Dok reprezentativci Australije hodaju bez kapica jedan za drugim, može da se primeti sličnost. Ne to što su bez izuzetka svi veliki, super-jaki, već su i plavi. Te žute kose, razbija samo jedan momak sa crnom, oštrom bradom. Ne morate da znate da biste znali. Iako smo – znali.
Miloš Maksimović ne samo da je reprezentativac Australije, već je jedan od najboljih vaterpolista ove ekipe. Rođeni Subotičanin, odrastao kao Novosađanin, 2022. godine odlučio je da promeni život.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
„Nije to imalo nikakve veze sa igranjem za reprezentaciju Australije“, priča nam 30-godišnji vaterpolista. „Otišao sam zbog novog iskustva, da usavršim engleski jezik… Vedran Ćirković, koji je u reprezentaciji asistent, u Kronali je prvi trener i on me tamo doveo. Tek posle nekoliko utakmica, sa mnom su stupili u kontakt neki ljudi iz Saveza i pitali da li bih igrao za Australiju.“
Maksimović je karijeru počeo da trenira u Novom Sadu, ali je osvojene titule Srbije i Crne Gore u Montrealu, zacrtao čime će da se bavi. Ta generacija Šefik, Trbojević, Janović, Udovičić, Savić, Ikodinović, Nikić, Gojković, Zloković, Šapić, Vujasinović, Jokić i Radić zacrtala je njegov put. Ali, on je u nekom momentu skrenuo – ka Australiji.
„Celog života san mi je da dođem na Olimpijske igre sa reprezentacijom Srbije. To se, jednostavno, nije desilo, a znao sam i da se neće desiti. Zato sam i prihvatio ponudu Australije. Nisam znao kako će sve da izgleda, mnogo je drugačiji stil od našeg, ali radom sam uspeo da se prilagodim, a da pritom sačuvam moje karakteristike“, objašnjava Miloš.
Odlično se uklopio, imao veliku pomoć trenera i saigrača.
„Ideja je bila da mi prvo veliko takmičenje bude u Dohi da bismo se uigrali, što sada daje rezultate. Uspeli smo da prođemo grupu i ostvarimo neke pobede do kojih Australija nije dolazila. Prvi cilj je bio to. Nažalost, u četvrtfinalu smo izgubili (od Amerike, na peterce, prim. aut) ali smo napravili veliki iskorak u odnosu na prethodne godine. Sve ide u dobrom smeru.“
Jedna od tih velikih pobeda bila je i nad Srbijom kada su, u grupi, Australijanci deklasirali budućeg finalistu turnira u Parizu.
„Bilo je to veliko iznenađenje za mene. Sa većinom tih momaka sam igrao, sa nekima u klubovima, nekima u juniorskoj reprezentaciji Srbije. Bilo je neočekivano, ali sam odmah posle te utakmice rekao da se to, jednostavno, tako poklopilo. Da su nama ušle neke lopte koje ne ulaze, a Srbija je imala loš dan. Rekao sam tada i da to nije Srbija kakva može da bude. Posle su te moje reči i potvrdili.“
Maksimović je gledao kako ih Delfini potvrđuju pobedom u četvrtfinalu nad Grčkom, pa u polufinalu nad Amerikom.
„Pratio sam koliko sam mogao jer smo imali sastanke. Svaka im čast! Mnogo mi je drago. Ti momci su, pre svega, ozbiljni šampioni, veliki igrači. Samo je bilo potrebno da nešto klikne. Zna se da Srbija počinje turnir od četvrtfinala. Opet su to pokazali.“
Pitamo ga da li je verovao, iako je Srbija u grupi sa Australijom izgledala…slabo.
„Kako da ne! Pa oni igraju na mnogo ozbiljnom nivou. Samo je trebalo da se slože kockice. Bogu hvala desilo se. Mnogo bih voleo da pobede u finalu u nedelju, jer mislim da zaslužuju. A bila bi i velika stvar za srpski vaterpolo. Treća uzastopna zlatna medalja… Tu nemam šta da komentarišem.“
Maksimović će nastaviti da prati Srbiju i igra za Australiju. Ipak, planovi se menjaju u poslednje vreme.
„Otišao sam tamo sa devojkom, sada verenicom. Ali, postoji šansa da se sada vratim u Evropu i igram profesionalno. Jer, u Australiji vaterpolo nije profesionalan, imaš poneki trening nedeljno sa klubom, poneki sa reprezentacijom. Nisam plaćen za to da igram. Radim uporedo. Kada sam video da imam šansu da igram na ovakvim takmičenjima sa Australijom, u dogovoru sa porodicom odlučio sam da se vratim u Evropu, da pronađem klub i igram. Cilj mi je da budem što duže na visokom nivou. Nemam 18 godina, 30 mi je, tako da ću videti koliko mi telo dopusti.“
Za sada, međutim, izgleda veoma spremno.
„Nadam se da ću biti i na Igrama u Los Anđelesu. A voleo bih i na onim posle njih.“
Te posle biće u Brizbejnu. U Australiji. Tada Miloš više neće morati da radi posao sa strane
„Radio sam kao trener u vaterpolo školi. Bilo je nekih još privremenih poslića, ali i devojka radi, tako da smo imali komfor. Prilagodili smo se tamo, ljudi su nam stvarno pomogli, pre svega Vedran i njegov brat Neven. Bilo je još ljudi iz sveta vaterpola koji su nam učinili.“
Za kraj, kažemo Milošu da je četvrti sportista iz Subotice na ovim Olimpijskim igrama, uz odbojkaša Mirana Kujundžića, plivača Andreja Barnu i veslača Martina Mačkovića. Kaže, voleo bih da ih upozna. Imaće priliku, nadamo se zbog svih njih, u Los Anđelesu.
Bonus video:
