Postoje dve „škole“ shvatanja pojma – fakultativni trening.
Prva: nije obavezno, svako ko dođe, dobrodošao je.
Drugi: možete da ne dođete – ali ne daj bože da ne dođete.
Ovaj drugi princip bio je praktikovan u vreme kada je Vladimir Lučić bio klinac u Partizanu. To što sada ima pehare namenjene članu idealnih petorki Evrolige, ima medalje, titule i što je kapiten velikog Bajerna u 35. godini života… To ne utiče na disciplinovanog vojnika.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
„Znam ja dobro šta mi je činiti kada kažu da je fakultativan“, javlja se na poziv Meridian sporta dok putuje ka dvorani.
Ni ti fakultativni treninzi nisu što su nekad bili – provociramo sjajnog krilnog igrača kada se javio ubrzo, samo 80 minuta kasnije.
„Malo teretana, to je to“.
Svakako je imao dovoljno snage, pošto Oldenburg u ponedeljak uveče nije bio toliko zahtevan protivnik. Pablo Laso je dobio priliku da odmori nosioce, a među njima i onog kojem je odmor najpotrebniji.
„Kada se dolazi iz duple sedmice u Evroligi, širom Evrope se dešavaju velika iznenađenja u domaćim prvenstvima. Ključ je što bolje energetski izaći na teren protiv ekipa koje možda nisu evroligaški nivo, ali su potencijalni problem. Nama se to dešavalo godinama, ali ne i juče. I to je dalo šansu Pablu da svi imaju normalnu minutažu“, priča kapiten Bajerna, tima koji ima isti broj poraza kao prvoplasirani tim Bundeslige.
I ne samo kapiten, već i igrač čiji se povratak od povrede dugo čekao.
„Posle pauze sam polako ušao u ritam, gde sam u duploj nedelji igrao čak po 30 minuta. Dobro je da sam protiv Oldenburga bio manje na terenu, jer sledi nam i mnogo važan Kup…“
Koliko su se samo puta vraćali zahvaljujući navijačima
Pre Kupa, međutim, slede još neke utakmice. Protiv Partizana je prva.
Specijalna za Lučića iz više uglova. Ne samo da igra protiv kluba u kojem je stasao u jedno od najuzbudljivijih krila Evrope i gde je nosio kapitensku traku kao 24-godišnjak, već je to prvi put da će izaći pred navijače crno-belih od kada je otišao iz kluba, sa podignutim peharima 2013.
„Gostovanje Partizanu je jedno og najtežih, ako ne i najteže u Evropi. Posle poraza u derbiju, desila su im se dva neuspeha u duplom kolu Evrolige, a na kraju i iznenađenja od Splita. Ali, to je ekipa okružena navijačima koji su uvek dobro znali da prepoznaju kada je podrška najpotrebnija. Gledao sam pet-šest utakmica ove sezone u kojima se Partizan vraćao zahvaljujući neverovatnoj energiji koja je dolazila sa tribina i posle ogromnih minusa dolazio do pobeda. Posle poraza od Splita, sve će samo biti dodatno teško za nas. Svestan sam i ja, kao i svi u klubu, da nije najzahvalniji trenutak da se ide Partizanu na noge. Mada, i oni se bore sa određenim problemima.“
Određeni problem je eufemizam za ono što se dešavalo protiv Splita, tima koji vodi Slaven Rimac, doskorašnji trener u stručnom štabu Bajerna. Lučić dobro zna hrvatskog stručnjaka, ali nije mogao mnogo da priča o utakmici jer je nije gledao. Poklapala se sa Bajernovim duelom sa Oldenburgom.
„Bio sam deo te sredine i dobro znam da je derbi najvažnija utakmica u sezoni. Uvek menja tok. A Partizan je posle tog poraza od Zvezde ušao u tešku duplu nedelju, izgubio na gostovanjima i ekipa očigledno nije bila spremna da reaguje. Posebno bez nekih igrača koji su odmarali, što nesvesno dodatno opusti ekipu. Split je došao maksimalno rasterećeno, počeo dobro, poveo velikom razlikom, Partizanu je stao šut. Tipičan poraz posle duple nedelje, kada se nema pravi stav za utakmice koje su na papiru uvek obavezne da se dobiju.“
Naša javnost ne zna za sredinu
Lučićevi naslednici u crno-belom su za izdanje protiv Splita čuli i zvižduke. Prvi put. Ovaj 34-godišnji momak iz naselja Braće Jerković ne zna da li je bilo takvih momenata kada je bio deo Partizana, ali razume situaciju.
„Nisam to ispratio. Mi smo punili Pionir, samo sam neke delove Top 16 faze igrao u Areni. Mnogo je to ljudi koji imaju ogromna očekivanja, posebno sa povećanim budžetom, sa najboljim, ili jednim od najboljih trenera Evrope. Bili su na korak od fajnal-fora, samim tim je lestvica podignuta. A i naša javnost je poznata po tome da ne ume da se ponaša u sportskim neuspesima, niti da ostane mirna u uspesima. Ili su navijači previše raspoloženi, ili su krajnje negativni. Nema sredine, čak ni u podršci klubu. Normalno je za ovaj deo sezone da se iskaže neko nezadovoljstvo. Ali…
Ali…
„Ubeđen sam da će u četvrtak podrška biti i najveća do sada! Partizan ima kvalitet, a ima i navijače koji umeju da prepoznaju trenutak. To nema mnogo klubova u Evropi. Mada, ako ne bude išlo, možda osete i pritisak. Tu je naša šansa.“
Pobediti Partizan u Areni je trofej za svaki tim
Lučić ne čita šta piše po medijima. Već dugo mu se tu ništa ne sviđa. Ali, gleda sport. Gleda i šta radi Partizan ove sezone u odnosu na prethodnu.
„Ranije su počeli da igraju mnogo dobro. Sećam se da sam komentarisao utakmicu sa Žalgirisom u Kaunasu, kada su stvarno izgledali izvanredno. Imali su nekoliko dominantnih kola Evrolige, ali onda dođe do povrede Pantera, nešto se promeni i… Ekipe doživljavaju pobede protiv Partizana kao trofej. Za svaki tim i za svakog igrača, dolazak u Beograd je događaj. Posebno s obzirom na to kako se prati navijanje, kako klub, u celom svetu kroz medije se priča o crno-belima i – onda su ekipe maksimalno motivisane. Stvarno je dobiti Partizan u Areni postalo kao osvajanje trofeja za svaku ekipu. U takvoj sredini je ključ, kao što je bilo u moje vreme, dobijati derbije. Te utakmice menjaju raspoloženje ekipe, stručnog štaba, kompletne javnosti, navijača. Kup će zato biti mnogo važan.“
Da je Obradović zvao, bez razmišljanja bih prihvatio
Pretpostavka je da to bolje od drugih zna i Željko Obradović, čovek sa kojim Vladimir Lučić nikada nije sarađivao. A mogao je. Ako dobro služi sećanje, na leto 2013. godine, kada je kapiten Partizana odlazio iz Humske, a najtrofejniji trener Evrope pregovarao sa Fenerbahčeom, postojala je želja. Ipak, mlado krilo je otišlo u Valensiju, potom Bajern…
„Ne znam za to. Ali… Trener koji je radio sa takvim igračima, u takvim klubovima gde je bio garancija odlaska na fajnal-for, pa onda i gledajući Partizan prethodne dve godine kako ekipa od starta kreće da raste tri-četiri meseca a onda pobeđuje… Ostaje žal ako je postojala ideja, ali ja za to ne znam. Ono što znam je da bih tada bez razmišljanja prihvatio.“
Ipak, Lučić zna da nije loše prošao. Samo u Bajernu je radio sa Aleksandrom Đorđevićem, Dejanom Radonjićem, Andreom Trinkijerijem i, sada, Pablom Lasom.
„Privikao sam se na novog trenera. Igrao sam tri godine u Španiji. To je taj odnos prema košarci i obavezama. Možda je i Sale Đorđević gajio taj stil, gde se sa velikom brigom pristupa igračima, koliko su vremena proveli na terenu, da li neko treba da se odmori od treninga… Laso je neko ko je toliko godina vodio Real, imao iskusne igrače, često stariji roster, tako da je morao da gaji taj stil.“
Ruka na 80 odsto, bio sam svestan da se možda neću vratiti
Bajern je pojačao višestruki šampion Evrope na klupi i bivši NBA prvak na terenu. Serž Ibaka i Vladimir Lučić predstavljaju suvo iskustvo Bavaraca.
„On je definicija profesionalca. Posle toliko godina u NBA očigledno je postao opsednut brigom o svom telu. Postoje trenuci kada radi oporavak posle utakmice u klubu, a onda i privatno. Možda se na neke stvari nikada neće ni navići, što se tiče funkcionisanja ekipe, jer godinama u NBA nije išao zajedno na obroke, ili vezano za putovanja i letove što je drugačije. Ali, osoba je koja se ne buni, predstavlja veliki kvalitet za nas, posebno za mlađe igrače da vide na koji način radi jedan veliki profesionalac.“
Sada deluje kao daleka prošlost trenutak kada je Lučić povredio levu šaku krajem prošle sezone. To je kapiten Srbije odvojilo od Svetskog prvenstva, ali i kapitena Bajerna od početka sezone. Posle osam meseci pauze vratio se i, kako je Nihad Đedović rekao u razgovoru za naš portal – „Luča je toliko košarkaški inteligentan da može da odsustvuje koliko hoće, odmah uđe u sistem i ritam.“
„Pristupio sam oporavku sa jasnom neizvesnošću da li ću uopšte moći da se vratim ili ne. Sa 34 sam mogao samo da dam sve od sebe da vratim ruku u najbolje moguće stanje koje mi dozvoljava da ponovo igram. Što se tiče mobilnosti i pokreta, ruka je na 80 odsto mogućnosti. Sreća u nesreći je da je u pitanju leva, što me ne ograničava toliko. To su sada pokreti normalnog sveta koji inače ima manju mobilnost. Posle osam meseci bez treninga rizik je ući odjednom u sezonu, ali ja sam tu dva meseca, nisam propustio nijednu utakmicu!“
Nismo ni sumnjali. Zato sve boli, zar ne?
„Ne! Super sam, fizički se osećam dobro. Nema neke razlike sada u odnosu na pre nekoliko godina.“
Da je bio spreman od početka sezone, Bajern sada ne bi bio na samo deset pobeda u Evroligi. Povrede uvek kroje rezultate, mada se Lučić ne slaže kada je u pitanju ova sezona.
„Ne znam koliko ima nade za nas, dosta će na to uticati rezultati ostalih ekipa u narednim kolima. Bilo je povreda, ali ne kao prethodne godine kada smo igrali plej-of. Osnovna razlika je što smo tada dobijali utakmice koje su se lomile u poslednja dva minuta, a sada smo barem sedam izgubili u ključnim trenucima. Na kraju te definiše da li si u plej-ofu ili ne. Što se kalkulacija tiče, ima šanse. Dok je tako, borićemo se, posebno sada kada postoji i plej-in sistem.“
Video sam se sa Pešićem, samo šaka može da napravi problem
Za ovih skoro osam godina života i rada u Minhenu, Vlada je bio svedok rasta popularnosti košarke u gradu kojim dominira fudbalska sekcija.
„Živim u istom kraju već sedam godina, srećem dosta istih ljudi. Raste košarka. Mentalitet ovih ljudi je takav da osetiš poglede, znaš da su te prepoznali, ali nema šanse da ti priđu i uznemiravaju te. Sve je to prilično diskrentno.“
Hvali se da je konačno „dobar sa nemačkim“, tako da posle srpskog, engleskog i španskog, u CV može da upiše još jedan jezik.
Ali, on mu neće biti potreban ako se u februaru priključi reprezentaciji za prvi prozor kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2025.
„Video sam se sa Karijem Pešićem, bio je na utakmici. Službeno sam dobio i mejl na klub, poziv. Jedino što može da bude problem je moja povreda, u smislu osiguranja. Ali, ako to bude u redu, stižem!“
U Beogradu će sada, tokom gostovanja Bajerna, imati jedva sat i po vremena da vidi porodicu. Tokom reprezentativne pauze, međutim, mogao bi konačno malo da promeni sredinu.
„Zaista je relativno retka pauza. Prvi put je Evroliga uskladila raspored i definitivno bi mi značilo da dođem. Baš sam pričao sa Vanjom Marinkovićem o tome. Drugačije je kada dođe nas 12, zaista je osveženje. Promeniš sredinu, vratiš se u klub drugačiji.“
Jedino što nikada neće biti drugačije kod Vladimira Lučića je pristup. Radna etika. I odlasci na fakultativne treninge.
Bonus video:
janja
Zvizdace mu to je sigurno,a mogu da zvizde i samom Partizanu!