Vanja Marinković bira osvajanje Evrolige s Partizanom, jer olimpijsku medalju već ima: Šta je trebalo, da sedimo i gledamo finale?

Vanja Marinković i Čima Moneke su prošle sezone bili sjajan tandem igrača koji je davao Baskoniji energiju na putu ka plej-ofu. Sada su ova dvojica harizmatičnih momaka na različitim stranama. Moneke je ostao u Vitoriji, Marinković otišao da bude prvi među jednakima u njegovom Partizanu.

Prijatelji i bivši saigrači sada su se našli drugim povodom. Čima je odličan sa medijima, krenuo je sa svojim kratkim formama podkasta, a Vanja mu je bio gost. Kapiten crno-belih pričao je o svom putu, ambicijama i, naravno, Olimpijskim igrama. Odnosno, onome što je sledilo posle Igara.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

„Uvek sam želeo da igram Evroligu, ali nisam mogao da znam da ću šest godina uzastopno biti u takmičenju. A posebno nisam mogao da pretpostavim da ću osvojiti srebro na Svetskom prvenstvo i bronzu na Olimpijskim igrama. Ali, kao dete uvek se nadaš“, priča Marinković.

Film se vratio na prvih šest godina u Partizanu, kada je kao maloletan dečak postao standardni prvotimac, uskoro i kapiten.

„Teško je bilo, promenio sam osam trenera i tri predsednika. To je najteži period u istoriji kluba. A ja sam bio tu“, smeje se Vanja. „Ali, to me oblikovalo. Jedan si od najmlađih igrača od koga svi očekuju da bude novi Bogdan Bogdanović. On je otišao, ja sam uskočio i svi su želeli od mene da budem kao Bogdan. Teško je, ali mi je pomoglo za naredni period.“

Zatim je usledio odlazak u Valensiju, potom Baskoniju gde je ponovo menjao trenere – Duška Ivanovića, Đoana Penjaroju, Nevena Spahiju… Sada, deset godina kasnije, ponovo je kapiten Partizana.

„Bio sam najmlađi kapiten u istoriji. Ali, šta sam sa 17 godina mogao da kažem nekome ko ima 32. ’Bori se za loptu!’ Sada je super-lepo biti u mom gradu, u mom klubu, sa porodicom… Uz najboljeg trenera, kao kapiten. Sa sjajnim momcima, odličnim igračima. Izazov je.“

Mitar Bošnjaković – ples između ovacija i „kaznice“, sadašnjosti i snova: Kapiten Partizana i osvajač Evrolige

Koji su ciljevi – timski i lični?

„Timski – plej-of, a posle se nadam i dalje. Takođe, osvajanje ABA lige, što je važno. A od karijere – da osvojim evropsko zlato. To bi bio sjajan paket.“

U reprezentaciji je igrao sa, kako je Moneke rekao, najboljim igračem na svetu. Na pitanje šta Nikolu Jokića čini posebnim, Vanja odgovara:

„Talenat. On je jedinstven. Kada igraš sa njim, pomisliš da bi mogao isto sve da radiš uz njega i u Denveru. Ako mogu u reprezentaciji, zašto ne u NBA“, smeje se Vanja i širi ruke. „Čini sve boljima. Izuzetno naporno radi, sjajan je tip, skroman… Ne možeš da pretpostaviš da je trostruki MVP NBA lige. Neverovatan, neverovatan igrač. Neverovatna inteligencija.“

Ističući da je pažljivo pratio Srbiju, Moneke ističe posebno ceremoniju uz pitanje – koliko si pijan bio?

„Super-pijan“, smeje se Marinković i pravda: „Ali, igrali smo u 11 protiv Nemačke za bronzu. A finale je u 21,30. Šta da radiš kada si osvojio medalju, dobio poslednju utakmicu? Da gledam finale? Naravno, nama su bile porodice i prijatelji tamo. Zapravo, moja žena je bila jedan od organizatora proslave. Našli su srpskog pevača koji živi u Parizu, čak i u tom kraju. Pili smo od 14 do 22,30. Volim ja da popijem, ali non-stop… Video si ceremoniju. Mašem tamo svima. Onda sam ugledao Omara Sija, glumca! Pazi, sede Toni Parker, Tijeri Anri i on, a mi svi odemo samo kod Sija!“

Srpska veza u tom timu je jaka.

„Kao porodica smo“, uozbiljio se Vanja. „Svi smo sličnih godina. Tri leta smo zajedno, uvek razgovaramo tokom godine, imamo video-pozive. Uvek smo na vezi. To je jedan od ključeva zašto igramo dobro. Naravno, imamo Bogija, Jokića, Milutinova, Micića…što je dobra grupa igrača, ali pre svega grupa sjajnih momaka.“

Za kraj, u nizu pitanja da odabere jedno od dva, našlo se i nepristojno – olimpijsko zlato ili Evroliga s Partizanom?

„Evroliga. Jer već imam olimpijsku medalju“, ponosno se nasmejao Vanja.

Bonus video: