Slavni biciklista Đino Bartali je odvezao mnogo trka tokom svoje karijere. Osvajao je dva puta Tur de Frans i tri puta Điro d Italija. Mnogi bi pomislili da mu je jedna među tih „pet veličanstvenih“ najznačajnija, ali nije. Najvažnija njegova trka bila je ona za spasavanje ljudskih života, u vreme kada su progon i istrebljenje bili deo svakodnevne rutine, u vreme kada su reči prestale, a umesto njih progovarali rafali mitraljeza, pojedinačni pucnji iz „lugera“, kao znak „overavanja“ i šišteći zvukovi gasne komore. Vreme smrti, kako glasi roman Dobrice Ćosića.
Đino Bartali je rođen 18. jula 1914. u Firenci, u vreme kada je Veliki rat kucao na vrata Evrope. Prebrojavali su se ultimatumi, zbijali su se borbeni redovi i samo se čekalo kada će evropsko bure baruta da eksplodira. U vreme kada se rodilo treće od četvoro dece Torela Bartalija, Italija je još uvek bila daleko od rata. Od malih nogu bio je izuzetno pobožan, po uzoru na roditelje, pa je dobio nadimak „Đino pobožni“.
Bartali je kao dečak zarađivao za džeparac prodavajući rafiju proizvođačima čepova za vinske boce. Sa 13 godina je prešao u biciklističku radnju, kada je počelo njegovo upoznavanje sa svetom biciklizma. Bio je amater koji mnogo obećava, a 1935. godine postao je profesionalac, u vreme kada je Italija uveliko bila pokrivena plaštom fašizma. Benito Musolini je uveo jednopartijski sistem, pretvorivši Italiju u policijsku državu, uz izraženu cenzuru.
Kao da sve to nije bilo dovoljno za fašističku Italiju, koja je iste godine započela osvajački rat protiv Abisinije (današnja Etiopija), čime se suprotstavila Ligi naroda, što je izazvalo međunarodno nezadovoljstvo.
Bartali je bio izolovan u svom svetu, gde se ne gleda partijska knjižica, ne prebrojavaju krvna zrnca i ne kliče diktatoru. Njegov svet bila je biciklistička staza. Na svom debiju na Điro d Italija 1935. osvojio je jednu etapu i brdsku klasifikaciju. Kao odličan brdaš, u ovoj kategoriji je tokom karijere pobeđivao još sedam puta na prestižnom takmičenju u domovini.
FRIC VALTER – ZAROBLJENIK SVETSKI ŠAMPION I MAJSTOR FUDBALA
Naredna godina, ostala mu je u sećanju do kraja života, donevši mu je dve strane medalje. Svetlu stranu je predstavljalo prvo mesto u generalnom plasmanu na Điro d Italija sa samo 22 godine, što je značilo da je nova zvezda deo biciklističkog sazvežđa. Druga, tamna strana, predstavljala je smrt njegovog brata Đulija, koji je poginuo u trkačkoj nesreći. Đino je bio toliko utučen da je te godine odustao od biciklizma.
Vratio se na scenu 1937. odbranivši prvo mesto u generalnoj konkurenciji Điro d Italija. Nakon novog uspeha, učestvovao je na Tur de Fransu. Izvan Italije stekao je reputaciju „još jednog Italijana koji se ne snalazi van svoje zemlje“, jer je njegov debi u Francuskoj prošao neslavno. Bartali je pao sa mosta u rečicu, sa otpriliketri metra visine. Raskrvario je kolena i ramena a prilikom pada je povredio i grudi, pa je otežano disao. Uprkos incidentu, bio je u stanju da nastavi trku, koju je završio sa 10 minuta zaostatka u odnosu na ostale.
U narednoj godini, kada je italijanska fudbalska reprezentacija uspela da odbrani titulu svetskog šampiona na SP u Francuskoj, Bartali je konačno osvojio Tur de Frans. Radio komentator Žorž Brike je uzvikivao kako su Italijani otkrili supermena, dok ga je jedan italijanski general prekinuo, rekavši: „ne dirajte ga, on je bog!“.
Uz Đuzepea Meacu i Vitorija Poca, Apeninsko poluostrvo je dobilo još jednog heroja (duče Musolini se podrazumeva). Bio je pozvan da posveti pobedu Musoliniju, ali je odbio, čime je rizikovao ozbiljne posledice. Srećom, završilo se bez njih.
Nažalost, naredne godine je Bartaliju uskraćena mogućnost da odbrani titulu, pošto je Italija bila u predratnom stanju, pa je Musolini zabranio italijanskim predstavnicima da učestvuju na Tur de Fransu. Fitilj je bio upaljen, bilo je samo pitanje kada će svetleća kuglica doći do bureta. Musolini je potpisao Čelični pakt sa Hitlerom, a samo par meseci kasnije, ratni bubnjevi su označili vreme progona i smrti.
Italija je po uzoru na Treći rajh sprovodila progon i egzekucije jevrejske populacije, koja je brojala 58.000 ljudi pre rata. Njih 10.000 je deportovano u koncentracione logore, a 7.700 je ubijeno. Vođen hrišćanskim načelima, Bartali nije želeo da postane jedan od zubaca fašističke mašine koja je tih godina mlela jedan narod.
Imao je velike zasluge u spašavanju italijanskih Jevreja. Jednom prilikom je čak udomio jevrejsku porodicu koju je sakrio u podrumu svoje kuće, čime je rizikovao smrtnu kaznu. Istovremeno je koristio svoju slavu za prenošenje poruka i poverljivih dokumenata italijanskom pokretu otpora. Biciklom je prelazio ogromne razdaljine, putujući ponekad od Firence do Rima.
Đorđo Nisim, jevrejski knjigovođa iz Pize je u svom dnevniku zabeležio da je Bartali pomagao Jevrejima da falsifikuju dokumenta i fotografije kako bi izbegli smrt. Italijanski biciklista se ujutru pretvarao da trenira vozeći bicikl do manastira izvan Firence gde su se Jevreji skrivali, dobavljajući im dokumenta i fotografije. Njegova reputacija je sprečavala fašističku policiju i nemačke trupe da ga pretresaju i ispituju. Koristio je svoj uticaj i kako bi saznao nešto o mogućim racijama, o kojima je obaveštavao Jevreje.
Obaveštajci SS-a i njihove italijanske kolege su otkrili njegove aktivnosti, pa je odveden u Vilu Triste u Firenci na ispitivanje. Bartali je izjavio da samo radi ono što oseća da je ispravno. Srećom, nije pogubljen zbog podrivanja fašističkih principa. Predratni uspesi imali su odloženo dejstvo i sačuvali mu život.
Po izlasku iz pritvora nastavio je da pomaže Jevrejima, prebacujući ih preko švajcarske granice. Vozeći bicikl vukao je vagon sa poverljivim dokumentima, govoreći patrolama koje je usput sretao da je to samo deo treninga.
Savezničke snage su se u jesen 1943. godine iskrcale na tlo Italije, što je značilo obaranje fašističke pesnice. Dve godine kasnije „duče“ je streljan od strane italijanskih partizana, a Bartalijev bicikl više nije bio u funkciji spašavanja ljudskih života. Nakon rata je još po jedanput osvajao Tur de Frans i Điro d Italija.
Bartali nikada nije javno pričao o aktivnostima tokom ratnih godina. „Dobro je ono što radiš, ne ono o čemu pričaš“, govorio je svojevremeno.
Preminuo je 2000. godine, a 2013. je posthumno proglašen „Pravednim među narodima“, priznanjem koje država Izrael dodeljuje nejevrejima koji su rizikovali život za vreme Holokausta da bi spasili Jevreje od nacističkih racija. Bartali je prvi i jedini sportista kome je pripala ta čast.
Legendarni italijanski biciklista je takođe posthumno proglašen za počasnog građanina Izraela. Baš Ove godine, Điro d Iitalija je prvi put u istoriji startovao van granica Evrope i to baš u Izraelu.
„Najveća pobeda koju je Bartali doneo kući, bila je pobeda protiv zla“, rekao je Đanluiđi Bendeti, ambasador Italije u Izraelu. Pogodio je pravo u centar sa tom rečenicom. Nečiji bicikli su donosili samo medalje i prvo mesto, a nečiji su sklanjali glave sa panja…
