Pre više od tri decenije tandem Đorđević – Danilović bio je temelj najvećeg uspeha u istoriji Partizana. Kasnije su, počev od Atine, bez obzira na pripadnost klupskim bojama, sa reprezentacijom doneli mnogo radosti celoj državi.
Čuvene košarkaške familije sada imaju nove izdanke. O Vuku, sinu Predraga Danilovića, talent koji već iza sebe ima uspehe sa kadetskom reprezentacijom, manje-više javnost sve zna. Ili ne baš sve?
Danilović na dvojnu licencu nastupa u IBC-u, članu Druge muške lige Srbije i tu stvorio tandem sa novim Đorđevićem iz poznate košarkaške loze.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Deda Relje Đorđevića je Bratislav, stučnjak koji je prekinuo decenijski post Crvene zvezde i osvojio titulu 1972. godine. O stricu, Aleksandru, ne treba previse trošiti. Sve govori nadimak ‘Sale nacionale’. Otac, Miloš, trenutno se trenerskim pozivom bavi uglavnom leti na kampu ‘Aleksandar Nikolić’.
„Kao mlađi pionir i kadet sam igrao u selekcijama Partizana. Posle kadetskog uzrasta sam se u prvoj juniorskoj godini oprobao u SAD. Treću godinu srednje škole završio sam u Juti, četvrtu takođe u Americi, samo što sam se preselio na Floridu. Po završetku srednje, ovde sam upisao fakultet, došao u IBC gde su mi, iako još nisam osetio seniorsku košarku, dali priliku da igram, na čemu sam im izuzetno zahvalan.” u kratkim crtama se Đorđević predstavio čitaocima Meridian sporta.
Ističe da se maksimalno trudi da šansu iskoristi i pokaže sebe srpskoj košarkaškoj javnosti, koja ga ne poznaje s obzirom na dvogodišnji boravak na drugoj strani Atlantika. A o tandemu Đorević – Danilović ‘Edition 2’ kaže:
„Bili smo zajedno zajedno u mlađim selekcijama Partizana. I tada su nas povezivali po tome šta su učinili moj stric i njegov tata. Slučaj je hteo da sad posle dve-tri godine koliko nismo bili zajedno, igramo u istom klubu u Beogradu. Izuzetno mi je drago što se kroz istoriju ta dva prezimena ponavljaju.”
Da po duhu liči na Sašu potvrdio je Reljin njegov odgovor na pitanje ‘Da li je stric dostižan?’:
„Naravno da jeste”, lakonski je ispalio Đorđević kao iz topa, zatim dodavši: „Šalim se. Trudim se, radim, a ćemo videti gde će karijera da me odnese. Normalno, nije mi cilj da prestignem njega lično, nego da budem svoja najbolja verzija.”
Vuk Danilović, takođe sa simpatijama gleda na to što je u istom timu sa Reljom.
„Drago mi je što je tu u timu sa mnom. Igrali smo u Partizanu i sigurno nas povezuje neka posebna emocija i da se osećamo prijatno kad su zajedno Danilović i Đorđević. Da li ćemo ispuniti očekivanja i dostići najviši nivo? Videćemo, na nama je”, kaže Danilović.
Na opasku da je više puta istakao da će prestići oca nadovezao se:
„Jesam. Daće bog!”
Bonus video:
