Kubanske cigare gorele pod zastavama drugih zemalja

Džordan Dijaz, osvajač zlatne medalje u troskoku na Olimpijskim igrama u Parizu, rođen je u Havani.

Srebrni je bio Pedro Pikardo, rođen u gradu Santjago de Kuba.

Bronzanu medalju osvojio je Endi Dijaz, takođe iz Havane.

Međutim, nigde nije bilo kubanske zastave. Nigde himne.

Dijaz se ogrnuo španskom zastavom, Pikardo portugalskom, Dijaz italijanskom! Ovo jeogledalo stanja koje je pogodilo tu izuzetno talentovanu sportsku naciju, ali i državu iz koje mladi nastavljaju da odlaze u potrazi za boljim uslovima…života.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Priča kreće od čileanskog predsednika, Gabrijela Borića, koji je dočekao Jasmanija Akostu kao velikog heroja nacije, nakon što je ovaj osvojio srebrnu medalju u rvanju. Akosta je rođen u Matanzasu, na Kubi, ali se borio u Parizu kao predstavnik Čilea.

Za to je dobio veličanstven doček posle čega je rekao:

„Osećao sam kao da dugujem za ovakvu podršku, želeo sam da donesem medalju zemlji“.

Karmelo Entoni: Želeo sam da slavim sa Bogdanovićem, to je najveća utakmica na kojoj sam bio

Ali, nekoj drugoj zemlji, ne njegovoj domovini. Nekoj zemlji koja će ga za srebro nagraditi 46.000 dolara! Uz to, Vlada će mu finansirati školarinu u iznosu od 3.000 dolara do sledećih Olimpijskih igara u Los Anđelesu.

Akosta je, da drama samo bude veća, u finalu u Parizu izgubio od legende ovog sporta, Mihaina Lopeza, koji je na taj način osvojio peto uzastopno olimpijsko zlato i tako ušao u istoriju. Lopez je takođe Kubanac, ali se i takmiči pod zastavom rodne zemlje. Štaviše, nosio ju je na svečanom otvaranju nedavno završenih Igara.

Lopez je poznat ne samo po blistavim sportskim izdanjima, već i posvećivanju medalja Fidelu Kastru, odnosno njegovim naslednicima na čelu Kube. Ali, za sada se ne zna da li će za uspeh u Parizu dobiti i neku finansijsku nagradu osim toga što će mu biti omogućeno da postane trener. Ne zna se ni kako će proći ostalih osam sportista koji su Kubi doneli medalje iz Pariza (ukupno dve zlatne, jedna srebrna i šest bronzanih).

U Španiji je fond za olimpijske medalje ukupno 2.892.000 evra, a deo sume ide na račun gore pomenutog šampiona u troskoku. Kubanca, Džordana Dijaza. On će dobiti 94.000 evra, dok će Emanuel Rejes za bronzu u boksu dobiti 30.000. Rejes je takođe iz Havane, naturalizovani Španac.

Nikola Grbić je vodio Poljsku do srebrne medalje u odbojci, a fantastičan je bio Vilfredo Leon, rođen u Santjago de Kubi. Predstavljao je svoju domovinu, doneo joj i svetsko srebro 2012. ali je potom postao Poljak. Doduše, ovaj 31-godišnjak je oženio Poljakinju, tako da je počeo da se bori za tu zemlju. I za srebro će dobiti 27.000 dolara, dijamant, vrednu sliku i vaučer za odmor.

U Portugaliji je najgledaniji događaj na Olimpijskim igrama bilo finale u troskoku, gde je učestvovao naturalizovani Pikardo. On se povlači, ali kao legenda.

Dijaz je dočekan na aerodromu u Rimu ovacijama i aplauzima zbog osvojene bronze za Italiju.

„Obećao sam da ću doneti medalju ovoj zemlji zbog svega što su ljudi uradili da bih postao italijanski državljanin“, rekao je momak iz Havane.

Isto je osećao od javnosti u Bugarskoj bronzani bokser iz Pariza, Havijer Ibanjez. Naravno, Kubanac.

Slavne kubanske cigare gorele su i u drugim zemljama gde se slavilo. Gorele su i među prstima srpskih košarkaša. Gorele svugde.

Ponajmanje u Kubi.

Bonus video: