Dublja analiza Igora Kolakovića: Ranije se smena generacija događala spontano - sada jednostavno nije bilo kvaliteta

I drugi mandat Igora Kolakovića na klupi Srbije dogurao je do samog kraja. Iskusni stručnjak je odveo mušku reprezentaciju na Olimpijske igre posle 12 godina čekanja, a posle toga odlučio da kaže – zbogom.

Došao je 2021. u teškom trenutku, nadao se da može nešto da uradi da reprezentacija ponovo krene uzlaznom putanjom, ali…

Rezultati govore sledeće – SP 2022. deveto mesto, EP 2023. šesto mesto, OI 2024. deveto mesto.

Čini se da sa trenutnim snagama i nije moglo bolje. Prvi mandat od 2006. do 2014. doneo je više uspeha i medalja, a drugi je samo oslikao u kakvim problemima se u poslednje vreme nalazi muška odbojka u Srbiji. Čak i da je imao čarobni štapić, pitanje je da li bi u trenutnom odnosu snaga mogao da postavi naš tim na neku višu poziciju u svetskom poretku.

Na dan kada je i zvanično objavljeno da više nije selektor, Igor Kolaković je u intervjuu za Meridian sport dublje proanalizirao stanje u ovom trofejnom sportu.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Da li ste u bilo kom trenutku zažalili što ste se vratili na klupu Srbije?

“Nisam zažalio… Ostaje žal možda što rezultat nije bio bolji. Sigurno da smo svi očekivali više u ove tri godine, ali na kraju cilj je bio da se plasiramo na Olimpijske igre. Mi smo dogurali do Pariza i ostvarili neke snove. Na samom takmičenju smo sanjali da uradimo još nešto, ali nismo napravili nikakvu senzaciju. Odigrali smo dva dobra meča, jedan slabiji… Mislim da smo ispustili šansu da se nađemo u četvrtfinalu. Sve u svemu nikako ne mogu da zažalim jer sam radio sa sjajnim igračima. Imao sam predivne ljude u stručnom štabu, mlade i perspektivne trenere, obogatili su mi i profesionalni i privatni život. Ono što će mi najviše nedostajati u perspektivi to je ta bliskost i rad sa njima. Ostaćemo i dalje u kontaktu, ali mogu da kažem da sam radio posao iz snova u poslednje tri godine. Uz saradnju sa OSS i podršku koju smo imali – mislim da su momci davali sebe maksimalno i povređeni i umorni i sa problemima… Hteli su da se bore za reprezentaciju, kao što su to uvek radili. Ne može da mi bude ni na sekund žao. Uz sve probleme koje smo imali možda smo i izvukli maksimum samim plasmanom na Olimpijske igre”.

Poslednjih godina Srbija je daleko od medalje na najvećim takmičenjima. Da li je to sada realnost naše odbojke?

“Mi smo u timu imali ljude koji su osvajali odličja. Neki su imali problema sa povredama, neke su stigle godine… Sve ostale reprezentacije su napredovale više od nas u međuvremenu. Dobijale su novu svežu krv. Mi nažalost smo neke nove momke proverili tek na Evropskom prvenstvu u Italiji i Bugarskoj. Mislim da su Kujundžić, Perić, Todorović, Batak, Nedeljković, Mašulović, Kapur… Luburić nije bio nov, ali je značio mnogo ovom timu. To su momci koji su izneli EP i mislim da će oni produžiti tu reprezentativnu priču sa mladim igračima koji će se priključiti naravno. Ja sad ne znam ko će i da li će se oprostiti neko od starijih. Znamo da su Podraščanin i Atanasijević zvanično objavili da završavaju… Jednostavno, ta reprezentacija ima određeni kvalitet. A medalja se ne osvaja lako, bez obzira na to što je Srbija ranije ređala odličja. Pogledajte ko je sve ostao bez medalje tokom poslednjih godina”.

Šta mislite da donosi budućnost?

“Mora da se radi strpljivo. Mislim da je velika stvar završetak tog odbojkaškog centra u Beogradu, odatle treba ponovo da krene vetar kvaliteta u muškoj reprezentaciji. Ti uslovi će sigurno mlađim kategorijama garantovati bolju perspektivu, brži razvoj uz veliki rad, naravno. Ja nisam pesimista kad je muška reprezentacija Srbije u pitanju. Ne znam koliko smo blizu ili daleko od medalje, ali smo pokazali da smo konkurentni protiv svih protivnika. Nismo pobeđivali ekipe iz prvih šest, sedam u poslednje tri godine, stalno smo bili blizu. Jedna pobeda nad Poljskom na turniru u Japanu je više bila incident. Ali, suština je da treba mnogo više da radimo da bismo na svakom prvenstvu bili konkurentni za medalju. Mi smo na EP ispali od Poljske u četvrtfinalu, koja je kasnije bila šampion. Bila je to otvorena borba. Na SP 2022. smo eliminisani od Argentine, a na OI nismo prošli jer smo izgubili od Slovenije ili Francuske. To je problematika – nismo pobeđivali šest, sedam najjačih selekcija i zato nismo igrali za medalju“.

Da li iz ove perspektive deluje da se zakasnilo sa smenom generacija?

“Ne znam… Nekako ranije se smena događala spontano, mladi igrači su brzo zauzimali mesto u reprezentaciji. To je izgledalo kao planirano. Sada nije bilo igrača koji mogu da zauzmu mesto starijih. Jednostavno, nije bilo kvaliteta. Ne kažem da ga nema uopšte, ali sad kad govorim o igračima koji nasleđuju ove starije to su momci koji imaju dobre godine… Igrači od 26, 27 godina. Nisu mladi, očekuje se od njih da nose reprezentaciju i donose medalje. Postoji jaz, međuprostor koji nije dobro popunjen sa mladim i talentovanim igračima, kojih očigledno u Srbiji na tom nivou kakav su bili Kovačević, Atanasijević, Lisinac, Jovović – nema. Mi pričamo sada o mladim igračima Kujundžiću, Periću, Todoroviću, Nedeljkoviću, Mašuloviću… A oni se ne računaju kao mladi više”.

Da li se kod nas od Uroša Kovačevića koji je 1993. godište nije pojavio vrhunski talenat?

“Nije lako ni naći tu vrstu talenta koji je on imao. To se retko sreće… Ali, ne pojavljuju se igrači koji skreću pažnju kvalitetom i ambicijom da budu u reprezentaciji”.

Čeka se Kolakovićev naslednik: Idealno bi bilo Grbić ili Kovač

Koliko težak posao čeka sledećeg selektora?

“Mislim da će taj sledeći imati lep posao. Nadam se da će OSS imati razumevanja za situaciju, da se ne traži preko noći neki veliki uspeh. I ova reprezentacija ima kvalitet, ali treba strpljenja. Svakako OSS zna kako će da vodi sve to. Mislim da novom selektoru predstoji jedan lep i kvalitetan posao u dobrom okruženju”.

Da li možemo da se oslonimo na igrače poput Veljka Mašulovića i Vukašina Ristića?

“Ne znam… Moraju da se izbore za to. Oni su tek na početku svojih karijera, najviše zavisi od njih koliko će da napreduju u sredinama u kojima se nalaze i koliko su spremni za odricanje. Veljko više i nije toliko premlad. Ima određeni potencijal, a vreme će pokazati šta će postići. On je specifičan, ima energiju odličnu, ne baš dobru tehniku. Napadački je orjentisan, a za vrhunskog igrača potrebno je da ima sve to, a ne samo jedno”.

Deluje da dečaci koji imaju visinu u Srbiji gledaju ka Zvezdi i Partizanu – gde je novac mnogo veći i odlučuju se za košarku… Kako motivisati mlade da odaberu odbojku?

“To je problem našeg sporta. Predstoji veliki posao ljudima iz Saveza da materijalizuju značaj odbojkaškog centra koji treba da se izgradi u narednih godinu dana. Uz dobar menadžment i organizaciju, kao što imaju Francuzi i Turci – tu mislim na odbojkaške centre koji su spojeni sa školama i reprezentacijama – daje nam dobru osnovu za razvoj igrača. Treba da se razradi to, da se osvrne na iskustva tih zemalja i da se krene u ozbiljan posao selektiranja mladih. Ne možemo da budemo konkurentni ni košarci, ni fudbalu – moramo da razvijamo svoje igrače na osnovu ljubavi prema odbojci. Treba kod mladih da razvijamo ljubav prema odbojci kao sportu, a ne prema novcu. U odbojci nema previše para, toga smo svi svesni. Neki igrači dođu do ogromnih ugovora, ali mislim da ni oni na početku svojih karijera nisu maštali da će toliko zaraditi, nego su voleli odbojku i zbog toga se bavili time“.

Srpska odbojka spala na samo jednu medalju – šta nam donosi budućnost?

Kad se podvuče crta na kraju drugog mandata, da li biste bilo šta drugačije uradili?

“Mislim da bih bio glup kad bih iste poteze povlačio. Sigurno da ima mnogo stvari koje ne bih uradio… Ne pripadam onim ljudima koji tvrdoglavo gledaju na stvari i kažu – u životu ja ne bih ništa menjao. Mislim da je to stvar intelekta. Ja sam imao svoj pravac, ali bilo je mnogo podstanica koje su mogle drugačije da izgledaju. To je to“.

Bonus video: