U veslanju je redovna pojava, u rvanju česta, ali Međunarodni olimpijski komitet je rešio da prvi put uvede repasaž i u nekoliko atletskih disciplina u Parizu.
Dakle, umesto “laki luzer” sistema, prema kojem su iz kvalifikacija napredovali pobednici trka, a ostala mesta popunjavali atletičari sa najboljim vremenom, uvedene su nove trke za atletičare kojima jedan pokušaj nije dovoljan za polufinale.
Iz Međunarodne asocijacije atletskih federacija (IAAF) nisu bili previše zagrejani za ideju repasaža, pa je nisu ni uvrstili u Svetska prvenstva. Niti planiraju to da urade u bliskoj budućnosti.
“To je tvorevina MOK-a. Nismo to izabrali. Postoje prednosti i mane te ideje”, rekao je predsednik IAAF Sebastijan Kou.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Ipak, MOK je isterao svoje i repasaž se prvi put na atletskoj stazi tokom Olimpijskih igara pojavio u glavnom gradu Francuske. I to u sledećim trkačkim disciplinama: 110 metara sa preponama u muškoj, 100 metara sa preponama u ženskoj, 200 metara, 400 metara, 800 metara i 1.500 metara u obe konkurencije.
Atletičari takođe nisu bili oduševljeni kada je donešena odluka, iako im sistem repasaža omogućava drugu priliku da se domognu polufinala.
“Jasno je da vam stavlja u nezavidan položaj zbog trčanja dodatne runde, ali zato ne želite da završite u repasažu. Ipak, moramo da iskoristim sve što mi se nudi”, rekao je američki atletičar Brendon Miler, nakon što nije uspeo da prođe prvu rundu u Parizu.
Osvajač zlata na 1.500 metara sa OI u Riju, Metju Sentrovič, uporedio je repasaž sa slanjem u gulag.
“Proveo sam možda sat i po juče žaleći se svojoj ženi na čitavu ovu gulag strukturu. Razumem sve, ali i ne razumem. Klejton Marfi je 2016. prošao na vreme i na kraju je osvojio medlaju. Da je ovo bilo na snazi, on bi morao da se trka i narednog dana, dok bi konkurencija odmarala i sumnjam da bi u tom slučaju uzeo odličje”.
Osnov za njegove kritike može se pronaći i u rezultatima iz Pariza. Od 73 takmičara koji su učestvovali u repasažu, samo dvoje je stiglo do finala – to je uspešnost od 2,7 odsto!
Ageda Markes je bila 11. u finalu na 1.500 metara za dame, dok je Fredi Kritenden bio šesti u 110 metar sa preponama… Njegov slučaj je doduše specifičan i redak, jer mu je repasaž pomogao, s ozbirom da ga je pred trku mučila povreda.
Svestan da će imati novu priliku, nije uložio maksimalan napor, iskoristio je nešto više vremena da se oporavi i onda stigao do finala. Nije ipak bio blizu medalje.
Kada napravimo poređenje sa prethodnim sistemom, u kojem su se gledali samo rezulatati uvodne runde, učinak takmičara koji su se kao “laki luzeri” provukli do polufinala nije bio mnogo bolji – ali je bio bolji.
U Tokiju je 5/58 takmičara stiglo do finala (8,6 odsto), u Riju 5/66 (7,6), a u Londonu 4/58 (6,9). Ipak, procenti su svakako značajno veći.
Dakle, kada se podvuče crta, šta je repasaž doneo atletici ovog leta u Parizu? Utisak je samo 40 trka više. I to bez najboljih takmičara, zbog kojih je publika uglavnom ispunjavala Stad de Frans.
“Ponekad je program na Igrama malo tanak na stazi. Tako da, ovaj sistem navijačima u Parizu, koji budu mogli da priušte da budu tamo, daje više prilika da gledaju atletičare”, pričao je pomenuti predsednik IAAF Sebastijan Kou još u decembru 2023. godine.
Osim toga… Nije repasažom dobijeno mnogo na atletskoj stazi u Gradu svetlosti.
Što se tiče drugih sportova i disciplina, čini se da ima više smisla. Zahvaljujući tom sistemu su srpski džudisti Strahinja Bunčić i Milica Žabić, kao i rvač Hetik Cabolov dobili priliku da uzmu bronzanu medalju u Parizu, ali im je na kraju malo nedostajalo.
Što se tiče atletike, možda je bolje držati se proverenog recepta.
Bonus video:
biljana.rebec
To je MOKova odluka i vazice samo na OI!!!
kluka4002
Zašto da ne možda prilika da neko popravi rezultat zbog lošeg starta , pada koncentracije i slicno