Dočekali su i taj trenutak… O tome su sanjali godinama. Ne samo oni, nego i cela njihova porodica. Gledali su Grbiće, Kovačeviće, Petkoviće… I nadali se da će jednog dana i oni biti na njihovom mestu. Želja im se ostvarila pre desetak dana kada su protiv Turske bili zajedno u postavi reprezentacije Srbije.
Braća Nemanja i Veljko Mašulović su relativno kasno krenuli sa odbojkom, ali to ih nije sprečilo da polete visoko… Stigli su do nacionalnog tima, obojica su zaigrali i u moćnoj italijanskoj ligi, a u Srbiji su nosili dres Crvene zvezde.
Nemanja je još u karijeri igrao za Mladi radnik, Vojvodinu, ACH Volej, Kataniju, Niš i Olimpijakos. Sedam godina mlađi Veljko je prešao put od Marakane, preko Niša i Spartaka iz Subotice do Padove, gde je i sada.
“Meni je uvek bio san da zaigramo zajedno“, rekao je Nemanja Mašulović u zajedničkom razgovoru za Meridian Sport. “Još otkad je Veljko krenuo sa odbojkom, ovo mi je bila želja. Ali, očekivao sam da se sve to kasnije desi, a ne već sada. Poslednjih nekoliko godina bio je sa nama u timu, ali nije bilo prilike. Sad su se neke stvari i namestile, splet okolnosti… Povredio se Miran, pa i Pavle, otvorila se šansa da on igra. Uvek smo gledali braću Kovačević, braću Grbić – svi smo kod kuće sanjali da se to jednog dana ostvari“.
Veljko priznaje da je oduvek gledao u Nemanju i pokušavao da ide istim stopama.
“Veliki mi je uzor, ne samo za odbojku, nego za sve u životu… Vredan je, volim nekad da ga iskopiram. Stalno je tu da me savetuje. Nekad mi kritike padnu teško, ali prihvatam ih, drago mi je da čujem iskreno šta misli i kad je dobro i kad je loše. Nekad mi ne prija i ne odgovara, ali znam da je za moje dobro. Mnogo mi pomaže, on mi je i brat i tata i prijatelj – sve što treba. Nekad je strog, nekad je neozbiljan. Gura me ka napred, očekuje mnogo od mene. Misli da mogu… Bez njega sve ovo ne bih postigao“, odaje priznanje Veljko starijem bratu.
Utiske je uzvratio i Nemanja ka mlađem…
“Vredan je, uporan… E sad… Ima i dobru i lošu stranu – voli sebe veoma i misli da je najbolji. To je s jedne strane dobro, ali mora da prepozna trenutak kada nije OK. Možda je sada momenat kada treba da pomogne, a ne da bude glavni. A za nekoliko godina će biti glavni jer ima potencijala… Ja mu često to govorim. Tokom cele sezone sam s njim na vezi. Čak i za neke privatne stvari kada roditelji ne mogu da mu kažu, on ne voli da ih sasluša, pa oni zovu mene, da bih mu ja preneo… Imam uticaj na njega, sluša me. Imamo razgovore često, nekad ga grdim, nekad hvalim. Zavisi od trenutka, od njegovog ponašanja. Dobar je, sluša, mora da radi. Vredan je, trenira, ali mislim da može još više. Atanasijević treba da mu bude primer. Svima nama… Imao je priliku da vidi kako on sve to radi. Iako nije na nivou koji je bio pre nekoliko godina, uvek je davao maksimum. Treba svima da nam budu primer momci poput Mareta Ivovića, Srećka Lisinca… Veliki radnici, treba da se ugledamo na njih“.
Iako mnogo vremena provode zajedno, nisu cimeri…
“Ja sam sa Vuletom, a Veljko je sa Dušanom Nikolićem. Želeo sam da se malo odvojimo. Nije da mi smeta, stvarno uživam kad sam sa njim… Ali, barem u sobi da svako ima svoju privatnost i društvo. Velika je razlika u godinama, ali od malena je bio moj privezak. Ja krenem negde, a on krene sa mnom čak i kad ja to ne želim… Nego: ‘Baš me briga, ja idem s tobom’. Tako je bilo oduvek. Nekad stvarno kao da smo blizanci“, nasmejao se Nemanja.
Osvrnuo se srednji bloker i na prethodnu klupsku sezonu koju je proveo u Nišu i Olimpijakosu.
“Trebalo je da idem u Čenstohovu u Poljsku, zajedno sa Kolakovićem. Međutim, Igor je ipak otišao u Halkbank. Ja onda nisam bez njega hteo u taj poljski klub. Ipak je drugačije kad imaš trenera koga poznaješ… Bilo bi pitanje kako bi sa brojem stranaca i slično. I onda sam ostao bez kluba. Prijalo mi je posle OI da malo budem sa porodicom, sa sinom… Bilo je lepo, ali u nekom trenutku kad je došao oktobar krenula je panika. Svi su počeli sezone, a ja bez kluba i dalje. Razmišljao sam da li u Zvezdu, da li u Niš. Svidela mi se ta njihova priča, moj grad… Odlučio sam tamo da odem iako je bilo malo nezgodno zbog porodice. Posle se otvorila šansa u Olimpijakosu, odmah sam prihvatio, nisam razmišljao… Ozbiljan klub. Bio je malo problem jer sam bio peti stranac. Malo slabije sam igrao u domaćem prvenstvu, više u Evropi. Stvarno sam prvi put igrao ovako dobro. Čudno je bilo da sam mogao da održim takav ritam. Zadovoljan sam. Atina je najlepši grad na svetu za život. Uživao sam…“.
Morao je da pomene i bivšeg reprezentativnog saigrača.
“Bio sam tamo sa Batom Atanasijevićem. I pre ovoga smo bili dobri prijatelji, a sad smo baš dobri. Dečko za primer, pomogao mi je mnogo. Što se odbojke tiće – pravi profesionalac. Uživali smo zajedno… Krajem sezone su nam došle porodice – i moja i njegova. Sve se lepo završilo“, uz osmeh je ispričao stariji Mašulović.
Dok je Nemanja bio u Grčkoj, Veljko je u Italiji pisao prvu inostranu priču.
“Značilo mi je mnogo. Druga dimenzija odbojke…Sve je ozbiljnije, gledao sam da iskoristim svaki trenutak. Uživao sam. Vratio sam se kao bolji igrač. Drugačije gledam na odbojku. Ostajem tamo.. Sad mi je došao i Vuk Todorović, biće lakše sigurno jer ću imati nekog svog“.
Potom se Veljko osvrnuo na prvi vikend Lige nacija koji je Srbija igrala u Kini.
“Imali smo težak period, očekivali smo malo bolje rezultate. Ali, mislim da smo dali sve od sebe u ovom trenutku. Nadam se da ćemo na drugom turniru Lige nacija biti bolji i ostvariti više pobeda. I da će nam naša publika biti sedmi igrač“, rekao je korektor Padove, koji sada pokriva poziciju primača servisa. “Nisam osetio pritisak na prijemu, nisam razmišljao o tome… Želeo sam samo da uživam. Prvi put sam zaigrao sa bratom, hteo sam da budem opušten i smiren i da uživam u trenutku“.
Učinkom od jedne pobede sigurno da ne mogu da budu zadovoljni.
“Počeli smo turnir dobro protiv Turske. Onda smo protiv Kine veoma kiksnuli. U kom god da su ekipe sastavu, mislim da smo morali da dobijemo. Japan i Poljska iako nisu bili kompletni – to su igrači koji igraju u jakim ligama, dobrom sistemu… Ko god da igra za njih – uvek su ozbiljni. Nismo zadovoljni, moglo je da bude bolje. Makar protiv Kine da bude pobeda, pa da se vratimo sa 2-2. To bi bio solidan vikend“, naglasio je Nemanja. “Pamtićemo prvu utakmicu, jer smo uspeli da pobedimo. Prvi put da smo obojica bili u postavi. Bilo je emotivno, lep osećaj. Sigurno su kod kuće roditelji još srećniji bili. Oni to veoma emotivno doživljavaju“.
I njima se ostvarila velika želja.
“Pratili su i uživali su. Baš kao i mi na terenu“, dodao je Veljko.
Koliko su bili srećni posle pobede, toliko su bili tužni nakon poraza.
“Roditelji teže prihvataju poraz nego mi“, pojasnio je Nemanja. “Kod nas u kući je non stop puštena odbojka, nema veze ko igra, prate se sve lige, postali su fanatici ozbiljni. I mene i Veljka gledaju sve vreme… Imamo sve kanale – grčke i italijanske. Ne prate samo nas, nego i naše prijatelje iz reprezentacije. Moju suprugu Natašu isto… Sve lige stižu da pogledaj…“.
Ove nedelje će imati priliku sinove da bodre u srpskoj prestonici. Veruje Nemanja da će se novi tim Srbije predstaviti bolje nego u Kini…
“Mnogima je prvi put da igraju u Beogradu. SIgurno će biti lepo, uživaćemo, naša zemlja, naši ljudi… Sada se javljaju ljudi koji se nikad nisu javili, da pitaju za karte. Sve je to normalno, koliko možemo daćemo“.
Nešto će u ondosu na prvi vikend morati da se promeni.
“Možda treba u tim trenucima na kraju setova da budemo koncentrisaniji, sigurniji, da pravimo manje grešaka…“, rekao je Veljko.
Nešto detaljniju analizu dao je stariji brat.
“Mislim da je najveći problem prvog vikenda bio naš servis. Sigurno smo ekipa koja je najgore servisala. Mnogo grešaka… Protivnici su igrali na idealan prijem. Ja sam se mnogo više plašio kakav će da bude naš prijem, jer Veljko npr. prvi put igra primača na ovako ozbiljnom nivou. I Vukašin Ristić je tu mlad libero, igrao je samo u srpskoj ligi. Moram da ih pohvalim da su bili odlični. Mnogo veći problem je bio naš servis i neki detalji koje trener traži. Neke osnovne stvari, pozicije početne… Da budemo pažljiviji, da više mislimo o tome. Za sve to treba vreme, novi trener, neki novi momci, sve je to proces. Kako ide takmičenje, kako smo sve duže zajedno sa trenerom, verujem da će biti sve bolje“.
Iako trenutno rezultat nije povoljan, momci neće psihički pasti, jer znaju da ništa ne dolazi preko noći…
“Naravno… Ako nemamo strpljenja i ne verujemo da će rezultat jednog dan doći, onda ne treba ni da budemo ovde. Mi smo podmladili sastav, moramo da treniramo mnogo, vremenom će se isplatiti sve“, podvukao je Veljko Mašulović.
Stub odbrane Zvezde spreman za Beograd: To je moj grad, biće ljudi koje volim – nadam se punoj Areni
Bonus video:
