Najuspešniji i najtrofejniji evropski košarkaški strateg Željko Obradović bio je gost TV “Arena sport” i tom prilikom govorio o raznim temama, od trenerskih početaka do načina rada.
Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!
S obzirom da se o karijeri i životu slavnog stratega Partizana zna gotovo sve, bilo je posebno interesantno otkriti stranu Obradovića o kojoj javnost ne zna previše.
Tokom razgovora sa hrvatskim fudbalskim trenerom Slavenom Bilićem 64- godišnji Čačanin istakao je da za njega surovi profesionalizam nikada nije na prvom mestu, da su sloga i prijateljski odnosi u timu daleko važniji za uspeh.
Povod za razgovor na tu temu bile reči Nemanje Vidića koji ima suprotno mišljenje.
“U surovi profesionalizam ne verujem, Vidića mnogo volim, mislim da je fantatičnu karijeru imao. On ima iskustvo i neke razloge zbog kog je to pričao, ali ja u to ne verujem. Mislim da smo mi pre svega ljudi nego profesionalci i da je to poverenje između nas nešto što je preduslov da bi se napravila hemija u timu i da bismo svi mogli da funkcionišemo, rekao je Obradović i dodao:
“Kada se završi utakmica u Evroligi, ja sam verovatno poslednji koji izlazi iz kancelarije, uvek. Postoji hiljadu i jedan razlog, porazgovaram sa svima, imam konferenciju za štampu… Nikada se nije desilo da smo izgubili neku bitnu utakmicu, a da svi mi treneri nismo ostali zajedno. Ostajemo i pričamo, to su ti trenuci kada smo svi zajedno, znaju da mi je teško, ja znam da je njima isto. Pomažemo jedni drugima,bez toga ne možemo“.
Nastavio je u istom tonu.
“Ja se često tokom utakmice naljutim na igrače i pomoćne trenere, to je taj trenutak, posle znaju da je završeno, ali ponovim dvadeset puta jednu stvar, a 21. se ona ponovo radi, onda moram da odreagujem ili oni (igrači) da odreaguju. Slobodno mi recite, pogrešio si, ili naravno da si u pravu, šta je problem. Ko je čovek koji ne greši, takav ne postoji”.
Za sebe kaže da pre svega voli ljude i da se nikada neće promeniti.
“Ja sam filantrop, ja volim ljude i verujem ljudima. Ako je tako verujem i njima. Naravno da poverenje dovodi ponekad do toga da se razočaraš, ne samo u trenerskom poslu, nego u životu. Ne mogu ja tebe da promenim jer sam možda tri puta udario glavom u zid, ne mogu, nastavljam da volim ljude i voleću. To iskustvo nekada pomogne da uzmeš ručnu kočnicu, ili da ti ta situacija da za pravo da razgovaraš. ‘Izvini ja sam tebi verovao, a ti mi vraćaš ovako, hajde malo da vidimo da li ti ili ja grešim’. Razgovor je najbitniji da bi se ljudi razumeli, reći zvini kad pogrešiš, to je toliko lako, a ljudi ne koriste baš često“, rekao je Obradović.
Govorio je i o tome na koji način motiviše igrače koji nisu u prvom planu da bi mogli da pruže maksimum kada im se ukaže prilika.
”To je razgovor na dnevnom nivou i moraju svi od prvog dana da osete da su važni. Imamo 15 igrača u rosteru, svake sedmice su dvojica-trojica van tima zbog povreda, bolesti i tako dalje, ako kad počne sezona svi žele da igraju. Kad jedan preskoči utakmicu, drugi mora da uskoči. E, iskoristi šansu, pa kada iskoristiš, onda možda ovaj što je iskočio, neće više biti u prvoj petorci, bićeš ti. Nisam ja naivan da nekoga ko igra dobro, da ga vadim iz igre”.
Na koji način se najbolji igrači motivišu da izvode repetitivne, dosadne stvari na treningu?
”To jeste problem, jer oni koji su najbolji, najbolji su jer brzo shvataju i znaju da te stvari ne ponavljamo zbog njih, nego zbog drugih. Ali, i njima napraviš neki trik, pa pozoveš da odigraju napad koji ne postoji. Trik je da pokažeš i njima da i najbolji greše. Automatizmi su ključ, kad imaš automatizam, onda je to to. Moj bivši igrač, a sada izvanredan trener Šarunas Jasikevičijus, kad smo se videli veče pred nedavnu utakmicu mi kaže: ‘Željko, moji pomoćnici mi kažu da si prestao da igraš neke napade, igraš proste stvari’. Da, radim proste stvari, jer imam igrače koji mogu to da rade. Hajde da uprostimo sve na tom nivou da svi mogu da rade sve, a kad dođe situacija da nam treba nešto komplikovanije, uzećemo ovih pet ili sedam koji mogu da urade to. Ako ja tada stavim nekog drugog na teren, ne mogu njega da krivim, to je moja greška. Ne ljutim se, jer znam da nije na tom nivou”.
Imao je je interesantnu anegotu na tu temu. Dok je vodio Fenerbahče trenirao je igrača koji je pokazivao zavidnu inteligenciju, ali uz negativnu stranu.
”Ekpe Judo je bio najlenji na treninzima, niko nije mogao da ga gleda očima, ni saigrači, ni stručni štab. Ali, pretvarao se u zver na utakmici. Njemu je bilo dovoljno jednom da se kaže šta se igra. Čudo! A na treningu lenj, lenj, lenj. Kada se podbaci lopta i igra pet na pet to je drugi čovek. Ali, je l’ me to dovodi do cilja? Pa, uzmi to od njega. Različitost je čudo”, istakao je Obradović.
Bonus video:
