Posle Petruševa - Stroter: Priča o portorikanskoj strasti i snazi porodice neopevanog junaka Denvera

Mikrotalasna je otkucavala vreme, sve dok se ne čuje signal. Lopta je bila teniska, mali koš zakačen na zid. Džulijan protiv Peris… Nije imao šanse.

„Nikada nisam pobedio. Nijednom“, priznao je mlađi brat. „Nisam bio ni blizu.“

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

I svaki put bi plakao kada bi izgubio od sestre. Peris Stroter je u tom trenutku igrala za UNLV, odigrala na ovom prestižnom univerzitetu preko 100 utakmica. Mali Džulijan se trudio, ali nije imao šanse na kuhinjskom terenu.

Imao je devet godina kada mu je majka preminula. Starije sestre su ga uzele pod svoje, iako je otac bio glava porodice. Deda je pratio Rosu Parks i Martina Lutera Kinga, selivši se iz grada u grad, sve dok se nisu nastanili u Las Vegasu.

Međutim, tu iskonsku borbu i grč, razbijaju osmeh i razigranost koju je najmlađi Stroter pokazao u noći između četvrtka i petka, kao iks-faktor Denvera u šestoj utakmici protiv Oklahome Siti. I oni dolaze od majke. Portorikanska strast.

„Cela porodica se skupila. Imali smo osećaj gubitka i jedni druge smo morali da podižemo“, pričao je svojevremeno Stroter o najtežim momentima života.

Džulijan je sada reprezentativac Banditosa, zato što zna koliko bi to značilo njegovoj majci. Ali, sigurno bi bila još ponosnija na ono što je pokazao kada ga je Dejvid Adelman, trener Nagetsa, uveo u igru u finišu treće četvrtini, pri nerešenom rezultatu. Ubacio je osam od deset narednih poena Denvera, poveo ekipu ka pobedi.

Emitovao je sreću koju su upili svi oko njega. Svi su bili nasmejani zbog ovog momka koji je kao 29. pik došao stigao u Denver 2023. godine.

Pre toga je bio vedeta Gonzage. Stigao je među Buldoge baš na leto kada je ekipu napustio Filip Petrušev. Sada as Crvene zvezde i reprezentacije Srbije, 2020. se vratio u Evropu, dok je Stroter ušao u tim Marka Fjua. Uz Džulijana su igrali Džejlen Sags, Endrju Nembhard, Kori Kispert, Dru Tim… Posle se pridružio i Čet Holmgren, momak kojeg je Stroter direktno rastužio u šestoj utakmici polufinala Zapada.

„O ovome sam sanjao kao dečak“, rekao je sa širokim osmehom momak iz Vegasa posle sjajne utakmice i 15 ubačenih poena, što je rekord njegove plej-of karijere.

Kada je pogodio jednu od najvažnijih trojki na meču, nakon asistencije Nikole Jokića koji ga je pronašao u ćošku ispred klupe Nagetsa, svi saigrači su uživali uz njega.

„Ni ne sećam se šta se desilo. Samo sam hteo da podelim emociju sa braćom.“

Stroter je bio spreman za velike trenutke. Bio je deo važnog programa kakav je Gonzaga, sa kojom je išao do finala NCAA u prvoj godini. I posle je igrao velike utakmice, sa još važnijom ulogom. Sve ga je spremilo za utakmicu kakvu je odigrao spasivši njegove Nagetse.

Sve, počevši od kuhinje, teniske loptice i mikrotalasne koja odbrojava…

Bonus video: