Vratio se mađioničar, zamahnuće čarobnim štapićem i odbojkašicama će ponovo biti medalje oko vrata. Možda bi tako bilo na filmu, ali u stvarnosti baš i ne može… Međutim, svi se nadaju da povratak Zorana Terzića znači i vraćanje na pobedničko postolje.
Od 2015. do 2023. Srpkinje su uvek dolazile kući sa nekim odličjem. Niz je izgledao ovako – evropska bronza 2015, olimpijsko srebro 2016, evropsko zlato 2017, zlato na SP 2018, zlato na EP 2019, bronza na OI 2021, srebro na EP 2021, zlato na SP 2022, srebro na EP 2023.
Ove godine je negde zapelo. Gvidetijeva četa je eliminisana u četvrtfinalu olimpijskog turnira, ostala je bez odličja i posle dugo vremena doživela neuspeh. Do nekakvih promena je moralo da dođe, a kao idealno rešenje svi su videli koga drugog – nego Zorana Terzića. U Srbiji se mesecima priželjkivalo da baš on bude novi selektor, a krajem decembra je ta vest i zvanično obradovala naciju.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
“S jedne strane naravno da godi da se to čuje… Prijaju takvi komentari, ali s druge strane može da bude opasno razmišljanje – ‘Došao je Terza i sve će sad da bude super’. E pa ne ide to baš tako“, rekao je na početku razgovora za Meridian Sport Zoran Terzić. “Najvažnije je da održimo sistem koji smo uspostavili i držali tolike godine… On nam je donosio rezultate kakve smo imali. Treba da probamo da produžimo kontinuitet, da i dalje bude kao što je bilo pre. Ako to ostvarimo niko neće biti srećniji od mene“.
Kada je 2021. napustio reprezentaciju posle dve decenije, rekao je da će se jednog dana vratiti.
“Takav je osećaj bio u meni prisutan – da je to odlazak samo na neko vreme. Znam da sam pričao da ću ponovo biti tu – da li kao trener ili nešto drugo – ne znam ni ja. Ipak sam 20 godina bio selektor, reprezentacija predstavlja i moj život i sve drugo. Normalno je da ne mogu tek tako da odustanem od cele te priče. Pogodilo se da se posle tri godine vratim na to mesto. Videćemo uspešno ili ne. Za sada je dobro“, nasmejao se Zoran.
Reakcije stižu sa svih strana. Još pre nove godine Terzićev telefon je bio pun čestitki. I komentari koji mogu da se čuju od nepoznatih ljudi najčešće su pozitivni.
“Uglavnom je sve pozitivno tako na početku. Sigurno da ima onih koji su srećni i zadovoljni, ali i oni koji to baš i nisu. Kao i uvek, to je normalna stvar. Videćemo kada krenu utakmice, kad dođu rezultati. Onda će i odbojkaška javnost i svaka druga da da neki svoj sud. Kod nas je to uvek teško. Mi priznajemo samo najviše moguće domete i najbolje rezultate, tako da treba očekivati svašta“.
Terzić u maju neće krenuti da gradi kuću od početka, jer temelji postoje – i to čvrsti.
“Naravno… Ogromna većina tih igrača, da ne kažem skoro sve, bile su i kad sam ja bio tu – na širim ili užim spiskovima, trenirale su sa nama manje ili više. Znamo se veoma dobro, upoznate su sa mojim načinom rada. Znaju šta tražim i zahtevam od ekipe. I ja njih naravno poznajem vrlo dobro. Mislim da neće biti nikakvih problema“.
Na poslednja dva velika takmičenja za mesto u timu su se izborile mlade Aleksandra Uzelac i Hena Kurtagić. Selektor je pojasnio i koliko je njihovo pojavljivanje bitno za Srbiju.
“Bile su one i kod mene, na pripemama i širim spiskovima i malo užim… Važno je mnogo, jer evidentno je da od te neke generacije kojoj je zenit bio 2018. godine većina njih ili ne igra više za reprezentaciju ili je na izlaznim vratima. Nema Rašić, Veljković, Maja se oprostila, Brankica je tu negde… Normalno je da neki mladi igrači dođu na njihovo mesto i da pokušamo da napravimo ono što smo napravili i sa tom prethodnom ekipom. E sad… Većina ljudi govori kako je to mnogo teško jer nije kvalitet tih igrača kao što je bio kod Maje, Raše, itd… Treba prvo svima da bude jasno da se takve generacije rađaju jednom u mnogo godina, ne samo kod nas, nego i u zemljama koje su mnogo veće od naše i imaju mnogo više odbojkašica. Ono što je najvažnije je da vidimo kakvi smo u odnosu na druge, koliko su drugi u ovom momentu bolji ili lošiji u odnosu na nas, pa da onda odredimo naše ambicije i da ih na kraju krajeva – ispunimo“.
Bez dileme najizazovnija će biti potraga za igračicom na poziciji dizača. Maja Ognjenović se oprostila u Parizu, ne zna se još da li će sličnim putem i Bojana Drča, a naslednice su po kvalitetu ipak daleko…
“Ta pozicija je generalno uvek najproblematičnija u ekipi. Ajde da ne kažem najvažnija, ali sigurno teška da se menja. To je pozicija gde igrač treba da ima i znanje, motiv, iskustvo pre svega. Biće najteže rešiti to, ali s druge strane – iskreno se nadam da će neke od igračica koje su najavije odlazak iz reprezentacije, da će se predomisliti za neki naredni period od godinu, dve – da bismo u tom vremenskom roku eventualno uspeli da nekog mladog dizača dovedemo u red i da posle toga nastavi tim njihovim stopama“.
Iako mu je karijera u velikoj meri povezana sa Majom Ognjenović, namestilo se da ne bude svedok njenog oproštaja u Parizu.
“Mislim da je od 2003. sa nekim minimalnim pauzama bila sve vreme sa mnom. To je bio jedan od uslova zašto smo mi napravili te rezultate koje smo napravili. Ne samo zato što je vrhunski igrač na svojoj poziciji, nego baš zato što nismo menjali na tom mestu, što se uvek znalo šta može od nje i kako da se očekuje… U svakom trenutku smo znali i ona mene i ja nju, šta ja zahtevam i šta ona može da pruži. To je veoma važna stvar. Zato i kažem – mladom igraču koji bi došao na tu poziciju, sigurno će mu biti potrebno vreme da to dođe na svoje – a sad koliko – zavisi i od talenta i od svega drugog. Ali, ajde, videćemo kako će to ići“.
O samom izdanju ekipe u Parizu, Zoran s razlogom nije želeo detaljnije da govori.
“Malo mi je glupo da pričam o tome da ne ispadne igrale su lepo kad sam bio ja tu, a posle nisu. Ili tako neke stvari… To stvarno nema veze. Posle Igara sam rekao da ne treba to gledati kao neki veliki neuspeh, jer praktično deset godina su se odbojkašice sa velikih takmičenja vraćale sa medaljom. Sasvim je logično da se jednom desi da ne bude medalje, ništa strašno. Ne treba pričati loše ni o tom treneru koji je sigurno vrhunski u svom poslu. To svi znamo. Gvideti je uradio sve što može da bi ekipa igrala dobro. Jednostavno neke stvari se nisu pogodile…“.
Ako ne iz stručnog, onda barem iz navijačkog ugla…
“Mogu da kažem da je izgledalo kao da nije bila prisutna energija kao ranijih godina. Sigurno da su imale želju i motiv da se vrate sa medaljom… Ipak, mi možemo da pričamo samo sa strane. A treneri i igračice najbolje znaju kako je bilo tamo. Ne treba ih osuđivati zbog jednog takvog rezultata, nismo mi ni Amerika, Rusija ili Brazil ili neka zemlja sa 100, 200 miliona ljudi i ko zna koliko odbojkašica. Desilo se, nije ništa strašno. Dajte da to sad popravimo i da probamo za sledeće takmičenja da budemo bolji. A za OI u LA da probamo da napravimo pravu stvar i vratimo se na pobedničko postolje“.
Ono što iz sadašnje perspektive deluje kao veliki problem jesu rezultati mlađih kategorija. Tačnije ne samo neuspesi na takmičenjima, nego i činjenica da iz tih ekipa ne dolaze igrači kakvi su potrebni.
“To jeste generalno problem, ne samo kod nas, nego svuda u svetu, sem u Rusiji gde se pojavila jedna fantastična generacija mladih igrača. Mislim da je preko deset njih zaista na veoma visokom nivou. Mlade, već igrački sazrele sa 20ak godina, mnogo njih već igra u inostrantvu… Oni imaju fantastičnu generaciju. Svi ostali kubure sa tim stvarima i imaju problem sa mladim igračima. Opet kažem, situacija je sada takva. Treba je tako i posmatrati. Ne da gledamo kakva nam je ekipa u odnosu na pet, šest godina ranije, nego da posmatramo kakva je u odnosu na druge. Ja smatram da pre svega ako devojke budu želele da igraju za reprezentaciju kao do sad – to je najvažnije, onda ipak treba očekivati dobre vesti jer mislim da imamo ekipu koja može da se bori za najviši plasman“.
Za kraj javljanja iz Rusije trofejni trener se osvrnuo i na neverovatnu sezonu sa Dinamom iz Kazanja. Prošlu je završio kao šampion, a u ovoj je već osvojio tri pehara – Superkup, Kup Rusije i Kup legendi.
“Četiri trofeja u godini, odnosno tri ove sezone – nešto što niko nije očekivao, ni u klubu čak. Oni su rekli kada sam došao 2023, kad bi igrali finale da bi to bilo fenomenalno, a mi smo bili prvaci. Posle toga još tri trofeja… Sve ide u najboljem mogućem redu i bolje nego što je bilo ko mogao da očekuje. Mislim da je ova sezona uspešna pre svega jer je gro ekipe ostao tu, što su znale šta ja od njih tražim i zahtevam na treninzima. Već se neki sistem uspostavio i mislim da nam je to u mnogome olakšalo ove sezone osvajanje tri trofeja. Ali, kako mi to volimo da kažemo – mrtvi se broje na kraju. Tako da treba videti kako ćemo odraditi do kraja sezone. Bez obzira na ova tri trofeja, titula namenjena pobedniku prvenstva Rusije je najvažnija i na to ćemo se naravno fokusirati“.
Terzićevu tvrđavu niko ne može da sruši: Treći trofej za selektora Srbije u sezoni
Bonus video:
kluka4002
Ukuva samopouzdanje mislim da sa njim nikad niko ne misli da će biti lose jer je toliko uspeha doneo
Boza Stefanovic
Slažem se sa njim u potpunost, nisu to više ni takmicenja kao sto su bila, niti naše odbojkasice iskreno više imaju taj kapacitet, dve se isticu ali to nije dovoljno, šta će nas vuci dalje?