Nema gvozdeno odelo, kao Toni Stark (Ajronmen). Nije ga ujeo radioaktivni pauk, kao Pitera Parkera – Spajdermena (makar nije poznato). Nije nordijski bog, kao Tor. Mada ovo poslednje nije daleko do istine.
A opet, sinoć je u Parizu pokazao gotovo nadljudske sposobnosti, koje bi ga u Marvelovom univerzumu kvalifikovale da se pridruži grupi “superljudi” zaduženih da čuvaju svet – Avendžersima (Osvetnicima).
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Jer, čitava planata je videla da Armand Mondo Duplantis leti. Do visina koje se pre njega nisu činile iznad ljudskih mogućnosti. Utisak je da je mogao i još više, ali to će ostaviti za neki drugi put. Možda za Olimpijske igre u Los Anđelesu, ako ga pre toga ne zagolica da podigne lestvicu iznad 6.25 metara.
Još jednom se pokazalo zašto ljubitelji sporta širom sveta sa nestrpljenjem čekaju atletiku na Olimpijskim igrama. U disciplinama na atletskoj stazi se pomeraju granice.
Svojevremeno se smatralo da čovek ne može da istrči 100 metara za manje od 9.60 sekundi – a onda je Jusein Bolt to uradio za 9.58. Doduše ne na Olimpijskim igrama, već na Svetskom prvenstvu u Berlinu, ali bio je to napor za koji se pre Jamajčanina verovalo da je nadljudski.
Kada je Sergej Bupka pre 30 godina preskočio visinu od 6.14 metara smatralo se da je to – to. I prolazile su godine, potvrđujući tezu da su male šanse da ga neko nadmaši. Prošlo je 20 kada je Francuz Reno Lavileni otišao dva centimetara iznad. I verovatno se mislilo da je to unikatan slučaj.
Šest godina kasnije, pojavio se Mondo. Skočio je 6.17 u poljskom Torunu. Nedelju dana kasnije 6.18 u Glazgovu. A onda je stigao u Beograd.
Bio je mart 2022. godine kada je na Svetskom prvenstvu u glavnom gradu Srbije preleteo preko 6.19 metara – samo 13 dana kasnije je šipka ostala da miruje na 6.20 posle njegovog leta.
Nastavio je da ide gore, centimetar po centimetar. Već uveliko na dotad nezamislivim visinama. Sinoć je u Gradu svetlosti deveti put postavio svetski rekord. Osmi put je pobedio najtežeg protivnika – sebe.
Kako? Šta to 181 centimetara visokog atletičara rođenog u Luizijani čini gotovo neverovatnim? Ima nešto i u genima.
Njegova majka Helena, inače Šveđanka, je bila odbojkašica i takmičarka u sedmoboju (ali nije samo zbog nje odabrao Švedsku). A otac, Greg, bivši američki reprezentativac u – skoku s motkom. I to svetske klase. Sa ličnim rekordom od 5.80 metara – što se u to vreme smatralo odličnim rezultatom, jer, ponavljamo, verovalo se da visinu koju je postavio Bupka, pa kasnije oborio Lavileni, teško neko može da dosegne.
Naravno, Armand i njegova braća su se bavili sportom. Svi su pokušali da idu očevim koracima, stariji brat Andreas je čak i predstavljao Švedsku, ali Mondo je bio najuporniji. Već sa 14 godina je pokazao zavidan potencijal, a prepoznali su ga Šveđani.
Pohađao je prestižni LSU koledž i hteo da nastupa za SAD, ali trener švedskih omladinaca, Jonas Anselm je bio rešen da ga preseli u svoj tim. Na prvi poziv, dobio je negativan odgovor. Mondo nije hteo Andreasovim stopama. Ipak, Anselm je ostao uporan, a onda je ponudio i posao Gregu Duplantisu u atletskoj reprezentaciji Švedske – i upalilo je.
Ipak, pitali su se i u Švedskoj, kako sa takvim fizičkim predispozicijama Duplantis uspeva da skače tako visoko?
“To su napredni skokovi. Jer, zbog njegovog tela, kako on savija motku… Ne možete samo da je savijete. Potrebni su vam snaga i sila, jer što više želite da idete, potrebno je da motka bude čvršća. Pa, kako taj dečak uspeva da ih tako savija?”, nema odgovor ni pomenuti Anselm.
Nema snagu, ni telo kao neki drugi takmičari. Istina, brz je, ali da li je sve u brzini? Možda je odgovor ipak – Mondo Duplantis je rođen da leti.
I leteće još više.
“On je zabavljač. Ide do kraja i uvek će praviti šou. Mislim da će preskočiti 6.40“, rekao je trener švedskog omladinskog tima, Jonas Anselm.
A da ovo nije kraj poručio je i 24-godišnji Duplantis.
“Mislim da mogu ponovo (da obori rekord, prim. aut.), ali trenutno me to ne zanima. Srećan sam i uživaću u ovome mnogo. Tu su mi porodica, devojka, neki od najboljih prijatelja”, istakao je Duplantis.
Vetar u leđa dali su mu i povici sa tribina Stad de Fransa. Orilo se “Mondo, Mondo, Mondo“.
“Trudio sam se da pročistim misli koliko sam mogao. Publika je ludela. Bilo je toliko glasno, kao da sam na utakmici američkog fudbala. Imam malo iskustva sa stadiona kapaciteta od 100.000, ali nikada nisam bio u centru pažnje. Trudio sam se da kanališem energiju koju su mi svi davali, a davali su mi mnogo. I – upalilo je”.
Sinoć je dotakao oblake (umalo i bukvalno).
“Nisam još procesuirao ovaj fantastičan trenutak. To je jedna od onih stvari koje se zapravo ne čine realnim, praktično vantelesno iskustvo. Još mi je teško da sve shvatim. Šta da kažem. Oborio sam svetski rekord na Olimpijskim igrama, najvećoj mogućoj pozornici u skoku s motkom. Najveći san još od dečačkih dana mi je bio da to uradim i uspeo sam pred neverovatnom publikom, pred kakvom se nikada nisam takmičio”.
Ako su Jusein Bolt, Majkl Felps i Simon Bajls sinonimi za Olimpijske igre – u tu grupu definitivno ulazi i Mondo. Tek mu je druga zlatna olimpijska medalja, gore-pomenuti ih imaju više, ali kao i svi oni – Duplantis je nemoguće učinio mogućim.
Zlatnih odličja će biti još mnogo. Iako ih već ima punu vreću kao četvorostruki svetski, trostruki evropski i dvostruki olimpijski šampion…
A tek su mu 24. Čini se da svet još nije video najbolje od letećeg Monda Duplantisa.
Inače, nadimak po kojem je poznat mu je nadenuo kum. Nazvao ga je “Mondomen“.
Još samo da ogrne plašt…
Bonus video:
nemanja.stanisic
Napravio je neverovatan skok sa motkom,koliko do juce 6m je bila nemoguca granica!!!!
srboljub.birmancevic
Mondomen je idealan nadimak za jednog letećeg superjunaka kao što je Mondo Duplantis!