Posle Vizure, Crvene zvezde i Partizana osetila je Isidora Rodić (24) da je vreme za nešto novo. Drugačije, izazovnije, teže… Nije otišla iz Srbije uobičajenim putem. Nije za prvu inostranu destinaciju birala Rumuniju, Francusku, Nemačku… Odabrala je Italiju, ali rang ispod najjačeg. Po onome što prikazuje u Seriji A2 može da se zaključi da se pronašla, a i da joj je definitivno cilj da uđe u viši rang takmičenja. Prošle sezone igrala je za Ofanengo, sada je član Konkoreca.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
U našoj zemlji ostavila je trag igrajući za večite rivale. Interesantno je to što je u Crvenoj zvezdi pokrivala poziciju srednjeg blokera, a u Partizanu primača servisa. Iz jednog u drugi tabor prešla je 2023. godine. U nekom drugom sportu bi taj potez bio na meti kritika, a ovde je sve to normalno…
"Ja sam u Partizan otišla jer mi se otvorila super prilika da igram poziciju koju sam toliko želela. Nikad nikakav problem nisam imala što se tog prelaska tiče. Nikakve poruke, baš ništa, samo pozitivno. Čak i ljudi iz Zvezde su mi se javljali… Sve normalno. Da sam u fudbalu i košarci verovatno ne bih smela da izađem iz kuće", nasmejala se Isidora Rodić na početku razgovora za Meridian Sport.
Nije baš često da igrači sa srednjeg blokera prelaze na primača – te dve pozicije su sasvim drugačije. Ali, Isidora je imala strpljenja za tu promenu, baš kao i treneri u Partizanu.
"Kad sam odbojku počela da treniram, bila sam na prijemu. Sigurno pet godina... Onda sam došla u Vizuru i prebacili su me na srednjeg blokera. Imali smo mnogo dobrih primača, pa su mi rekli da bih imala više prostora da igram kao srednjak. Tako je počelo… Prva situacija kada sam mogla da se vratim na primača je bila kad sam došla u Partizan. To mi je uvek bila želja. Nisam se dvoumila kada mi je Nenad Živanović rekao da mogu da igram primača: ‘Dođi na probu da vidimo’. Tako da, pre nego što sam zvanično došla znala sam da ću promeniti poziciju. Mada, još pred kraj poslednje sezone u Zvezdi mene je Rale stavljao na prijem kad fali. Vežbala sam pomalo".
U Partizanu je samo nastavila da se usavršava u tom elementu.
"Mnogo smo radili prijem… Te sezone smo imali zajedno spojeno i teretanu i loptu. Završimo trening, a mene Šone ostavi posle da primam servis dodatno. Volim prijem i nemam neku tenziju, pritisak, strah. Ne razmišljam previše o tome… A iz crno-belog perioda najviše pamtim druženje. Svi smo bili zajedno, mnogo smo radili. Nenad je super. Sve reči pohvale za njega. I kao čovek i kao trener i kao psiholog".
Pre nego što je prešla u redove večitog rivala, Isidora je imala veoma uspešnu epizodu na Marakani. Taj period pamtiće po trofejima koje je podigla… Nastavila je da skuplja pehare baš kao i u Vizuri.
"Provela sam tu nekoliko godina. Osvojili smo titulu, igrala sam sa sjajnim igračicama – Bojanom Živković, Dajanom Bošković, Anom Živojinović.... Stvarno sam mnogo naučila. Tad sam igrala srednjeg blokera. Tokom tih godina sam se možda i pomirila sa tim: OK, igram srednjaka i nemam kako da pređem na primača. Ali, hvala bogu dobila sam posle priliku u Partizanu".
Njena odbojkaška priča je počela na Crvenom krstu…
"Krenula sam u Radničkom, pa sam prešla u SPAS, zatim u Vizuru. U međuvremenu sam bila godinu dana u Rodi, pa se vratila u Vizuru. Tamo sam radila sa Ivanom Bučevcem, Jovicom Cvetkovićem… Bile su tu i Laza, Vesa, Koca… Sjajna generacija. Vizura je imala vrhunske uslove, salu, teretanu, sve kako treba. Drago mi je što sam imala i to iskustvo u karijeri".
KAD SE ZAVRŠILA PRETHODNA SEZONA PRIORITET MI JE BIO DA OSTANEM U SERIJI A2
Igranje u Srbiji za Isidoru Rodić je prošlost, sadašnjost je vezana za Italiju. Ovog leta se preselila, obukla novi dres…
"Promenila sam klub, ali sam ostala u istoj ligi. Iskreno, zadovoljna sam ligom, zato sam i želela da ostanem ovde. Kad se završila prošla sezona bio mi je prioritet da ostanem u A2. Liga je kvalitetna, ima dobar nivo… Borimo se da uđemo u jednu od najjačih takmičenja u Evropi. Klubovi su slični – ova dva koja sam promenila. Prošle godine sam bila u Ofanengu, sada sam u Konkoreco, to je otprilike četrdeset pet minuta udaljeno, isto na severu Italije. Sistem rada je sličan – mnogo se radi. Ali mi je sada mnogo lakše jer bolje razumem jezik. Jedini sam stranac u ekipi…".
Prva sezona nije bila nimalo laka, ne konkretno zbog odbojke i sporta, više zbog komunikacije.
"Prošle godine je bilo baš teško jer su svi pričali samo italijanski. Logično…Morao je uvek meni neko da prevodi, da mi se obraća. Sad nema potrebe za tim. Razumem mnogo toga što se odbojke tiče. Idem i dalje na časove – nekad jednom nedeljno, nekad jednom mesečno", nasmejala se Isidora. "Nije težak jezik, može brzo da se savlada posebno kad ga svakodnevno čuješ. Sad već mogu normalno da pratim sve što se dešava na treningu. Trener prošle godine nije znao ni reč engleskog, a sadašnji makar razume, odgovori na italijanskom, pa se nekako sporazumemo. Sad mi to više nije problem jer ga i razumem kad priča italijanski. Ranije mi je pomoćni trener sve prevodio, bio mi je bukvalno kao lični prevodilac".
Iako je u drugom rangu takmičenja, Isidora vidi sve prednosti igranja baš tu…
"Liga je stvarno dobra. Ima devetnaest ekipa, podeljenih u dve grupe, i sve su veoma izjednačene. Svako kolo neko nekog iznenadi, pa je zanimljivo. Možda dve-tri ekipe odskaču, ali ostale su na sličnom nivou. Ima mnogo mladih igračica, moje godište ili malo mlađe, i mnogo Italijanki koje tek treba da pokažu koliko vrede. Kad sam birala, iskreno, nisam znala mnogo o ligi. Italija mi je bila izazov. Kad su mi rekli da će se praviti dobra ekipa i da postoji šansa za plasman u A1, nisam se dvoumila. Život u Italiji je divan... Blizu sam Milana, Monce, Bergama… praktično u centru svega. Između tri aerodroma".
Sam boravak u Italiji prija svima. Pa tako i Rodićevoj, koja neka mesta posebno izdvaja…
"Jug Italije mi je možda i najlepši deo zemlje - pobednik života. Baš ga volim, prelep je. Nisam imala sreću da odem u neki klub na Jugu. Prošle godine sam uspela da obiđem Firencu, Bergamo, Đenovu, Bolonju, Brešu i Trento".
Kada nije fokusirana na odbojku, Isidora je posvećena usavršavanju na drugim poljima.
"Van odbojke volim da čitam, družim se i studiram. Upisala sam geografiju jer me to stvarno zanima. Završila sam prvu godinu, sad sam u blokadi, ali planiram da završim fakultet sigurno. Mogu da zamislim sebe kao profesorku jednog dana, da radim s decom, zašto da ne. Nekad kasnije…".
Trenutno je sva pažnja na Seriji A2, a šta je posle čeka - to sada nije poznato.
"Što se planova tiče, videćemo kako će se završiti sezona. Cilj nam je da uđemo u prvih pet. Prošle godine smo bili na korak od toga, sve se rešavalo u poslednjem kolu i bukvalno su se desile neverovatne stvari... Mi smo bili treći, pa četvrti, peti. I onda odemo na poslednju utakmicu – izgubimo, a uz to se dese nemogući rezultati. Ispadnemo iz prvih pet i ne odemo u pobedničku grupu. Do poslednjeg kola se ne zna ništa… Meni je bitno da imam priliku da igram. Ove sezone sam propustila neke utakmice jer sam bila bolesna, pa imala problem s kolenom, ali uglavnom sam na terenu i zadovoljna sam. Dobijam mnogo lopti. Nisam srednjak, pa da prođem celu rotaciju bez lopte - učestvujem u igri stalno. Nadam se da ćemo ove sezone uspeti da izborimo plasman u A1", zaključila je Isidora Rodić.
Bonus video:
