Posle utakmice sve je bilo isto kao i ranije… Relja Drča je trčao po terenu, igrao odbojku, šutirao loptu. Družio se sa Magdalenom Stišjak. Bili su to trenuci nalik onim iz Fenerbahčea u minuloj sezoni. Jedina razlika je što na terenu u reprezentativnom dresu nije bilo njegove mame. Bojana Drča je završila misiju u nacionalnom timu i sada je u Arenu dolazila kako bi podržala neke mlađe devojke. Naslednice…
Ona je jedna od nekoliko iskusnih koje su odlučile da se povuku. Ostavila je ogroman trag i posle njenog odlaska, kao i još nekih kolegnica – ništa više neće biti isto. U razgovoru za Meridian Sport igračica koje je 2022. godine proglašena za najboljeg dizača planete prisetila se najlepših trenutaka koje je doživela u voljenom dresu, a obradile je i mnoge druge teme. Kao što je i red u oproštajnom intervjuu.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Svima nama je reprezentacija mnogo donela… Dugo smo bile zajedno. Ekipa na okupu preko deset godina, uz minimalne promene. Ta dobra atmosfera mi ostaje u najboljem sećanju. I pre, a i sad na kraju – mi smo kao tim dobro funkcionisale. Najveći je ponos igrati za svoju zemlju, posle toga ostaje lepe i pozitivne uspomene. Bez obzira na to što smo na Olimpijske igre prošle godine otišle sa željom da se osvoji zlatna medalja i da to bude kruna naše reprezentativne priče… Nismo u tome uspele, ali dobro – to je sport, to je život. Sad s ove tačke gledišta mogu da kažem da je možda bila i realnost. Tako je – kako je, nemam neki loš osećaj kad je reprezentacija u pitanju. Čast, želja, ponos svakog sportiste, vrhunac je stvarno nositi grb i predstavljati svoju zemlju na nekom takmičenju“, naglasila je na početku razgovora za Meridian Sport Bojana Drča.
Ove godine nije bilo realnih šansi da selektor vrati Bojanu u tim, ona je od ranije prelomila da je za nju završena priča.
“I pre Pariza sam mislila da je trenutak kada bi trebalo da zaokružim reprezentativnu karijeru. I u razgovoru sa Terzom sad pred okupljanje ove godine, ja sam mu rekla da je za mene bio kraj u Parizu. Tamo sam zatvorila krug i to je to. Ne mogu da kažem da sam se lomila, da sam bila u dilemi – ne. Već sam bila donela tu odluku i držala sam se toga“.
Iz ove perspektive njen reprezentativni početak izgleda prilično daleko. Tada niko nije mogao ni da sanja da će put biti popločan zlatom…
“Pamtim da sam odlazila čak i u Kovilovo. Još je bila u reprezentaciji Vesna Čitaković Đurišić. Tad sam imala tremu i nije mi bilo svejedno. To je velika stvar za nekog ko je mlad i treba da se priključi. Sve je s godinama prolazilo, postajalo lakše… Znam da sam bila srećna i ponosna, ali sa nekom dozom treme“.
Korak po korak – ženska odbojkaška reprezentacija je izrasla u silu. Nesalomivu i dominantnu.
“Žao mi je što se sada ove devojke osuđuju, pod znacima navoda. Počela Liga nacija, osam utakmica – osam poraza… Mi smo navikle narod da ćemo sa svakog takmičenja doći sa nekom medaljom. Ženska odbojkaška reprezentacija – OK, važi, medalja sigurna… Moralo je doći do smene generacija, da ove mlade devojke dobiju šansu, da se mnoge od nas povuku. Treba vremena da se stvari poslože, da profunkcioniše na pravi način. Stvarno mi bude žao da se ove devojke osuđuju, jer je to normalan proces zbog smene generacija i to je period koji će proći. Stvarno verujem da Srbija nije stala tu i da će biti još medalja“.
Posebno problematična je pozicija dizača, na kojoj su u prethodnoj deceniji blistale Bojana Drča i Maja Ognjenović.
“Sigurno da dizač s godinama dobija zrelost i što je stariji igra bolje, ili sa više iskustva je kvalitetniji… Slađa je tu godinama uz nas bila. A i ostale mlade devojke treba da traže svoju šansu. Nije lako to sve uklopiti u smislu igre, manje-više taktike, ali da se sve posloži da izgleda dobro… Treba vremena za to. Mislim da će profunkcionisati i doći do bolje igre, do pobeda. Verujem da je samo potrebno vreme sve dođe na željeno mesto“.
Uz medalje koje ostaju na zidu i trofejnu biografiju, Bojana je srećna i zbog drugarica koje je stekla igrajući za reprezentaciju. Jedna od njih je Jovana Stevanović.
“Jodža i ja se znamo još iz Zvezde. Naše prijateljstvo baš dugo traje… A što se reprezentacije generalno tiče, mi naravno nismo sve najbolje drugarice. Tu je mnogo žena na jednom mestu. Ali, stvarno ne mogu da kažem da je bilo problema, ljubomore, podmetanja noge… Nije toga bilo kod nas. Sa svima sam u korektnim odnosima, s nekima baš bliska, s nekima mogu da popričam kad se vidim… Uvek nas je krasila kolegijalnost na pravi način. I to je nešto što poneseš kao lepo iskustvo i uspomenu“.
Bojana Drča ponovo osvojila Kup Turske, Tijana Bošković i Jovana Stevanović ostale praznih ruku
Srećna je i zbog činjenice da je sin bio dovoljno veliki da je upamti kao reprezentativku Srbiju.
“Ja sam i trudna razmišljala kako je lepo kad deca neke igračice siđu na teren pa se igraju posle meča. Uvek mi je to bilo nešto “Vau”. To sam onda priželjkivala i za Relju. On je to doživeo i sada mu je jedini cilj na utakmici da siđe posle na teren. Apsolutno ništa ga ne zanima drugo. Nekoliko puta sam se šalila sa Lukom, da dođu barem na treći set, da ne sedi dete bezveze dugo. On je svestan sada da je mama odbojkašica, da sam igrala za reprezentaciju… Imamo zid u stanu gde su okačene moje medalje, pa zapitkuje koja je sa kog takmičenja. Zašto je ova srebrna, zašto ova zlatna… Srećna sam što je rastao uz mene na terenu“.
Nije tajna da je osvojio srce mnogih odbojkašica…
“Voli Magdu, voli Arinu… Čak smo se zezali da je on zaljubljen u Arinu. Da je to neka ljubav neobjašnjiva. Veoma je nežan sa njom, uvek je grli kad je vidi. Voli Joleta… Dok smo bili u Istanbulu, sa Magdom je bilo veliko prijateljstvo. Ona je detinjasta, pa se valjda osete. Odrastanje uz moje saigračice je njemu bilo super. Sad kad je Magda bila u Beogradu, on samo čeka da ga ona uzme… To je sve mnogo lepo. Sigurno da u njihovim životima to znači. Da budu u sportu, naravno bez ikakvog pritiska. Sad se trenutno interesuje za košarku, deda mu je napravio koš u sobi. To je sve promenljivo, mali je još. Onda uzme odbojkašku loptu pa traži: ‘Ajde mama malo čekić, prste’. Posle traži Luki: ‘Hajde tata da mi pokažeš neke finte’. Zanima ga lopta, nije prezainteresovan, ali kao i svako dete“.
Zanimljivo, Bojana je pre pet godina pravila pauzu zbog rođena sina, a onda se vratila na teren i pokazala još bolje partije… Teško da je neko mogao da očekuje da će se tako nešto desiti.
“Ja to isto nisam očekivala. U januaru sam rodila Relju, a već početkom maja krenula da treniram, u teretani i tako to… Na početku je bilo nenormalno teško. Ali, posle mesec dana sam bila bolje, vratila se na svoju kilažu. Telo valjda sve pamti. Ušla sam u trening, logično je bilo da ostanem u Beogradu, a najlogičnije je bilo da to bude Crvena zvezda. Već na početku sezone sam se osećala skroz OK, shvatila sam da mi ne treba mnogo da se vratim u celu priču. Posle je sve išlo kako je išlo – i reprezentacija, godina u Rusiji, pa dve sezone u Fenerbahčeu… U suštini nisam ni ja bila sigurna da će se tako dogoditi. Ali, po mom primeru deluje kao da je bilo lagano“.
Kada bi je neko pitao za savet na temu – da li da rađa dete tokom karijere…
“Ako želi neko to da uradi – i treba… Ja sam fizički uspela brzo da se povratim, a nešto teže mi je palo razdvajanje. Prvi put kad smo se duže razdvojili je bilo kad sam otišla na Svetsko prvenstvo 2022. Relja je imao godinu i po dana. Nije bilo smisla da dođe da gleda… To je bilo teže meni, nego njemu. Bilo mu je dobro i sa tatom i sa bakom, tetkama, naravno. Stvarno mislim da ako želiš nešto i vuče te da se vratiš na teren, iako si postala majka – treba to da uradiš. Bitna mi je bila i dobra porodična organizacija. Meni je sve to veoma prijalo i bila sam srećna. Ispunjavalo me je… Ne vidim sebe da budem samo mama koja će da čuva decu i da ima samo te obaveze. Ima mnogo žena koje su 24 sata posvećene deci i kod njih onda osetiš to nezadovoljstvo. Sve je to super – ona je posvećena majka, a ja sam zla… Dete mi ima šest meseci, a ja odoh na trening. Imala sam osude od nekih žena. Ja stvarno smatram da dete treba da bude svesno da i tata i mama imaju neki posao. Više sam za tu opciju da dete raste dok si ti na terenu, ako je to tvoja želja. Nego da se pod znacima navoda žrtvuješ i posvetiš se samo detetu. To su, naravno, sve individualne stvari i želje pojedinaca. Mene lično je sve to ispunjavalo“.
Ispostavilo se da je Bojana Drča najbolje takmičenje u karijeri odigrala baš 2022. godine, kada je već bila majka.
“To se sve namestilo… Nije od početka bilo tako sjajno i izvesno da će tako izgledati na Svetskom prvenstvu. Sećam se i priprema, mnoge stvari nisu funkcionisale. Pa šta, kako… Ali, mislim da su nas dobra energija i pozitiva vodile. Taj timski duh je bio na visokom nivou. To mi je glavni utisak sa SP. I to što smo išle korak po korak. Nikad nijedna od nas nije osetila da će biti neki problem. Čak i kad smo gubile bile smo – OK, podići ćemo se i biće sve dobro. Čak ni organizacija nije bila na najboljem nivou, ali nas ništa nije remetilo. Mi smo nekako od prve utakmice bile sigurne u sebe. I posle nekih slabijih partija, znale smo da će sve doći na svoje. Baš jedna lepa godina… To pamtim kao nešto najlepše što nam se desilo. Ipak smo došle na SP i odbranile krunu. Baš lep osećaj… To je prvo veliko takmičenje za mene kao mamu i opet zlato“.
Magija Bojane Drče za plasman u četvrtfinale Lige šampiona
Za kraj intervjua – osvrnula se i na prethodnu epizodu u Fenerbahčeu. Kraj baš i nije bio slavan jer turski tim nije uspeo da dođe do trona u prvenstvu i Ligi šampiona.
“Kad iznutra ne funkcioniše sve kako treba, onda ne može ni rezultat tek tako doći… Ok, Fener je ekipa koja uvek ima najveće moguće ambicije, ali kad se uvuku neki problemi unutar tima, onda je teško. Malo je promena bilo u odnosu na prvu sezonu, tako da smo očekivali da to dobro funkcioniše. Skoro ceo roster je ostao na okupu… Ali, nije ispalo kako treba“.
Sa većinom saigračica Bojana je izgradila lep odnos.
“Uklopila sam se OK. I oni su znali da me zezaju: ‘Boša mama’. I slično… Te druge godine sam imala još dve mame. Bugarke – Eci i Hristina. Družila su se deca. Sad je Eci bila i u Beogradu, pa smo se videli. Bilo je baš lepo kad smo ih posle utakmice spuštali na terenu. Slatki su njih trojica bili i dobro su funkcionisali iako postoji neka jezička barijera“.
Kad podvuče crtu posle igranja u Turskoj, može da zaključi:
“Sezona kao sezona ne mogu da kažem da je uspešna, a opet osvojili smo Kup, Superkup, igrali finale prvenstva, Liga šampiona izostala kao i prethodne godine. Ne može uvek sve da se osvoji. Ta priča je iza mene, okrećem se nekim drugim stvarima“.
Da li je Srbija svesna kakav je tandem imala?
Bonus video:
