijskim igrama u Riju 2016, pa EP u Istanbulu 2017…

Iako su mnogi od ovih momaka prošli kroz reprezentaciju i kod Dušana Ivkovića, postali su oslonac generacije koju vodi Saša Đorđević. Promene su se dešavale svakog leta, ali se znalo da će prve pozive dobijati velika većina iz Španije.

Sada, nepunih 11 godina kasnije, ostala su samo petorica na terenu. Miloš Teodosić i Nikola Kalinić u Crvenoj zvezdi, Stefan Jović u Valensiji, Bogdan Bogdanović kao as Klipersa i Miroslav Raduljica – trenutno bez kluba. Donedavno je na spisku aktivnih bio i Stefan Birčević, ali je njegovim povlačenjem, tas na kojem piše „penzija“ postao teži.

„To je poenta ekipe, svi nas znaju po tome, svi da pamte šampione, šampione milione, koji ostavljaju srce, dok u borni ne izgore“…

Iako su se pesme (i žanr) tokom zagrevanja Srbije promenile, ove navike se prenose s kolena na koleno. Zbog čega se, sada Pešićeva Srbija, dočekuje na istom Balkonu. A iz daljine im, ponosni, aplaudiraju oni koji su nekada davno, na vrelini Granade, započeli svoju priču.

“Sunce koje prži k’o da kaže da izdržim…”

Bonus video: