Ko kaže da tenis u Srbiji nema budućnost?

Srbija nije idealno okruženje za rast i razvoj najboljih tenisera i teniserki na svetu. Ali u proteklih 20 godina, u zlatnoj eri sporta za našu zemlju ostaće zabeleženo da smo u jednom trenutku imali čak četiri svetska broja jedan.

Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!

U poslednje sve glasnije postavlja se pitanje: Šta će biti sa srpskim tenisom kada najbolji igrač svih vremena, Novak Đoković odluči da je vreme da okači reket o klin? Rezultati koje naslednici naših slavnih tenisera i teniserki beleže na početku 2025. godine ulivaju optimizam da je beli sport u Srbiji u dobroj poziciji.

Novak, Ana Ivanović, Jelena Janković, Nenad Zimonjić, svi oni su u jednom trenutku bili najbolji na svetu u sportu koji je kod nas nema bogatu istoriju. Janko Tipsarević je u zenitu karijere bio Top 10 igrač, takođe izuzetan poduhvat. Za malu zemlju koja nema tenisku tradiciju – neverovatan rezultat. Ali, pre njih još od Bobe Živojinovića i Monike Seleš nismo imali igrače na vrhunskom nivou.

Striktno gledano sa strane infrastrukture i ulaganja – uslovi su u najmanju ruku skromni. Stoga je opravdana bojazan da bi tenis u Srbiji mogao da zapadne u tešku situaciju u budućnosti.

Nerealno je uopšte zamisliti da će se pojaviti novi Nole, neko ko će uz beskrajan talenat imati uslove, dovoljno jaku snagu volje, radne navike i spremnost da se odriče kako bi dosegao sam vrh u sprtu gladijatorske izdržljivosti. On nas je sve toliko razmazio u proteklih dve decenije, pa ne shvatamo koliko je zapravo teško biti u društvu najboljih.

Pa ipak, pogled na ATP listu kaže da Srbija sada ima petoricu tenisera u najboljih 100 na ATP listi i jednu teniserku među elitom na WTA listi.

Budućnost srpskog tenisa je u dobrim rukama. Uz “starosedeoce” Dušana Lajovića (83. na ATP listi) i Lasla Đerea (98.) blistave rezultate ove sezone ostvaruju Miomir Kecmanović (42.) Hamad Međedović (73.) i Olga Danilović (43. na WTA listi). Svo troje važe za izuzetne talente koji bi trebalo da budu lideri nove generacije. Deo potencijala počeli su da prikazuju već na početku godine.

Kecmanović, nekada jedan od najvećih bisera belog sporta, bivši drugi junior sveta konačno je, pet godina posle osvajanja prvenca podigao drugi trofej u karijeri, u Delrej Biču. Deluje da je ključan potez bio postavljanje Viktora Troickog za trenera jer je preiskusni selektor Srbije zajedno sa saradnicima u kratkom intervalu pomoga Miomiru da probije barijeru i ponovo zaigra na vrhunskom nivou za koji svi znamo da je sposoban. Veče karijere upotpunio je osvajanjem titule i u dubl konkurenciji sa Brendonom Nakašimom.

S druge strane promena trenera prijala je i Hamadu. Momak rodom iz Novoog Pazara za čiju karijeru se lično založio Đoković iza sebe ima bajkovitih dva meseca. Umesto Troickog brigu o njemu preuzeo je Horhe Agire. Plodovi saradnje pokazali su se već u januaru.

Odluka da ne nastupi u Australiji i umesto toga na čelindžerima pojuri plasman u Top 100 ispostavila se kao pun pogodak, jer ne samo da je Međedović ušao u probrano društvo nego je najboljom sedmicom u karijeri stiga do najboljeg plasmana (73. pozicija), skinuo skalp Danilu Medvedevu… Još uvek nije uspeo da podigne trofej u svom drugom ATP finalu, ali uz konstantnost u igri samo je pitanje kada će i ta nagrada doći.

Olga, ćerka legendarnog Predraga Saše Danilovića najveće je blago našeg ženskog tenisa, u ovom trenutku, dok ne stasaju nove nade, jedina predstavnica koja igra u kontinuitetu na vrhunskom nivou.

U finišu prošle sezone stigla je nadomak najboljih 50 na svetu, potom u Australiji napravila najbolji rezultat u karijeri plasmanom u osminu finala. Da je dostojna naslednica slavnih prethodnica, Ivanović i Janković govori činjenica da je prva naša teniserka koja je posle njih uspela da prebrodi prvu nedelju u Melburnu. Ova godina mogla bi da bude godina podijum najvećeg proboja, ukoliko je problemi sa povredama koji je prate od početka karijere zaobiđu.

Na kraju, ne smemo zaboraviti ni na Đerea i Lajovića. Momak rodom iz Sente iako stariji od sunarodnika (29 godina) ima potencijal za velike stvari. Hronične povrede upropastile su mu prethodnu sezonu i značajno usporile uspon koji je počeo.

U jednom trenutku bio je među najboljih 30 na svetu, uglavnom uspevao da se održi na pozicijama od 50. do 100. pozicije uprkos problemima. Nastupom u Buenos Ajresu, plasmanom u polufinale i porazom od kasnijeg šampiona, Žoaa Fonseke najavio je da bi mogao da povrati formu koja ga je nekad krasila. Lajović tradicionalno igra na veoma visokom nivou na šljaci i na mahove ume da zablista, već duži vremenski period ima konstantne rezultate i nalazi se među najboljih 100, ali je bliži Novaku po godinama nego pomenutom kvartetu (34).

Francuska, SAD, Španija, u poslednje vreme i Italija tradicionalno “proizvode” kvalitetne igrače. Srbija uprkos nedostatku adekvatne platforme, klubova, potrebi za reformom na nacionalnom nivou, u savezu, ima bisere koji bi u budućnosti mogli da budu dostojni naslednici najbolje generacije u istoriji.

Bonus video: