(Od izveštača Meridian sporta iz Abu Dabija)
Abu Dabi je, makar na nekih nedelju dana, postao košarkaški centar, čini se, čitavog sveta. Jer, Fajnal-for Evrolige u Etihad Areni privukao je veliku pažnju sa svih meridijana, okupio brojne sadašnje i bivše košarkaške asove – a među njima i bivšeg francuskog reprezentativca, Alija Traorea.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Okačio je patike o klin pre tri godine, ali je u glavni grad UAE došao u novoj ulozi – kao novinar Skweek-a. Nakratko je ponovo osetio teren, kada je u revijalnoj i tradicionalnoj utakmici medija vodio tim koji je sa klupe trenirao Svetislav Pešić – do pobede.
“Trener Pešić je bio ozbiljan povodom te utakmice. Imali smo akcije, igrali smo zonu. Učio nas je košarci. Bio je veliki pritisak, ali smo pobedili – i to je bilo jako važno“, rekao je nasmejani Traore u razgovoru za Meridian sport.
Aktivno je igrao košarku od 2001. do 2022. godine, prošao kroz veliki broj klubova, te ima zaista ogromno iskustvo iza sebe. Nakon što je okačio patike posvetio se novom, novinarskom pozivu.
“Obožavam to, stvarno. Nemaš pritisak. Dođeš na utakmicu, pričaš, komentarišeš na TV-u, i ako se pobedi ili izgubi – nije tvoj problem. Drugačije je, znaš… Ali, nekad mi to fali. Gledam utakmicu i uhvati me ono: ‘Jao, voleo bih da sam sad na terenu.’ Tako da su osećanja pomešana.”
Sada ima i veće razumevanje za medije, kada je video kako i ta strana izgleda, nakon više od decenije saradnje sa novinarima iz ugla profesionalnog košarkaša na visokom nivou.
“Sada razumem više, jer kad sam bio igrač, zavisilo je od raspoloženja – ako sam bio dobro raspoložen, hteo sam da pričam s novinarima, ako nisam – nisam hteo ništa. Sad vidim da novinari samo rade svoj posao, pokušavaju da naprave priču. I shvatam kako se oni osećaju kad ih neko izbegava – nije to baš lepo. Kad si s druge strane, sve vidiš jasnije.”
Otkrio je dobro raspoloženi Ali, koji je rodom iz Obale Slonovače, u razgovoru za naš portal i da oseća duboku povezanost sa srpskom košarkom.
“Ja sam bio više Srbin nego Francuz. Kad sam bio u Asvelu, trener, dobro, nije bio Srbin, ali je bio Boša Tanjević. A u timu je bilo Srba, Hrvata… Imao sam tu balkansku kulturu. Nikola Vujčić je igrao tada, a ja sam s njim trenirao sa 16 godina. I bio je jedan trener, zvali smo ga Sadam… Vlado Đurović. Trenirali smo svako jutro. Sećam se i Simona Petrova. I meni je to bilo sjajno. Igrao sam tada Evroligu protiv Partizana, i Boša me samo odveo do jednog srpskog trenera da treniram individualno. Radio sam i sa Lukom Bogdanovićem. Ne znam, meni je to bilo fenomenalno. To je moja košarka.”
Malo je nedostajalo i da zaigra u Srbiji. Vrlo malo…
“Bio sam nadomak Zvezde“, ističe Tarore i nastavlja:
“Posle Lokomotive, bio sam povređen, otišao sam u Zvezdu, potpisao ugovor, ali koleno nije bilo spremno.”
To je iskoristio Saša Obradović, u tom trenutku, 2013. godine, šef struke berlinske Albe.
“Bio je pametan – imao je svoje ljude u Zvezdi, pitao ih je kakav sam. Doveo me je i s Ducijem Markovićem, njegovim kondicionim trenerom, radio sam mesec dana. Čoveče, plakao sam kao kiša – ubijao me, ali me je vratio u formu. I onda sam igrao Evroligu s Albom.”
Krivo mu je što nije navukao crveno-beli dres iz više razloga.
“Da, žao mi je zbog toga. Košarka u Srbiji je ogromna stvar. Gledao sam te navijače, pisali su mi, imali su velika očekivanja. I ja sam stvarno želeo da igram za Zvezdu, i razočarao sam se što nisam uspeo. A zanimljivo je, u Partizanu su tada igrali Francuzi, Leo Vesterman i Žofri Lovernj. I Boris Dalo. Svi moji prijatelji. A kad sam im rekao da idem u Zvezdu – rekli su mi “Ne pričamo više s tobom.” Ja sam rekao – “Tako treba! Idemo!” Ali nažalost – nije se desilo.”
Svestan je koliko su srpski klubovi bitni za Evroligu i evropsku košarku.
“Izuzetno su važni, zaista. Imaš 20.000 ljudi u hali, svaki put puna, veliko rivalstvo – to je ono što Evroliga mora da ima. Evroligi treba priča. A ova rivalstva su velika priča. Navijači, pune hale na svakoj utakmici,. Prema mom mišljenju – Partizan i Zvezda treba da budu suvlasnici Evrolige. Zbog baze navijača, zbog istorije, zbog svega. Jednostavno, volim srpsku košarku.”
Francuska poslednjih godina proizvodi ogroman broj igrača za najviši nivou, počevši od NBA, pa do Evrolige… Dva od poslednja tri prva pika na Draftu bili su Francuzi. Traore veruje da i srpska košarka ima zasluge za to.
“U moje vreme, srpska košarka je bila kao model – uvek mladi igrači igraju, pa onda veliki igrači, velika imena. I mislim da smo mi to malo i kopirali. Jer sada vidim da federacija ulaže puno u mlade, već od devet godina, čak i osam. Prepoznaju potencijal i odmah ih uvode u sistem. Uvek smo imali talenat, ali treneri nam nisu bili dovoljno dobri. Sada imamo bolje trenere. Učimo od srpskih trenera, naravno. I zato sada imamo toliko novih talenata – i to i same Francuze čudi: “Šta se dešava? Otkud toliko talenata?” Ali mi učimo decu košarci od najranijeg uzrasta. Moja ćerka, recimo, ima devet godina i već trenira s federacijom.“
Najveće čudo koje je Francuska iznedrila poslednjih godina svakako je Viktor Vembanjama, koji izrasta u jednog od najboljih centara NBA. Najbolji je ipak – Nikola Jokić.
“Ma čovek je kao kompjuter na terenu, neverovatno. Koliko je spretan, kako razume igru. Daj mu loptu, udvoje ga, ne udvoje ga – opet poeni. Ljudi kažu da nije zabavan za gledanje, ali meni jeste. Ja uživam dok ga gledam. Ogroman sam fan Jokića“, sa oduševljenjem u glasu pričao je Traore.
Zbog svega, veruje da bi zlato na predstojećem Evrobasketu moglo da završi u rukama srpskih ili francuskih reprezentativaca.
“Za Evrobasket – mislim da je Francuska jedna od ekipa koje mogu da ga osvoje. Naravno, i Srbija. Za Španiju nisam siguran, ali veliki favoriti su Francuska i Srbija – sve zavisi i od toga da li će Jokić igrati. Uživaću da gledam Srbiju. Gledao sam ih prošlog leta na Olimpijskim igrama, i bio sam na pripremnoj utakmici u Lionu, video sam Jokića uživo. Poslednji put sam ga gledao u Megi – bio je klinac. Sad ga vidiš, čovek je zver. Ogroman, jak. I video sam ga kako igra protiv Vembanjame – uživanje.”
Jokića i drugove je gledao i u Parizu prošlog leta. Navijao da sruše Amerikance, kao verovatno i apsolutna većina ljubitelja košarke van granica SAD.
“Volim da gledam Srbiju. I stvarno sam verovao da ćete pobediti Ameriku. Naravno da sam navijao za Srbiju. Ali pošto ste vi izgubili – sad je red na nas da ih pobedimo. Sledeći put u Los Anđelesu – mi pobeđujemo SAD!”
Naravno, razlog Alijevog dolaska u Abu Dabi je Fajnal-for, a njegov bivši tim je stigao do finala. Traore je dres Monaka nosio 2018. godine.
“Biće gusto, vrlo izjednačeno. Imaju bekove koji mogu da pariraju Fenerovim. Sve zavisi od toga da li mogu da ponove ono što su uradili protiv Olimpijakosa – da ih nateraju da igraju jedan na jedan. Jer Fener igra mnogo na prodor, pa dodavanje, pa kretanje lopte – a Monako je dobar u ometanju toga. Ako ih nateraju na igru jedan na jedan, imaju šansu.“
Jedan francuski tim je posle više od tri decenije u borbi za trofej Evrolige.
“Ogroman uspeh za nas, stvarno. Istorijska stvar. Ali ono što mi se dopada kod Monaka je to što nisu ništa slavili. Kao – OK, pobedili smo jednu utakmicu, ali hoćemo da budemo šampioni, kao Limož ’93. To mi se sviđa. I ne dolaze praznih ruku – imaju veliko iskustvo s Fajnal fora pre dve godine. Ja sam bio 100% siguran da će pobediti Olimpijakos. Rekao sam to na TV-u i bio sam u pravu – sada sam srećan. Protiv Fenerbahčea, to će biti druga priča. Tu ne mogu da ti kažem ko će pobediti.”
A pre nego što Monako i Fenerbahče istrče na parket velelepne Etihad Arene, odigraće se još jedan meč – sastaju se veliki rivali grčke košarke Panatinaikos i Olimpijakos – u borbi za treće mesto.
“Ludo je kad pomisliš da su svi očekivali da će oni biti u finalu, a sada ipak igraju u malom finalu. Ali, to je košarka.”
I zaista je tako. Na Fajnal-foru je uvek sve moguće. Evan Furnije se nadao da bi u prvoj sezoni po povratku iz NBA mogao da stavi evropsku krunu na glavu, odigrao je fantastično u polufinalu protiv Monaka, ali nije vredelo. Traoreov zemljak je teško podneo poraz i nije mogao da zadrži emocije posle susreta.
“Furnije je bio sjajan. On je igrač koji igra srcem. Igra za navijače. Bio je odličan. Ali, bio je jedini koji je mogao da igra jedan na jedan. I to je bio problem – igrao je dobro individualno, ali tim nije funkcionisao jer je samo on davao poene. Igra srcem, i baš mi je bilo žao zbog njega.”
Zbog vatrenih pristalica Olimpijakosa je i odlučio da se posle 12 godina vrati na Stari kontinent.
“Mogao je da ostane tamo, ali strastven je. Znaš, mi u Francuskoj gledao i NBA i Evroligu. Video je srpske i grčke navijače, i poželeo je da to oseti. Bio je deset godina u NBA, sedeo na klupi, bez emocija. Hteo je da doživi to“, kazao je Ali Traore, a onda raspalio maštu navijača Crvene zvezde:
“Šteta, možda bi i potpisao za Zvezdu da su ga zvali. Hteo je da igra pred velikim navijačima. I vidi se – igra za njih, želi da ih usreći. Zato mu je poraz teško pao. Znam da su Zvezda i Olimpijakos kao braća.“
Osvrnuo se i na interesantan duel trenera u finalu. Šarunas Jasikevičijus protiv Vasilisa Spanulisa. Svojevremeno saigrači, osvajači MVP nagrada i titula u Evroligi. Još je nisu uzeli kao treneri, mada se mora istaći da je ovo Biliju prvi pokušaj i već je na 40 minuta do velikog cilja.
“Biće to istorijski, ko god da pobedi – jer i kao igrači su osvajali Evroligu, bili MVP-jevi. Ako osvoje i kao treneri – upisali su se u istoriju. I meni se to sviđa. Hoću nova lica među trenerima. Umoran sam od istih, starih imena. Treba nam nova krv – bivši igrači. Da bih ja poštovao trenera, on mora da je bio igrač. I lepo je videti bivše igrače kao velike trenere.”
Istakao je i problem odlazaka u NBA, pošto je jedan perspektivni stručnjak minulog leta napustio evropsku košarku i “preplivao” Atlantik. Tuomas Isalo je prvo bio deo stručnog štaba Memfis Grizlisa, da bi potom bio imenovan i za prvog trenera.
Možda bi uskoro još jedan perspektivni evropski stručnjak mogao njegovim koracima…
“Pametni su, vide potencijal. Znam da i GMovi prate Spanulisa – jako su zainteresovani. Nadam se da će želeti da ostanu u Evropi, ali znaš kako je – NBA je uvek tu. Čak i naši treneri sada odlaze“, zaključio je harizmatični Ali Traore razgovor za Meridian sport u Abu Dabiju.
Bonus video:
